• 0

Kako je vojvoda Petar Bojović sam automobilom osvojio turski Bitolj (FOTO)

Početkom novembra po julijanskom kalendaru, a sredinom po gregorijanskom, tukla se oko Bitolja velika bitka između srpske i turske vojske, iz koje je oružana sila Kraljevine Srbije izašla kao velika pobednica. Najveće zasluge za to pripadaju načelniku Štaba Prve armije i njenom stvarnom komandantu, đeneralu Petru Bojoviću. Koliko je veliki bio taj čovek najbolje pokazuje ova epizoda iz njegovog života

  • 0

General Petar Bojović na fotografiji iz 1918. godine, malo pre unapređenja u čin vojvode. Foto: Wikimedia Commons/pogledi.rs

Petar Bojović je jedan od naših najčuvenijih vojskovođa iz perioda Oslobodilačkih ratova 1912-1918. Rođen 16. jula 1858. godine u selu Miševići kod Nove Varoši, od oca Peruta i majke Rade, devojačko Pešić, uspeo se on do najviših vojnih časti, i dugo bio poslednji živi vojvoda iz Velikog rata.

O njemu je mnogo rečeno i napisano, tako da se pojedinostima njegovoga života ovoga puta nećemo baviti, osim što ćemo podsetiti naše cenjenje čitaoce da smo o njegovoj tragičnoj smrti na kraju Drugog svetskog rata (koji je proveo u samonametnutom kućnom pritvoru u svojoj kući u Beogradu) već opširno pisali.

OPROSTI NAM VOJVODO BOJOVIĆU, KUMIMO TE BOGOM: Kako su partizani 1944. nasred ulice tukli 86-godišnjeg srpskog junaka (FOTO)

Ovoga puta, bavićemo se samo jednom epizodom iz njegovog života, epizodom koja na pomalo spektakularan način demonstrira veličinu njegove ličnosti. Naime, ondašnji list "Balkanski rat u slici i reči" u broju 38, pod naslovom "Ulazak Srba u Bitolj 5. novembra 1912." donosi jednu neverovatnu priču, skrivenu pod ovim prilično bezazlenim naslovom koji ne nagoveštava bombastični sadržaj koji se u njemu nalazi.

Srpska artiljerija na položajima tokom Balkanskih ratova. Foto: Balkanski rat u slici i reči/unilib.rs

(Napomena: Datumi korišćeni u ovom tekstu po julijanskom su kalendaru, koji više nije u civilnoj upotrebi kao što je tada bio. Bitka je zvanično po gregorijanskom kalendaru počela 16. novembra, a srpska vojska ušla je grad 19. dana tog meseca).

Kaže se ovako: "U svežoj uspomeni svima Bitoljcima je značajan dan — 5. novembar 1912. god. kada je tadašnji valija pozvao u ućumat najuglednije predstavnike varoške kao i strane konsule i saopštio im po Turke žalosnu vest, da se povlače i da imaju varoš da predaju pobedonosnom protivniku — srpskoj vojsci i njenim komandantima. Među varoškim predstavnicima bio je od Srba samo Rista Cvetković, sadašnji kmet opštine Bitoljske, kome se valija obratio s rečima:

— Mi smo vas do sada čuvali i sad je red da i vi nas čuvate!

Može se zamisliti u kakvom je radosnom raspoloženju saslušao Rista Cvetković valiju, koji je posle duge pauze otvorio karte. Jer sve do tog momenta Bitolj je bio odsečen od celoga sveta i niko nije znao situaciju. Ali sad posle otvorenog priznanja najviše administrativne vlasti, koje je došlo, posle četvorodnevne odsudne bitke, koja se bila oko Bitolja, posle one jurije od razbijene turske vojske kroz ulice bitoljske, — za Ristu je bilo jasno: da njegova braća dolaze!

Bitoljska bitka. Foto: Wikipedia

I to saznanje, nije mu dalo mira i ostavivši na stranu deputaciju od Mitropolita i građanstva, koja se sprema, da sutra iziđe na susret našoj hrabroj vojsci i varoš preda, Rista u zoru 6. novembra kreće se sa prof. Prodanovićem i Maksom Miloševićem u susret braći svojoj.

Kola su grabila napred ali posle vožnje od puna dva sata tamo oko Kukurečana, zviznu prvi metak više njihove glave. Razviše belu zastavu i potrčaše preko blata i razlivene Šemnice na visove odakle su se pojavile straže.

Mi smo, braća! — povikaše sva tri u jedan glas.

Oficir se pojavi i poznade braću svoju. Odmah mu saopštiše situaciju i u kakvom se stanju varoš nalazi.

Ali u tom trenutku, na drumu koji vodi iz Prilipa u Bitolj pojavi se jedan automobil. Svi potrčaše na onu stranu. U automobilu je bio šef štaba prve armije đeneral Petar Bojović. Odmah mu referisaše o stanju u varoši i đeneral pozva u automobil svu trojicu i krete se ovaj vitez bez straha pravo u Bitolj, bez i jednog svoga vojnika i bez ikakve pratnje.

Vojvoda Petar Bojović u svojoj svečanoj vojvodskoj uniformi 1930. godine. Foto: Wikimedia Commons/Бабац, Душан (2013). Војне Ознаке у Србији 1845–1945

Na ulasku u varoš presreće ih deputacija od Mitropolita i građanstva. Tačno u 10 sati pre podne ušao je đeneral Petar Bojović u Bitolj i odseo prvo u Srpskom Klubu gde su počele stizati varoške deputacije. Vojska je tek posle podne počela stizati i ulaziti u varoš. Ulazila je puna tri dana i tri noći, tako, da je svako živi bio zabezeknut silom srpskom..."

Tekst je potpisao Jov. B. Mandil.

Eto, tako je budući legendarni vojvoda a tada novoproizvedeni (nakon Kumanovske bitke) đeneral Petar Bojović — de fakto zapovednik Prve armije čiji je formalni komandant bio prestolonaslednik Aleksandar — sam samcijat zauzeo i osvojio grad Bitolj tog novembra 1912. godine. Dobro, vojska njegova morala je prvo potući neprijatelja u Bitoljskoj bici da bi to bilo moguće, ali, bez obzira, da se komandant tek tako uputi u varoš koja je van njegove kontrole, zbilja je čudesno smelo, odvažno i neuobičajeno.

Nažalost, podseća i nas na nešto drugo, na jednu rđavu uspomenu iz naše nešto bliže istorije: naime, podseća nas onaj slučaj kada je Beograd aprila 1941. godine zauzeo 26-godišnji nemački kapetan Fric Klingenberg, prebrodivši Dunav u jednom čamcu sa četiri vojnika.

(O. Š.)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima