Ko je bila kraljica Ana Dandolo, čukunbaba cara Dušana, i da li je Stefan od pape dobio krunu jer ga je nagovorila da odbaci pravoslavlje (FOTO)

Prva nemanjićka kraljica Srbije bila je izdanak jedne od najmoćnijih mletačkih porodica srednjeg veka. Za razliku od svoje prethodnice Evdokije Anđel, koja je Stefanu rodila tri sina, ona je bila majka samo jednog, ali je to bilo dovoljno da postane pretkinja svih potonjih vladara ove naše svetorodne loze

Dužd Enriko Dandolo, deda srpske kraljice Ane, propoveda Četvrti krstaški rat koji će umesto u Svetu zemlju preusmeriti ka katoličkom Zadru i pravoslavnom Carigradu. Slika Žana Leklera iz 1621. godine. Foto: Wikimedia Commons/wga.hu

Ana Dandolo se rodila u Veneciji, srcu Mletačke republike, verovatno sredinom poslednje decenije XII veka. Patricijska kuća kojoj je pripadala krvlju, bila je u to doba jedna od najmoćnijih u „Serenisimi“ i po čuvenju uporediva sa današnjim porodicama Berluskoni i Anjeli.

Njen je deda Enriko Dandolo (kojem je otac Vitale, inače bliski savetnik 38. dužda, ime dao po stricu koji je bio patrijarh Grada) bio 41. dužd Mletačke republike od 1192. pa do svoje smrti 1205. godine, i jedan od najpoznatijih venecijanskih vladara uopšte, čuven po svojoj lukavosti i po svom fizičkom slepilu.

Njegov istorijski značaj je toliki, da se može govoriti o tome da posledice njegovog delovanja osećamo do dana današnjeg; naime, upravo je on tokom Četvrtog krstaškog rata skrenuo vojsku sa njenog puta ka Svetoj zemlji, pa je, uprkos izričitoj zabrani rimskog pape, prvo upotrebio da napadne katolički Zadar a nedugo potom pravoslavni Carigrad. Osvajanje ovog potonjeg 1204. godine danas se smatra konačnim cementiranjem raskola između istočne i zapadne crkve: iako je liturgijsko jedinstvo bilo razbijeno još 1054. godine, tek je ovim činom, veruje se, pomirenje postalo nemoguće.

Mletački dužd Enriko Dandolo, deda srpske kraljice Ane Dandolo, na slici Domenika Tintoreta nastaloj oko 1600. godine. Foto: Wikimedia Commons/inferno-guide.net

Anin je otac Ranijero bio prokurator Svetog Marka, glavnog od šest centralnih kvartova (it. sestiere) grada Venecije, te vicedužd republike nakon što mu se otac 1202. pridružio krstaškoj vojsci. Posle očeve smrti 1205. godine u Konstantinopolju (sahranjen je u Aja Sofiji), Ranijero nije želeo da se kandiduje za dužda, mada je kasnije izabran za admirala; ipak, večni trag je ostavio time, što je tokom svog viceduždovanja završio prvu kodifikaciju mletačkog građanskog prava — „Usus Venetorum“.

Iako pravoslavni Srbi danas pod uticajem Grka kritički gledaju na krstaško osvajanje Carigrada i koriste ga kao dokaz nehrišćanskog karaktera rimokatoličanstva (naravno ignorišući da je papa, kao što rekosmo, zabranio taj napad) i „njihove“ večite mržnje prema „nama“, činjenica je da su ondašnji srpski vladari vrlo pragmatično prišli tom događaju i njegovim posledicama (baš što je veliki župan Stefan Nemanja petnaestak godina ranije, pri Trećem krstaškog ratu koji je predvodio Fridrih Barbarosa, pragmatično ponudio 20.000 srpskih vojnika kao pomoć za napad na prestonicu Romejskog carstva, a onda osvojio i niz grčkih gradova koje je većinom morao da vrati nakon odlaska Nemaca).

Toliko pragmatično su prišli latinskom osvajanju Konstantinopolja, da je unuka čoveka koji je bio glavni krivac za čitavo to zamešateljstvo — Ana Dandolo — sela na srpski tron i legla u velikožupansku postelju. A da postelja 1217. godine postane kraljevska, verovatno je delom upravo i njena zasluga.

Ulazak krstaša u Carigrad, slika Ežena Delakroe. Foto: Wikimedia Commons/The Yorck Project: 10.000 Meisterwerke der Malerei. DVD-ROM, 2002. ISBN 3936122202. Distributed by DIRECTMEDIA Publishing GmbH.

