5

Marseljski atentat na kralja Aleksandra u 17 NASLOVNICA ondašnje srpske štampe: Ovo vam nikada nije ispričano na ovaj način (FOTO)

Tačno osam meseci nakon što su Jugoslavija, Rumunija, Grčka i Turska sklopile Balkanski pakt i time razbesnele Italiju, Bugarsku i Sovjetski Savez, izvršen je nad kraljem Aleksandrom od Jugoslavije atentat u najvećem francuskom lučkom gradu Marselju. Priča o tom događaju, ispričana je mnogo puta, ali nikada na ovaj način

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Devetog dana februara meseca 1934. godine u Atini je potpisan Balkanski pakt između Kraljevine Jugoslavije, Kraljevine Rumunije, Republike Grčke (od sledeće godine nanovo kraljevstva) i Republike Turske. Zemlje potpisnice garantovale su uzajamnu bezbednost svojih granica, određeno je da se agresorom smatra i država koja na svojoj teritoriji pruža pomoć bandama koje upadaju na tlo zemlje potpisnice, obrazovan je Savet ministara spoljnih poslova, Stalni sekretarijat i Ekonomski savet.

Bugarska, Albanija i Sovjetski Savez su snažno bili protiv ovog sporazuma, što je i logično, a protiv je bila i Kraljevina Italija, što je još logičnije: Musolini je ovo doživeo kao udar na svoju politiku, kao propast svojih prognoza da će se Jugoslavija raspasti.

Umesto toga, Jugoslavija je jačala i u Rimu se moglo čuti: "Volja kralja Aleksandra danas sve određuje". A kada je nešto ranije izvršen preustroj Male Antante u kojoj smo bili sa Rumunijom i Čehoslovačkom, kada se odlučilo da naše tri zemlje nastupaju kao jedinstvena politička zajednica jer su se umorile "od toga da budu igračke u rukama velikih suseda", u Rimu se moglo se čuti: "Pakt Male Antante koncipiran je, a zatim stvoren pod uslovima koje je želela Kraljevina Jugoslavija, odnosno kralj Aleksandar".

Mala Antanta obojena zeleno na međuratnoj karti Evrope. Foto: Wikimedia Commons/Tschechoslowakei

Čemu ovakav uvod? Zato što je tačno u dan osam meseci nakon stvaranja ove odbrambene alijanse na Balkanu, od strane čoveka koji je držao da balkanske države treba da budu gospodari svoje sudbine i tvorci neke buduće zajednice država, skupa sa Malom Antantom, zajednice dosta slične savremenoj Evropskoj uniji — taj čovek je ubijen u Marselju od strane ljudi koji su došli iz ili bili obučavani u državama protiv čijih je osvajačkih interesa Balkanski pakt išao: bugarski član VMRO-a je obučavao hrvatske ustaše u logorima u Mađarskoj i Italiji.

Ne kažemo da je kralj Aleksandar likvidiran direktno zbog stvaranja Balkanskog pakta; direktne uzroke treba tražiti u unutrašnjim problemima Jugoslavije, koji su očitovani u neposrednim izvršiocima.

Ali posredno, oni koji su tim neposrednim izvršiocima omogućili nedelo, učinili su to zbog Aleksandrove šire spoljne politike i uticaja koji je imao, odbrambenih mehanizama koje je stvarao a koji mnogima nisu odgovarali, kao i diktatorskih ovlašćenja u samoj našoj zemlji, ovlašćenja koja su mu, iz perspektive Italije i drugih, omogućavali da konsoliduje Jugoslaviju iznutra, što oni nisu hteli da dopuste (mada to nije imalo veze sa realnošću, ali je to već naknadna pamet).

Foto: Wikimedia/Bain News Service

Naravno, mi danas znamo da je fašistička Italija imala miki-maus-vojsku, da je bila pas koji laje i hoće da ujede ali nema čime, ali to nije bitno za pozadinu Marseljskog atentata na kralja Aleksandra. Kako je tačno došlo do tog atentata, prilično je poznato, jer je ta priča mnogo puta obrađivana u našoj javnosti, u našim udžbenicima, u medijima, u stručnoj literaturi, na televiziji, i tako dalje.

