• 5

Marseljski atentat na kralja Aleksandra u 17 NASLOVNICA ondašnje srpske štampe: Ovo vam nikada nije ispričano na ovaj način (FOTO)

Tačno osam meseci nakon što su Jugoslavija, Rumunija, Grčka i Turska sklopile Balkanski pakt i time razbesnele Italiju, Bugarsku i Sovjetski Savez, izvršen je nad kraljem Aleksandrom od Jugoslavije atentat u najvećem francuskom lučkom gradu Marselju. Priča o tom događaju, ispričana je mnogo puta, ali nikada na ovaj način

  • 5

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Devetog dana februara meseca 1934. godine u Atini je potpisan Balkanski pakt između Kraljevine Jugoslavije, Kraljevine Rumunije, Republike Grčke (od sledeće godine nanovo kraljevstva) i Republike Turske. Zemlje potpisnice garantovale su uzajamnu bezbednost svojih granica, određeno je da se agresorom smatra i država koja na svojoj teritoriji pruža pomoć bandama koje upadaju na tlo zemlje potpisnice, obrazovan je Savet ministara spoljnih poslova, Stalni sekretarijat i Ekonomski savet.

Bugarska, Albanija i Sovjetski Savez su snažno bili protiv ovog sporazuma, što je i logično, a protiv je bila i Kraljevina Italija, što je još logičnije: Musolini je ovo doživeo kao udar na svoju politiku, kao propast svojih prognoza da će se Jugoslavija raspasti.

Umesto toga, Jugoslavija je jačala i u Rimu se moglo čuti: "Volja kralja Aleksandra danas sve određuje". A kada je nešto ranije izvršen preustroj Male Antante u kojoj smo bili sa Rumunijom i Čehoslovačkom, kada se odlučilo da naše tri zemlje nastupaju kao jedinstvena politička zajednica jer su se umorile "od toga da budu igračke u rukama velikih suseda", u Rimu se moglo se čuti: "Pakt Male Antante koncipiran je, a zatim stvoren pod uslovima koje je želela Kraljevina Jugoslavija, odnosno kralj Aleksandar".

Mala Antanta obojena zeleno na međuratnoj karti Evrope. Foto: Wikimedia Commons/Tschechoslowakei

Čemu ovakav uvod? Zato što je tačno u dan osam meseci nakon stvaranja ove odbrambene alijanse na Balkanu, od strane čoveka koji je držao da balkanske države treba da budu gospodari svoje sudbine i tvorci neke buduće zajednice država, skupa sa Malom Antantom, zajednice dosta slične savremenoj Evropskoj uniji — taj čovek je ubijen u Marselju od strane ljudi koji su došli iz ili bili obučavani u državama protiv čijih je osvajačkih interesa Balkanski pakt išao: bugarski član VMRO-a je obučavao hrvatske ustaše u logorima u Mađarskoj i Italiji.

Ne kažemo da je kralj Aleksandar likvidiran direktno zbog stvaranja Balkanskog pakta; direktne uzroke treba tražiti u unutrašnjim problemima Jugoslavije, koji su očitovani u neposrednim izvršiocima.

Ali posredno, oni koji su tim neposrednim izvršiocima omogućili nedelo, učinili su to zbog Aleksandrove šire spoljne politike i uticaja koji je imao, odbrambenih mehanizama koje je stvarao a koji mnogima nisu odgovarali, kao i diktatorskih ovlašćenja u samoj našoj zemlji, ovlašćenja koja su mu, iz perspektive Italije i drugih, omogućavali da konsoliduje Jugoslaviju iznutra, što oni nisu hteli da dopuste (mada to nije imalo veze sa realnošću, ali je to već naknadna pamet).

Foto: Wikimedia/Bain News Service

Naravno, mi danas znamo da je fašistička Italija imala miki-maus-vojsku, da je bila pas koji laje i hoće da ujede ali nema čime, ali to nije bitno za pozadinu Marseljskog atentata na kralja Aleksandra. Kako je tačno došlo do tog atentata, prilično je poznato, jer je ta priča mnogo puta obrađivana u našoj javnosti, u našim udžbenicima, u medijima, u stručnoj literaturi, na televiziji, i tako dalje.

Još vam niko, međutim, nije ceo taj događaj predstavio ovako kako ćemo mi to danas uraditi. Naime, naslovnicama jednog beogradskog dnevnog lista iz onog vremena, koji se igrom slučaja zvao — "Vreme". Bio je to moderni list za svoje doba, zbog čega i jeste bio jedan od najtiražnijih.

Priča počinje naslovnom stranom od 5. oktobra 1934. godine, kada kralj Aleksandar i kraljica Marija kreću iz Beograda ka Boki Kotorskoj. Tamo se, u Zeleniki, ukrcavaju na razarač "Dubrovnik". Priča se završava 21. oktobra, 17 dana kasnije, poslednjom naslovnom stranom posvećenoj u potpunosti ovom tragičnom događaju.

Desnim klikom miša na željenoj naslovnici možete istu otvoriti u većoj rezoluciji.

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

(O. Š.)

Komentari

  • НиколаНС

    Стварање Краљевине Југославије је било самоубиство Србије и Српског националног корпуса. Данас плаћамо цену тога.

  • Bane

    Ubica je makedonski I hrvatski Gavrilo Princip.

  • 000

    Neka mu je večna slava, al možda bih bilo bolje da nas nikada nije ujedinio!

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima