Čovek koji na duši nosi više desetina hiljada ljudi, kome ništa nije bilo sveto: Diktator Pinoče je bukvalno gazio preko mrtvih (FOTO) (VIDEO)

Za vreme vladivine Avgusta Pinočea, Čile je prolazio kroz svoje najmračnije dane. Vojna hutna je bila na vlasti, Pinoče se nametnuo kao neprikosnoveni diktator, a njegovim političkim neistomišljenicima se gubio svaki trag.

Augusto Hose Ramon Pinoče Ugarte bio je kapetan general i predsednik Čilea. Predvodio je vojnu huntu koja je izvršila državni udar 1973. godine, zbacila socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea i uvela vojnu diktaturu.

Preporučujemo

Sebe je imenovao za predsednika 1974. godine i tada počinje njegova diktatura u Čileu. Na vlasti je bio do 1990., a preminuo je 2006. u 91. godini.

Javnost je ubedio da njihovoj zemlji preti opasnost od komunista, pa je dobio podršku SAD i drugih država Južne Amerike. 

Sproveo niz "bezbednosnih operacija" u kojima je ubijeno oko 3.000 osumnjičenih protivnika i levičara a oko 30.000 je mučeno.

Kasnije je uveo ekonomske reforme koje su njegove pristalice hvalile, ali njegovi protivnici ga optužuju za porast nezaposlenosti, siromaštva i pad plata.

Iako je protiv njega bilo podignuto oko 300 optužbi za kršenje ljudskih prava i pronevere tokom vladavine, on nikada nije odgovarao za svoje postupke.

MLADOST I POLITIČKI POČETAK

Pinoče je rođen 25. novembra 1915. u luci Valparaiso u Čileu, u bogatoj porodici, koja je pripadala srednjoj klasi. Godine 1936. diplomirao je na vojnoj akademiji u činu potporučnika. Njegov uspon u vojsci bio je brz: 1939. postaje drugi, a 1941. prvi oficir.

U mladosti on nije bio zainteresovan za politiku. Kao visoki oficir pedesetih godina bio umešan u represije protiv Socijalističke partije Čilea na čijem čelu je bio Salvador Aljende, prvi demokratski izabran predsednik koji je bio marksista (1970).

Pinoče je vladao Čileom gvozdenom pesnicom Foto: Wikimedia/Emilio Kopaitic

Onda je 1973. godine nastupila najveća ekonomska katastrofa u istoriji Čilea, kada je zemlju je pogodila hiperinflacija i potpuna ekonomska paraliza, što je dovelo do velikog nezadovoljstva naroda.

Tada je Aljende verovao Pinočeu, pa ga je proglasio za komandanta armije. Međutim, Pinoče je za manje od mesec dana, (11. septembra) izveo državni udar.

MRAČNI PERIOD VOJNE HUNTE

Istog dana, prilikom odbrane predsedničke palate, Salvador Aljende izvršava samoubistvo, a 72 njegova najbliža saradnika su zarobljeni i streljani. Zatim je formirana vojna hunta, odnosno vlada sastavljena od odabranih ljudi koji sa Augustom Pinočeom na čelu.

Hunta je proglasila vanredno stanje i raspustila parlament do daljeg. Pinoče je odmah osnovao novu tajnu policiju pod imenom Uprava nacionalne obaveštajne službe ili DINA, koja je hvatala sve njegove neistomišljenike.

Bio je optužen za brojne zločine, a nikada nije odgovarao Foto: Guliver/Keystone/Getty Images

Smatra se da je po njihovim nalozima uhapšeno 130.000 Čileanaca i stranih državljana, od kojih su mnogi mučeni i ubijeni.

Tokom 1977. godine Komisija za ljudska prava UN prvi put je osudila Pinočeov režim za kršenje ljudskih prava, a kritikovao ga je i američki predsednik Džimi Karter.

Pinočea ovo nije doticalo, pa je doneo zakon koji štiti njegove ljude koji su kršili ljudska prava, a naredio je i da se prikriju svi dokazi.

Godine 1980. Pinoče donosi novi Ustav koji mu je omogućio da ostane predsednik do 1989. godine. Novi ustav je kao po pravilu ograničao sve počev od slobode govora, a hapšenja neistomišljenika su se nastavila. 

Međutim, tokom 1982. privreda je krenula nizbrdo, dovodeći na ivicu bede više miliona ljudi, što je dovelo do građanskih nemira i jačanja opozicionih grupa.

Patriotski front Manuela Rodrigeza pokušao je 1986. godine da izvrši atentat na Pinočea koji je on čudom preživeo.

ODLAZAK SA VLASTI I OPTUŽBE

Godinu dana posle atentata raspisan je plebiscit o tome da li Pinoče treba da ostane na vlasti, koji je održan 5. oktobra 1988. Na plebiscitu 55 % glasača izglasalo je nepoverenje Pinočeu, opredelivši se radije za umerenog Patrisija Alvina, koji je pripadao Demohrišćanskoj stranci.

Diktator je priznao poraz, a pobedu na izborima 1990. je odneo Patrisio Alvin.

Po okončanju Pinočeove diktature nova vlada je formirala Nacionalnu komisiju za istinu i pomirenje, čiji je glavni posao bio da utvrdi kršenje ljudskih prava za vreme Pinočeovog režima. Međutim, Pinoče je u to vreme proglašen doživotnim senatorom, čime je stekao imunitet uprkos zahtevu Španije iz 1996. da mu se sudi za međunarodni terorizam i genocid.

Mogao je da putuje sa diplomatskim pasošem, pa je tako u septembru 1998. stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo na operaciju leđa. Tu je na zahtev Španije uhapšen i zadržan, ali je usled diplomatskog haosa pušten posle 16 meseci.

Dana 2. marta 2000. General Pinoče je stigao u Santijago, gde mu je posle četiri meseca ukinut diplomatski imunitet.

Zbog lošeg zdravlja nije izašao na sud 2002. godine, a ubrzo posle toga se odrekao titule doživotnog senatora. Iako su mu na teret stavljali kidnapovanja, ubistva, mučenja i ostale zločine, diktator Pinoče nikada nije odgovarao za svoje postupke.

Dana 3. decembra 2006, osam dana posle devedeset prvog rođendana, Pinoče je doživeo srčani udar od čijih posledica je preminuo 10. decembra u vojnoj bolnici u Santjagu.

VIDEO: Šta zapravo znamo o Kalinjingradu? Vekovima glavni grad Prusije a sada tvrđava Rusije

(Telegraf.rs)