Još vam niko, međutim, nije ceo taj događaj predstavio ovako kako ćemo mi to danas uraditi. Naime, naslovnicama jednog beogradskog dnevnog lista iz onog vremena, koji se igrom slučaja zvao — "Vreme". Bio je to moderni list za svoje doba, zbog čega i jeste bio jedan od najtiražnijih.

Priča počinje naslovnom stranom od 5. oktobra 1934. godine, kada kralj Aleksandar i kraljica Marija kreću iz Beograda ka Boki Kotorskoj. Tamo se, u Zeleniki, ukrcavaju na razarač "Dubrovnik". Priča se završava 21. oktobra, 17 dana kasnije, poslednjom naslovnom stranom posvećenoj u potpunosti ovom tragičnom događaju.

Desnim klikom miša na željenoj naslovnici možete istu otvoriti u većoj rezoluciji.

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

Marseljski atentat na kralja Aleksandra od Jugoslavije. Naslovne strane dnevnog lista "Vreme" pre i posle tragedije. Foto: "Vreme", 5-21. oktobar 1933. godine, br. 4576-4592/unilib.rs

(O. Š.)

Tagovi: Bilo nekada u srpskoj štampi, Istorija, Italija, Kralj Aleksandar, Kralj Aleksandar I Karađorđević, Kralj Aleksandar Karađorđević, Kraljevina Jugoslavija, Mađarska, Marselj, Marseljski atentat, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (5)
Poređaj komentare:
  • Н
    НиколаНС

    Стварање Краљевине Југославије је било самоубиство Србије и Српског националног корпуса. Данас плаћамо цену тога.

  • B
    Bane

    Ubica je makedonski I hrvatski Gavrilo Princip.

  • 0
    000

    Neka mu je večna slava, al možda bih bilo bolje da nas nikada nije ujedinio!

Od pogleda Dragutina Matića i danas prolaze žmarci: Dugo se nije znalo ko je srpski vojnik i heroj Velikog rata, ali je ova fotografija bila simbol patriotizma

Vojska Kraljevine Srbije ušla u Dubrovnik pre tačno 100 godina: Oduševljeni građani im priredili svečan doček

Džamija Aja Sofija: Zavirite u našu svetinju kakva je bila dok su na njenom podu klanjali sultanovi muslimani

Zbog čega Francuzi imaju plavo-belo-crvenu trobojku

Prodaje se slika na kojoj Hitler grli jevrejsku devojčicu: Bili su prijatelji, a 1939. godine su zajedno proslavili rođendan (VIDEO)

Plava zver iz Aušvica: Tukla i silovala logorašice, puštala na njih gladne pse i zaradila nadimak „Hijena“

Kako je krst Svetog Đorđa postao zastava Engleske

Prodaje se Titov penthaus u Njujorku: 1.800 kvadrata, pogled na Central Park, sigurnosni sistem kroz koji ne može ni muva da prođe (FOTO)

Skandalozna slika podelila Francusku: Da li vidite zbog čega?

Kakve je kazne za pedofile odredio Sveti Sava: Za obljubu maloletnice sekao se nos, davalo pola imanja za odštetu i izbacivalo iz Crkve

Magija na španskom Kosovu: Dok noć pada na Toledo, otkriva se sva lepota ovog svetog grada

Srbi mrze Hrvate, Hrvati mrze Srbe. Svi su veliki hrišćani, a ne znaju reči Svetog Petra iz Novog zaveta gde izgleda kao da priča o nama

Toliko je opasna da je decenijama bila skrivena na tavanu. Danas je simbol borbe za slobodu

Zašto za Pariz kažu da je na ostrvu, iako je duboko u unutrašnjosti zemlje

Koliko su tačno godina Jevreji govorili „dogodine u Jerusalimu“ pre nego što se to obistinilo

Mladić koji je pokušao da ubije Brežnjeva i preotme vlast u SSSR, pa bio proglašen ludim i 20 godina proveo u samici

„Radikalan lek ili lek od radikala“: Novosadski satiričari pre 111 godina zbijaju šale na račun zemunskog zbora srpskih radikala

Dramatično raste broj pagana u Rusiji: Ima ih skoro kao pravoslavaca u Srbiji, Crkva optužuje vlast

Srbija bila „crvena“ 70 godina pre Tita: Zastava srpskih „komunaca“ zavijorila se Kragujevcom pa uterala strah u kosti režimu

Koreni mržnje u „Korenima“ (3. deo): Kako su liberali prosipali radikalsku krv i pokrali izbore, i zbog čega ih Aćim Katić toliko mrzi

Koreni mržnje u „Korenima“ (2. deo): Kako je sa cigaretom u zubima Milutin Garašanin pucao po narodu i zašto su izbile prve beogradske krvave demonstracije

Zašto su mačke već vekovima domaćice u najvećem ruskom muzeju (VIDEO)

Koreni mržnje u "Korenima" (1. deo): Šta leži u pozadini Aćimovog odricanja od sina Vukašina?

Za trpezom Nemanjića (3. deo): Kojim alkoholom su se opijali srednjovekovni Srbi i čime su naši carevi i kraljevi nazdravljali na gozbama

Za trpezom Nemanjića (2. deo): 11 starosrpskih recepata da biste Božić i krsnu slavu mogli da obeležite kao car Dušan u Prizrenu

Za trpezom Nemanjića (1. deo): Kakav crni pasulj, kakvi paprika i krompir! Evo šta su stvarno jeli srednjovekovni Srbi!

Još jedan nestvarni prizor iz kosmosa: Naučnike podseća na ženski veo, a udaljen je samo 1.470 svetlosnih godina od nas

Veselin je ubio gestapovskog oficira koji je streljao đake u Kragujevcu: Prvi put su mi ruke zadrhtale, zabio sam mu nož u srce (FOTO)

Englez koji 100 godina čeka da mu Srbi daju ulicu u Beogradu: Postoji bar 6 razloga zbog kojih ser Ernest Trubridž to zaslužuje

Vi se zadišete kad potrčite za trolom, a ova ptica leti od Novog Zelanda, preko Kine do Aljaske i natrag - BEZ ODMORA, PREDAHA I JELA

Čovek nije u stanju ni da zamisli ono što priroda sa lakoćom može da stvori

Velika Hoča nekada imala 24 crkve i tri manastira, vinovod tekao do carske palate u Prizrenu: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Ako ste odrastali na stripovima, a Vinetu vam bio heroj detinjstva, ova stara fotografija američkog Indijanca vratiće vas kroz vreme

Svi na svetu kinesku valutu zovu JUAN, i svi greše: Njeno pravo ime zapravo je...

Savršena ilustracija rata i propasti koju donosi: Slepci vode slepce preko leševa i ranjenika

Kad poraste biće kengur! Čudo prirode kakvo se retko viđa: Rađa se posle samo mesec dana i nije veće od zrna pasulja (FOTO)

Retka fotografija hapšenja srpskog patrijarha Gavrila Dožića: Nemci ga jurili do Ostroga i tek ga tamo uhvatili

Hitler je bio gej i voleo je tinejdžere: Tajni dosije otkriva da je nacističkog vođu privlačio muškarac sa nadimkom "gospođica Ana"

Nekad se rakija pekla u strogom centru Beograda: Ovako se to radilo u jednoj od glavnih ulica (FOTO)

Majstor Vito, franjevac iz Kotora, bio glavni neimar Visokih Dečana: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Mogao je da proguta šest platnenih maramica različitih boja i da ih povraća redosledom koji traži publika

Srpska heroina preminula je pre 45 godina štrikajući u sobi: Naša najodlikovanija žena u istoriji ratovanja, živela je skromno, radeći kao čistačica (FOTO)