Kažemo verovatno, jer o njenom životu, kao i životima većine vladarskih supruga srpskog srednjevekovlja — još od dinastije Vlastimirovića pa preko dukljanskih Vojisavljevića i raških Nemanjića sve do moravskih Hrebeljanovića i Brankovića — znamo malo i posredno, ili skoro ništa. Konkretno, o Ani Dandolo ponešto znamo pre svega na temelju zapisa koji su okvirno nastali u datom periodu, premda joj skoro nijedan nije savremen.

Veruje se da je Ana Dandolo bila Stefanu druga ili treća žena. Prva je svakako bila romejska princeza Evdokija, kćer cara Aleksija III Anđela, koju je Stefan oterao zbog navodnog neverstva; o postojanju istoriji nepoznate žene između nje i Ane može se indirektno zaključiti na osnovu prepiske koju je Stefan vodio sa ohridskim arhiepiskopom Dimitrijem Homatijanom, a vezano za problem nezakonitih i zabranjenih brakova usled srodstva.

Kada su se tačno uzeli Ana i Stefan, kao i gde su se uzeli, teško je reći; verovatno je u pitanju period 1215-1216. godine. Neki izvori pominju da je Stefan bio na proputovanju po Italiji u potrazi za „dobrom prilikom“ koju je našao u Republici Svetog Marka u liku svoje buduće supruge. Brak je po toj priči sklopljen u Veneciji, raskošnoj svadbi i veselju su prisustvovali članovi svih patricijskih porodica, a mladenci su galijom preko Dalmacije stigli do Raške, vodeći sa sobom brojne italijanske zanatlije i učvršćujući vezu naše zemlje za latinskim Zapadom.

Stefan Prvovenčani,. Foto: Wikimedia Commons/Anastas Jovanović

O činjenici ustoličenja velikog župana Stefana Nemanje II za kralja (zbog tog „ovenčavanja krunom“ kasnije će biti prozvan Stefan Prvovenčani) papskom krunom saznajemo, između ostalog, iz dela „Historia Salonitanorum atque Spalatinorum pontificum“ („Istorija biskupa Salone i Splita“) koje je napisao čuveni splitski hroničar Toma Arhiđakon, sam čovek patricijskog romanskog porekla (bio je izrazito antihrvatski nastrojeni klerik, mada neki Hrvati danas kažu da je možda bio i hrvatskog porekla a da je njegova netrpeljivost prema Hrvatima bila proizvod „višestoljetnog antagonizma selo-grad“).

Toma Arhiđakon se rodio oko 1200. godine, te je stoga još uvek bio „tinejdžer“ kada su se Stefan i Ana uzeli. Svoje životno delo pisao je najverovatnije od pete do sredine sedme decenije XIII stoleća, pošto se hronika događaja koji opisuju istoriju splitske odnosno solinske crkve završava 1266. godine. Toma kaže, nakon što je opisao pripreme ugarskoga kralja Andrije II za Peti krstaški rat, da je u to vreme gospodar Srbije i Raške, Stefan, poslao uglednike u Rim da od Svete stolice na kojoj je sedeo papa Honorije III, zatraže kraljevsku krunu. Papa šalje svoje legate koji prolaze kroz Split i (najverovatnije) početkom 1217. krunišu Stefana u Žiči.

Ko je zapravo krunisao Stefana, papski legati po rimokatoličkom obredu kako kažu zapadni izvori, ili pak njegov brat Sava po pravoslavnom obredu kako kažu naši (u prvom redu monasi Domentijan i Teodosije, gde je ovaj prvi posebno verodostojan budući da je bio Savin učenik i najverovatnije svedok događaja koji opisuje), nije važno za priču o Ani Dandolo. Ali, najverovatnije su obe verzije istinite: da su ga prvo papski legati krunisali početkom 1217, a potom (legalno i legitimno) nekoliko godina kasnije žički arhiepiskop Sava (nakon što je Srpska crkva dobila autokefalnost 1219. godine).

Sveti Sava kruniše svog brata Stefana Prvovenčanog. Grafika Anastasa Jovanovića nastala pre 1899. godine. Foto: Wikipedia/Anastas Jovanović

To se može zaključiti na osnovu nečega što je sredinom XIV veka, oko sto godina nakon smrti naše današnje heroine, napisao jedan drugi izdanak slavne kuće Dandolo, još jedan mletački dužd iz te porodice — Andrija, koji je Serenisimom vladao u periodu 1342-1354. godine, dakle, tokom vrhunca vlasti i moći srpskog cara Stefana Uroša IV Dušana Silnog, čukununuka Ane Dandolo (nakon slepog Enrika a pre ovog Andrije, duždovala su još dvojica iz ove kuće: Đovani u periodu 1280-1289. te Frančesko u periodu 1329-1339. godine).

Andrija Dandolo u svom delu „Chronica per extensum descripta“ piše ovo o događajima koji su se odigrali u dvanaestoj godini duždovanja Pjetra Zjanija, što znači između 5. avgusta 1216. i istog dana 1217. godine: „Takođe i Stefan, gospodar Raške i Srbije, koji se nazivao veliki župan, čim unuku pokojnog dužda Enrika Dandola beše uzeo za ženu, pošto se na nagovor žene odrekao šizme, preko poslanika od pape je dobio da bude ukrašen kraljevskim naslovom, i preko legata kardinala radi toga poslatog, zajedno sa ženom je krunisan“.

Ako kao izmišljotinu odbacimo nigde ponovljenu priču da je Ana krunisana zajedno sa Stefanom, što je verovatno puki dinastijski hubris, teza da se Stefan „na nagovor žene odrekao šizme“ (odnosno odrekao pravoslavlja) i tako obezbedio papsku krunu (verovatno i usled uticaja kuće Dandolo na Svetu stolicu) dobro bi se uklopila u sve ostalo: i u to da mu je rimski papa uopšte poslao krunu, i u činjenicu da latinski izvori ignorišu Savino a naši latinsko krunisanje, i u fakat da je Sava nakon toga napustio Srbiju i vratio se na Svetu Goru, možda zbog svađe sa bratom. Razume se, ne znamo šta je „odricanje od šizme“ praktično značilo; verovatno ništa, verovatno je to bilo samo deklarativno sa iskazanom namerom da se „nešto“ desi. Međutim, to da ga je Ana nagovorila apsolutno je bespotrebno za priču (važno je samo „odricanje od šizme“), a i malo verovatno: ako se Stefan bio odlučio na taj korak, odlučio se zbog političke situacije. Prema tome, biće da je i „nagovor žene“ bio dinastijski hubris Andrije Dandola.

Prsten Svetog Stefana Prvovenčanog. Foto: Wikipedia Commons/Саша Стефановић

Da li zbog promene te iste političke situacije na poluostrvu, posle smrti latinskog cara Petra i propasti krstaškog pohoda ugarskog kralja Andrije II, da li zbog snažne pravoslavne opozicije u samoj Raškoj, tek, kralj Stefan odlučuje da ponovo promeni pravac kojim ide, odnosno, da se vrati na očev verski put. Jednu izuzetno važnu stvar treba imati na umu: Stefan je vladao kraljevstvom koje je crkveno bilo pod vlašću Ohridske arhiepiskopije na čijem je čelu sedeo Grk koji je bio podanik epirskog despota.

Ako je postojao za Rimsku crkvu neki povoljan trenutak da Srbe sebi definitivno i nepreinačivo privuče, onda je to bio ovaj, i oni su ga (srećom po nas ili ne) propustili jer se Sava 1219. u Nikeji izborio za uspostavljanje i autokefalnost pomenute Žičke arhiepiskopije, odnosno Srpske crkve, čime je praktično odredio tok celokupne potonje istorije srpskog naroda, zaključno sa današnjim danom ove 2018. godine (koketiranje sa Rimskom crkvom se nastavilo narednih decenija pa i vekova, ali bez nekih krupnih događaja kao što je bio ovaj i bez konkretnih rezultata).

No, da se vratimo na Anu Dandolo. Stefan je iz braka sa Evdokijom Anđel dobio sinove Radoslava, Vladislava i Predislava, te kćer Komninu, dok mu je Ana rodila samo Uroša oko 1223. godine (mada moguće i jednu kćer čije ime nije zabeleženo). Reklo bi se: sina jednog, ali vrednog (da se ostali, koji su takođe naši veliki sveci, ne uvrede, pričamo striktno o vladarskim sposobnostima).

Kralj Stefan Uroš I Hrapavi. Foto: Wikipedia/le_serbe

Jer, nakon smrti Stefanove koja je nastupila 24. septembra 1227. godine (malo pre toga Sava ga je zamonašio pod imenom Simon), na presto je prvo došao njegov najstariji sin Radoslav. Pokazavši se slabim vladarom, vlastela ga je smenila šest godina kasnije i ustoličila njegovog mlađeg brata po majci Vladislava. Oslonjen na Bugarsku, ni on se nije preterano dobro pokazao, pa je nakon mongolskih pustošenja i bugarskog pada pod njihovo sizerenstvo, vlastela u jesen 1243. godine zbacila i njega a zakraljila Uroša.

