0

ZABORAVLJENA SLIKA OPSADE BEOGRADA: Vožd Karađorđe i njegovi ustanici na platnu prve srpske slikarke (FOTO)

Katarina Ivanović smatra se našom prvom slikarkom, iako je rođena na tlu Austrijskog carstva, u Ugarskoj, iako je u Srbiji tek malo boravila, i iako je srpskim jezikom slabo vladala. Svejedno, bila je rodoljub inspirisan nacionalnom istorijom, a kao takav stvorila je i ovo delo pred vama

Oslobađanje Beograda 1806. Katarina Ivanović, 1844-1845. Foto: Wikimedia Commons/Shonagon

Izbijanje Prvog srpskog ustanka na Zboru u Orašcu, na Sretenje 1804. godine, bio je prelomni događaj u modernoj istoriji Srba. Premda nije doneo konačno oslobođenje od Turaka, premda je propao posle devet godina, da nije njega bilo ne bi svakako bilo ni Takovske bune pod Milošem koja je postepeno stvorila savremenu srpsku državu.

Malo je poznato u našem narodu, da Karađorđe nije bio prvi izbor za vožda te bune protiv dahija, koja se spontano izrodila u pobunu protiv samoga sultana u Stambolu i postala izraz težnje za nezavisnošću. Ne, okupljeni narodni prvaci prvo su za vožda izabrali Stanoja Glavaša. No, kako je ovaj odbio ponudu, predložen je potom knez Teodosije Marićević iz Orašja. Ponudu je odbio i on. Tek je u trećem krugu izbor pao na Đorđa Petrovića. Ovaj se pak nije dvoumio, i prihvatio je. Kao da je proviđenje tada delovalo, jer se pokazalo da je on pravi čovek za povereni mu zadatak.

Uglavnom, budući preloman, Prvi srpski ustanak bio je, i jeste, inspiracija brojnih naših umetnika svih branši. Unutar njega postoji mnoštvo važnih događaja, od pobede na Mišaru do poraza na Čegru, ali jedan se možda izdvaja od ostalih. Simboličan je to bio čin ove nacionalne drame, ne samo zbog današnje važnosti mesta kojeg se tiče, već i zbog ondašnje strateške važnosti njegove, i zbog činjenice da je vrhovništvo Smederevskog sandžaka (Beogradski pašaluk je bio kolokvijalni termin za ondašnju Moravsku Srbiju, nikada zvaničan) upravo u njemu stolovalo.

Autoportret. Katarina Ivanović, datiranje nepoznato. Foto: Wikimedia Commons/narodnimuzej.rs

Govorimo o činu opsade i osvajanja Beograda 30. novembra 1806. godine, kada je praktično poslednja stopa Moravske Srbije oslobođena od viševekovnog osmanlijskog okupatora. Upravo je taj događaj prikazala Katarina Ivanović — žena koja se drži za našu prvu slikarku — na ovoj svojoj slici iz 1844-1845.

Katarina Ivanović je rođena Vespremu 1811. godine, ali je odrasla u Sekešfehervaru, odnosno Stolnom Beogradu, drevnoj prestonici ugarskih kraljeva. Dakle, bila je podanica Austrijskog carstva i tokom celog svog života slabo je vladala srpskim jezikom. Studirala u Budimpešti, a nakon što je u vidu baronice Čaki pronašla patrona, otišla je u Beč pa u Minhen.

Upravo je tamo počela da čita "Istoriju srpskog naroda" i odlučila da prikaže čin oslobađanja Beograda, posebno inspirisana hrabrim Mirkom koji je sa sedam svojih drugova noću ušao, dok su muslimani slavili Ramazanski bajram, pobio čuvare i otvorio kapije. Posetila je Beograd, razgovarala sa ljudima, istražila ondašnju nošnju i oružje, i izradila ovu sliku — baš u Beogradu.

Slika nije uspela kod ondašnje "beogradske kritike", a to se danas objašnjava time, što "Oslobođenje Beograda 1806." nije delo dobre kompozicije i prostorno je loše zamišljeno. Ipak, značajno je za našu istoriju umetnosti zbog svoje "teatralnosti, emotivnosti i strogog romanticizma".

Stevan Knićanin, portret. Katarina Ivanović, 1847. Foto: Wikimedia Commons/Facebook/fragmentiproslosti

Zbog svoje složenosti, namerne konfuzije, smanjenja dijagonala, tenebrizma i intenzivne boje, ona najviše podseća na slike svojih francuskih romantičnih prethodnika Žerikoa i Antoana-Žana Groa kao i savremenije Ežena Delakroe — kaže Lilijen Filipovič-Robinson, profesorka istorije umetnosti na Džordž-Vašingtonovom univerzitetu u glavnom gradu SAD-a.

Ova slika, kao i sama Katarina Ivanović, bilo je zaboravljeno u Srbiji u decenijama koje su usledile. Ona sama se nakon tog kratkog boravka u Beogradu vratila u Austriju gde su uslovi za život umetnika bili kudikamo povoljniji (pošteno bi bilo reći da su u Srbiji bili ekstremno nepovoljni i nemogući), putovala je po Holandiji i Italiji, jedno vreme živela u Parizu i Zagrebu, da bi se na kraju vratila u Stolni Beograd u kojem je i preminula 1882. godine.

Ipak, već 1874. ponudila je našem Narodnom muzeju nekoliko svojih slika, između ostalog i ovu o kojoj je danas bila reč (Narodni muzej i dalje je u njenom vlasništvu). Dve godine docnije postala je član Srpskog učenog društva, a 1967. njeni su ostaci preneti u Jugoslaviju i sahranjeni u Aleji narodnih heroja na beogradskom Novom groblju, gde i danas počivaju.

(O. Š.)

Tagovi: Istorija, Karađorđe, Katarina Ivanović, Narodni muzej, Oslobađanje Beograda, Prvi srpski ustanak, Stanoje Glavaš, Vožd, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Bio premijer Ruske imperije kad je Srbima bilo najteže, kao starca ga nakon revolucije ubili na kućnom pragu

„Dođite braćo Rusi, dođite što pre!“ Zvuči kao poziv koji pojedinci danas upućuju, a u stvari je napisano pre sto godina

Zaboravljeni Srbin musliman, četnik vojvode Vuka: Poginuo u jesen 1914, njegov pravoslavni saborac mu posvetio najlepšu poslednju počast

Ruski arhiepiskop polaže zakletvu Paveliću za poglavara Hrvatske pravoslavne crkve i pljuje po zaklanim Srbima. Partizani su ga streljali

Dramatični dani Musolinijevog pada: Od silnog diktatora do hapšenja u ambulatnim kolima, za manje od 24 satа

Najdirljivija slika tek rođenog Isusa, u naručju Marijinog muža Josifa

Tito, Trocki, Staljin, Frojd i Hitler mogli su se naći zajedno za istim stolom: Svi su u jednom momentu bili bukvalno komšije

Prva fotografija sa ljudima u istoriji. Ima možda ironije u tome što su to čistač cipela i njegova mušterija

Srpski vojnik filozofira visoko u planinama: Na stenu oslonjena puška, pred očima okupirana otadžbina, u srcu čežnja za ognjištem

Čudo u kosmosu koje liči na špagete: Otkrili ga Rusi, a udaljeno je „samo“ tri hiljade svetlosnih godina

Iznenadiće vas šta bivši afroamerički šef Nase ima da kaže o Bogu i vanzemaljcima

Šta je zapravo Badnji dan? Da li znate šta mi to danas obeležavamo i koji je smisao toga (VIDEO)

Nerešena istorijska misterija: Zašto je odjednom propala klasična civilizacija Maja, šta se to tačno desilo 900. godine?

Prvi atentat u istoriji desio se pre skoro 4.000 godina. Neko je princu usred Nemačke zario bodež u stomak

„Božić u srbskoj kući“: Kako su „srbske“ novine o najradosnijem hrišćanskom prazniku pisale 1866. godine

Kako su Hrvati pre 104 godine objavili proročanstvo o smaku sveta

Jedini ćelavi Isus na svetu nalazi se u staroj srpskoj pećinskoj crkvi

Dorćol posle savezničkog bombardovanja 1944: Dosad neviđene slike užasa i jezivog uništenja srpske prestonice

Kako smo pokvarili Ameriku: Bilo je to vreme kada smo im izvozili najkvalitetniji opijum, rakiju i vino

Kako su komunisti sklonili bana Jelačića sa trga u Zagrebu, rasklopili ga i bacili u podrum: Ako je Tito bio protiv Srba onda je bio i protiv Hrvata

Postoje Severna i Južna Koreja. Ali, znate li da postoji i TREĆA KOREJA?!

Tragedija Titanika opisana je u knjizi 14 godina pre nego što se dogodila: Ljudi su gutali priču o sudbini neuništivog broda, ne sluteći šta ih čeka

Zašto je hoklica na sklapanje simbol škotskog otpora Englezima

Srećan vam „Boksing dej“, ljubitelji fudbala: Koje je poreklo ovog božićnog praznika i zašto su nekada na današnji dan igrali samo lokalni rivali

OTKRIVAMO: Šta se desilo sa Katićima posle „Korena“ i kojim putem je Aćima, Vukašina, Đorđa i njihovu decu odvela krvava srpska istorija!? (VIDEO)

Citat Moše Pijade sa prvog zasedanja AVNOJ-a novembra 1942. u Bihaću: Potrebno je stvoriti toliko beskućnika, da budu većina u državi

Malo poznata nemačka karikatura: Kako su naši dušmani videli uzrok izbijanja Velikog rata, ko je kome zabio nož u leđa i time otvorio vrata pakla

Ovako je izgledao susret Tita i Če Gevare: Kubanci su od Jugoslavije mogli da nauče samo jedno, a evo šta ih je sve zanimalo (VIDEO)

Rat je najveće zlo, ali ova fotka kida koliko je moćna: Jutarnja izmaglica, tenk i američka pešadija koja čisti teren od japanskih vojnika

Istorijska čitanka: Ko je bio Kolokolo po kome legendarni čileanski fudbalski klub nosi ime?

Zaboravljena priča: Šta je engleski ministar govorio o nama pre 100 godina?

Srpski vojnik kao superheroj: Švajcarska razglednica i ratna pesma majora Kostića

Hitlerov poslednji ambasador u Moskvi: Ugovorio pakt, pokušavao da spreči „Barbarosu“, ali rat nije preživeo i to ne zbog Rusa

„Morao sam da napadnem SSSR“: Šta je Hitler finskom vođi rekao o moći, snazi i neuništivosti velike Rusije

Spartanski kabinet vojvode Mišića na Solunskom frontu svima bi trebalo da služi kao primer (FOTO)

Da li ova Staljinova izjava dokazuje da je Rusija bila saveznica nacističke Nemačke?

Moj deda je bio pravi Bond, Džejms Bond: Unuk otkrio poverljiva dokumenta o najpoznatijem tajnom agentu (FOTO)

Ludi mehanizam državnih sporazuma koji je, korak po korak, za nedelju dana doveo do Velikog rata

"Krvavi orao" bio je najstrašnija metoda mučenja ikada: Ovo što su vikinzi radili je toliko stravično da istoričari ne veruju da se zaista dogodilo

Pablo Eskobar je zauvek promenio fudbal u Kolumbiji: Maradona i ostale zvezde dolazile su krišom u zatvor da igraju samo za njegove oči (FOTO)

Kralj Petar I bio je apsolutni srpski bogotac: Ovo je još jedna priča koja to dokazuje (VIDEO)

Ratni cilj i veliki san svih Slovena: Da je opstala, Jugoslavija bi danas slavila stoti rođendan

/
<% galerijaAlt  %>