Kralj Stefan Uroš I zvani Hrapavi zvani Veliki, sin Stefanov sa Anom Dandolo, pokazao se kao izvanredan gospodar i svi potonji Nemanjići njegova su krv: tako je Ana Dandolo postala baka dva kralja, Stefana Dragutina i Stefana Uroša II Milutina, prabaka kralja Stefana Uroša III Dečanskog, čukunbaka cara Stefana Uroša IV Dušana Silnog i čukunčukunbaka cara Stefana Uroša V.

Nema sumnje da je sve te godine Ana Dandolo provela u Srbiji, i da se nakon muževljeve smrti nije vraćala u rodnu Veneciju. Jedna od najčuvenijih fresaka srpskog srednjevekovlja jeste „Smrt kraljice Ane Dandolo“ koja se nalazi na severnom zidu priprate crkve Svete Trojice u Sopoćanima: Ana leži na odru dok anđeo prihvata njenu dušu, a na uzglavlju se vide Isus Hristos i Presveta Bogorodica; oko odra okupljen je čitav srpski dvor: Uroš je u vladarskoj odeždi sa krunom na glavi, snaja Jelena Anžujska ljubi svojoj svekrvi ruku, dok prinčevi Dragutin i Milutin te princeza Brnča stoje iza.

„Smrt kraljice Ane Dandolo“, čuvena freska u manastiru Sopoćani iz 1263-1268. godine. Foto: Wikimedia Commons/srpskoblago.org

Prisutan na ovom remek-delu je i treći žički arhiepiskop Sava II: iza tog crkvenog imena krije se Predislav, Stefanov najmlađi sin sa Evdokijom (možda nije pristojno tako nešto implicirati, ali on se rodio 1200-1201. godine a njegovu majku je otac upravo tada oterao zbog optužbe za prevaru; možda je sumnja u Predislavljevo poreklo dovela do toga, da je bio isključen iz svake kalkulacije za presto; sa druge strane, to što je ostao u Raškoj i odrastao na dvoru, to što se uzdigao na položaj crkvenog poglavara i bio oslikan na dečanskoj fresci „Loza Nemanjića“, ne govori tome u prilog).

Stručnjaci procenjuju da je ovaj živopis nastao između 1263-1268. godine, pa stoga njenu smrt stavljaju u taj period. Dakle, svoga je muža ona nadživela za nekoliko decenija, a sahranjena je upravo u Sopoćanima. Toliko dugi boravak na tlu pravoslavne Raške, kao i kontekst scene sa ove freske, pa i mesto pogrebenja, mogli bi da znače da je ona sama prigrlila pravoslavlje, ali to nipošto nije nesumnjivo.

U svojoj „Odi srpskom narodu“, koju je napisao nadahnut podvizima naše vojske u Velikom ratu, slavni italijanski pesnik Gabrijele D'Anuncio pominje Anu Dandolo u XVIII pevanju koje počinje sledećim rečima: „O Serbia, che avesti regina di grazia Anna Dandolo“, što bi značilo: „O Srbijo, čija kraljica beše milosna Ana Dandolo“.

(O. Š.)

Tagovi: Ana Dandolo, Carigrad, Dinastija Nemanjić, Enriko Dandolo, Istorija, Kralj Radoslav, Kralj Uroš I Hrapavi, Kralj Vladislav, Latinska crkva, Mletačka republika, Nemanjići, Osvajanje Carigrada, Raška, Romejsko carstvo, Sopoćani, Srednjovekovna Srbija, Srednji vek, Stefan Prvovenčani, Sveta stolica, Sveti Sava, Venecija, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (7)
Poređaj komentare:
  • A
    Aleksandar M.

    Bravo!!!!!

  • P
    Prolaznik

    Retko dobar i veran clanak o malo poznatim licnostima i dogadjajima iz srpske istorije. Cestitam autoru na objektivnosti i erudiciji Pozdrav redakciji

  • I
    Istorija

    Lep istorijski clanak.Sve pohvale.

Način na koji je otkriven Pluton vratiće vam veru u nauku, da više ne padate na ravnozemljaške bajke

Grad planski sagrađen za izbeglice iz Černobilja decenijama najbogatiji u Ukrajini

„Žena! Zamislite, žena!“: Kako je Musolini primio metak kroz nos prilikom prvog pokušaja atentata

Posle 40 godina skrivanja "Himleru NDH" se sudilo u Zagrebu: Nije znao za šta i sve je prespavao

Zašto Rusi ponovo obožavaju Staljina, čoveka koji ubio milione Rusa?

Dan kada je rođen Nikola Tesla: Ovako je govorio jedan od najvećih umova svih vremena

Tragična sudbina srpske Ane Frank: Jevrejka Reli jedini je preživeli član svoje porodice u Beogradu

Dan kada je umrla dvostruka nobelovka Marija Kiri, jedna od najpriznatijih naučnica svih vremena

Spektakularno bekstvo Sima Vučkovića: Ustaše vodile 30 ljudi na streljanje, a samo on odbio da umre

U SAD-u su ranije zatvarali nemoralne i "sumnjive žene", kao i one koje nisu htele seks sa policijom

Jedan pozitivni primer saradnje Srba i Albanaca tokom procesa našeg razgraničenja pre sto godina

Pre 52 godine australijski premijer je nestao bez traga i glasa. Misterija nikada nije rešena

U malom selu čak 250 bračnih parova ima blizance: Fenomen je misterija, zbunjeni su čak i genetičari

Kako su u Jordanu otkriveni ostaci hleba starog više od 14.000 godina

Vicevi o Staljinu i režimu zbog kojih su mnogi završili u zatvoru, zbog pošalica se plaćalo i glavom

Selo kao izašlo iz bajke ili „Ubistava u Midsameru“, kako vam više odgovara

Bizarnosti sovjetskog sistema: Staljin nikada nije bio šef države

Aljende je ostavio trag u politici Čilea, a njegovo samoubistvo i danas budi mnoge sumnje (FOTO)

Kako je po jednom narodnom predanju nastalo prezime Obilić?

Za ovog princa su govorili da je posećivao bordele, ali i da je bio serijski ubica Džek Trbosek

Da li je ova žena u češkim Sudetima srećna ili tužna dok roni suze i salutira Hitleru?

Kako je Rusija samo 35 godina posle Krimskog rata ušla u savez sa bivšim neprijateljima

Prvi parobrod koji je preplovio Atlantik: Zabranili mu kretanje da ne bi njime oslobodili Napoleona

91 godina od atentata u Beogradu koji je uništio jugoslovensku ideju i promenio Hrvatsku (VIDEO)

Princeza Margaret je važila za ikonu stila i buntovnu ženu, koja se odrekla prave ljubavi (FOTO)

Tri mlada srpska pilota bila su prve kamikaze, ovako su pohrlili svojim avionima u smrt

Na današnji dan obnarodovan je Milanski edikt: Posle 3 veka mučenja, hrišćani su mogli da ispovedaju svoju veru, bez straha od progona

Ana Frank bi danas napunila 90 godina: Njeni prijatelji prisećaju se dana kada su je poslednji put videli

Na današnji dan su dovedeni Karađorđevići na vlast: Koja je pozadina mučkog ubistva Obrenovića

Ukleta kuća u Hrvatskoj: Borivoj je zakoračio i našao kolevku i postavljen sto. Tad kreće jeza (FOTO)

Dan kad je pukla "Nevesinjska puška" i zadat ozbiljan udarac Osmanskom carstvu

Trideset Engleza spasilo Srbe od tifusa: Ovim lekarima, koji su se kockali sopstvenim životima, dugujemo naše (FOTO)

Najtužniji dan današnjeg Brankovog mosta na dosad neviđenoj slici: Njegovo rušenje od strane Jugoslovenske vojske je bilo dvostruko glupo

Katastrofa u Černobilju je pravi razlog raspada Sovjetskog Saveza: Gorbačov tvrdi da će pogledati seriju

Kraljevski Beograd imao najmoderniji evropski aerodrom: Komunisti nisu baš zatekli pustinju kao što su pričali

Dan D: Kako su saveznici uspeli da poraze Treći rajh i da li su iskrcavanjem na Normandiju iznenadili Hitlera

Srbija, zemlja u kojoj su rimski imperatori nicali kao pečurke posle kiše: Niko sem Italije ne može da se podiči ni približno tolikim brojem careva

„Ustaše i četnici, zajedno ste bežali“: Šta je naša štampa ’79. pisala o ekstremistima koji su iz Australije rušili SFRJ

Vojvoda Stevan Sinđelić jednim potezom na Čegru ušao u legendu, a njegov herojski čin i danas se prepričava

Kako su se Britanci u 19. veku obračunavali sa transvestitima u Indiji, ali nisu uspeli da ih istrebe

Najtužnija prva dama: Preživela je smrt dece, muževi su je varali, ali je jedan muškarac obožavao Džeki Kenedi

FOTO-UBOD: Odred JNA na Sinaju 1964. godine odaje počast zlosrećnim Hrvatima izbeglim pred Hitlerovom mašinerijom

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima