32

Због чега ћутимо о томе где је осмишљена ћирилица? Како је уопште настала и зашто носи име по Ћирилу и Методију?

Појава најлепшег и најгенијалнијег светског писма нераскидиво је повезана са Светим Ћирилом и Методијем иако они нису били његови творци, али једнако нераскидиво и са културним развојем и достигнућима Првог бугарског царства на чијем је тлу настало

„Bugarski car Simeon: Jutarnja zvezda slovenske književnosti“, Alfons Muha, 1923, 4. slika ciklusa „Slovenska epopeja“. Foto: Wikimedia Commons/Jklamo/russianculture.files.wordpress.com

Редовни читалац Телеграфа одмах ће приметити нешто необично у овом тексту: за разлику од уобичајене латинице коју користимо на нашем порталу (будући да су латиница и ћирилица историјски подједнако српска писма), ови редови исписани су ћирилицом. Разлог је очигледан: чланак о ћирилици требало би да буде написан на ћирилици, ако ни због чега другог а оно због поштовања према том лепом и најгенијалнијем од свих светских алфабета.

Али прича о ћирилици почиње трећим историјским српским писмом — глагољицом. Када за неко писмо кажемо да је „историјски српско“ никако не желимо рећи да су га Срби измислили већ да су га Срби користили довољно масовно да се може третирати као наше; које ће неко писмо негде бити коришћено зависило је од мноштва различитих фактора, а често се дешавало и да се користе паралелно.

Рецимо, глагољица је у Охридској књижевној школи (о којој ће у наставку бити много више речи) коришћена паралелно са ћирилицом све до друге половине XIII столећа, а зна се да је познавање тог првог писма од којег ова прича почиње, међу ученим српским становништвом било присутно чак и у XV веку (што се закључује из појединих сачуваних светогорских списа тог доба). У неким словенским крајевима као што су они хрватски, глагољица је у извесној мери коришћена практично до претпрошлог века.

Sveti Ćirilo i Metodije na bugarskoj fresci iz srednjeg veka. Foto: Wikimedia Commons/mfa.government.bg

А настала је око 863. године у Великоморавској кнежевини у коју је ромејски цар Михаило III послао солунску браћу и монахе Ћирила и Методија не би ли раширили хришћанство међу тамошњим Словенима. Они су, како би што ефикасније превели литургијске књиге на старословенски језик којим су се сви Словени тада служили, одлучили да осмисле посве ново писмо, утемељено на словенском дијалекту из околине свог родног града с којим су били упознати, пошто су проценили да ни латинични ни грчки алфабет не могу адекватно послужити тој сврси.

Тако барем каже конвенционална мудрост: има и оних који сматрају да је глагољица заправо старословенско писмо, а да су Свети Ћирило и Методије осмислили ћирилицу. Премда ово прво није немогуће, није ни у каквој узрочно-последичној вези са овим другим; односно, потенцијална истинитост прве хипотезе не значи да је друга тачна. Шта више, друга хипотеза сигурно није тачна јер њих двојица једноставно нису осмислили ћирилицу, она је настала на потпуно другачији начин, била осмишљена од стране потпуно других људи, на другом крају Европе.

Тај други крај Европе била је Великој Моравској суседна земља Бугарска, тачније Прво бугарско царство, како се у историографији данас назива та бугарска држава која је постојала између 681-1018. године а која се на свом врхунцу током IX-X века простирала на једном огромном простору од делте Дунава на североистоку и реке Тисе на северозападу па до данашњег Једрена на југоистоку те Јонског мора на југозападу.

Prvo bugarsko carstvo tokom vladavine cara Simeona I krajem 9. i početkom 10. veka. Foto: Wikimedia Commons/Todor Bozhinov

У деценијама након што су Свети Ћирило и Методије послати у мисију покрштавања словенског живља и након што су осмислили глагољицу, буктињу ширења писмености међу Словенима преузели су њихови ученици, а најистакнути међу њима свакако су били Свети Климент и Наум, обојица родом из Македоније.

POZIVATE SE NA ISTORIJSKO PRAVO? Ovo je Bugarska iz 13. veka. Dobro razmislite šta radite! (FOTO)

Премда наша литература, како сакрална тако и секуларна, вешто избегава да ствари назове својим именом — ваљда зато што је неким Србима испод части да признају да су има великих и за нашу историју значајних људи који су били Бугари — Климент и Наум су били Бугари.

Били су Словени, у то нема сумње, али је етногенеза бугарског народа већ у њихово доба увелико била почела, и Словени су на простору Бугарске прихватили бугарски идентитет владајуће класе. Средњевековна житија их називају Бугарима, деловали су у оквиру бугарске државе и бугарске цркве, и под покровитељством бугарских владара. Бројати након хиљаду година њихова крвна зрнца не само што је нехришћански него је и бесмислено, те потпуно беспотребно јер је њихова „национална“ припадност безначајна (притом је начин на који ми доживљавамо „нацију“ био потпуно стран средњевековном човеку).

Miroslavljevo jevanđelje jedan je od najznačanijih spomenika srpske kulture. Foto: Telegraf

Зна се да су Свети Климент и Наум, скупа са Светим Гораздом Охридским и другима, пратили Ћирила и Методија у Велику Моравску, да су свештеници постали у Риму, и да су се неко време борили с немачким свештенством око литургијске употребе старословенског језика и глагољице у Великој Моравској. По повратку у Бугарску, Наум је по налогу кнеза Бориса Првог остао у престоници Плиски да ради на оснивању књижевне школе, док је Климент отишао у Охрид са истим циљем.

Након што су Борис Први (који је владао од 852. до 889. када је абдицирао и замонашио се) и његов син Симеон Први (који ће 913. узети титулу цара) године 893. преселили престоницу из Плиске у Преслав, преселила се и та књижевна школа чије је изворно седиште било у монументалном комплексу Велике базилике у Плиски, подигнуте свега петнаестак година раније, која је дуго по површини била највећа хришћанска катедрала ван Цариграда, што сведочи о високим културним дометима те бугарске државе која се покрстила тек пар деценија пре тога.

Према томе, чувена Преславска књижевна школа утемељена је у Плиски, и заједно са Охридском књижевном школом основаном 886. надмеће се за ласкаву титулу „првог словенског универзитета“. Обе школе су биле бугарске, јер је Охрид био један од најважнијих центара Првог бугарског царства.

Manastir Svetog Nauma na Ohridskom jezeru u Makedoniji. Foto: Wikimedia/Flickr/Will

Некоме ће се можда овоколики увод у причу о настанку ћириличног писма учинити излишним, али је он неопходан не само да би се разјасниле околности генезе нашег писма и да би се оно ставило у контекст, већ и због важности ове две школе за његов настанак.

Јер, Свети Климент и Наум су током владе Симеона Првог одиграли кључну улогу у развоју наше азбуке, како се каткад назива по изговору прва два слова (Аз-Буки). Директније се од своје претходнице развила из грчког алфабета (најранији облик познат као „устав“ много личи на грчка унцијална слова), са додатком лигатура (две графеме спојене у један глиф; у савременој српској ћирилици пример би био „Љ = Л + Ь“) и са модификованим глагољичним знаковима за сугласнике којих није било у грчком.

Преславска школа (чији је један од најистакнутијих чланова био и Црноризац Храбар, писац прве филолошке расправе на старословенском језику под називом „О писменех“) вероватније је извориште ћирилице, јер су најранији натписи пронађени баш у тој области, што у самом граду, што у оближњем Патлеинском манастиру, што у Равни где је чак откривено 330 зидних графита на старословенском и другим језицима, на ћирилици и другим писмима (због чега ју је Умберко Еко назвао „10-вековном језичком лабораторијом“). Поред тога, у тој области пронађен је и велики број 10-вековних ћириличних натписа на оловним привесцима који су се носили око врата.

Jedini preživeli stub u Prestonoj dvorani dvorskog kompleksa bugarskih careva u Preslavu. Foto: Wikimedia Commons/ChernorizetsHrabar

Постоји, наравно, могућност и да је ћирилица настала у Охриду, упркос чињеници да је тамо глагољица као што рекосмо опстала све до XII века. Могуће је и да Преслав и Охрид на равне части деле заслуге за њен развој, јер је ипак постојала кореспонденција и сарадња. Алтернативна хипотеза каже да је ћирилица осмишљена од стране неког непознатог ученика Ћирила и Методија на рубним подручјима грчког прозелитизма пре него што је усвојена, кодификована и систематизована од стране Словена.

Која год хипотеза била тачна до систематизације је морало доћи, а она се највероватније одиграла током Преславског народног сабора те 893. године. То је кључни политички и културни догађај Првог бугарског царства пошто се тада Борис Први вратио из манастира јер је његов изабрани наследник Владимир покушао да обнови паганизам; Борис га је свргнуо, устоличио трећег сина Симеона и зацементирао хришћанску будућност своје земље. Том приликом је извршена и већ поменута селидба престонице из Плиске, византијско свештенство је протерано из државе и замењено бугарским, а црквенословенски језик уведен у литургијску службу уместо грчког.

Истовремено је, дакле, можда извршена и поменута систематизација ћирилице која ће потом кренути из својих бугарских културних средишта, тада најважнијих у словенском свету, да муњевитом брзином покори добар део тог словенског света, будући да је била најадекватније писмо у том тренутку, барем што се нашег ондашњег старословенског језика тиче.

Spomenik Svetim Ćirilu i Metodiju u ruskom gradu Hanti-Mansijsku. Wikipedia / Святослав Викторович

Разлог због којег се назива ћирилицом иако није осмишљена од стране Светих Ћирила и Методија некима није јасан, па доводе у питање овакву њену генезу. Они се питају због чега се онда глагољица не зове ћирилицом, ако ју је већ измислио Ћирило уз помоћ брата Методија, те зашто се писмо које нема везе с њима назива тако.

Одговор је заправо једноставан: Ћирило и Методије нису били као данашњи „угледни“ људи који дају донације само да би могли да се сликају за медије, не, они су били скрушени хришћански монаси који су свом писму скромно дали генеричко словенско име: „глагољица“. Ниједног им тренутка није пало на памет да се горде и да писмо називају по себи.

Но, након њихове смрти ученици њихови пожелели су да им одају почаст због онога што су урадили на ширењу хришћанства међу Словенима, као и да им признају заслуге за настанак тог новог писма којег не би било да није било глагољице као претходнице.

Стога су писму дали име по једном од њих. Оно нема национални предзнак, али имају право Бугари којима није право када чују да неко у свету каже да је то „руско писмо“ само зато што су Руси најмногољуднија и најмоћнија нација која га сада користи. Ћирилица нема национални предзнак, понављамо, али ако неко жели да јој га додели, морала би се називати „бугарским писмом“.

ВИДЕО: Зашто свеци православне цркве нису опточени дијамантима

 

(О. Ш.)

Tagovi: Balkan, Bugari, Bugarska, Ćirilica, Ćirilo i Metodije, Glagoljica, Istorija, Latinica, Ohrid, Preslav, Sloveni, Srbi, Srednji vek, Sveti Kliment Ohridski, Sveti Naum Ohridski, Velika Bugarska

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (32)
Poređaj komentare:
  • Љ
    ЉВЈ

    Хвала за текст и ћирилицу! Било би лепо и културно када би Телеграф имао верзију свог сајта на српском језику/ћирилици! Тиме би престала дискриминација читалаца по основу језика и Србија почела да се враћа у ред цивилизованих земаља. Имамо и ми права на свој језик и културу у рођеној земљи, зар не!

  • M
    m

    Interesantan i poucan tekst ali nezavrsen.Srbi se ne sluze tim pismom vec Vukovim,a razlika je velika,tako da je nase pismo ipak unikat.

  • Љ
    Љиљана

    А Винчанско писмо?

Bizarna slika: Pravi pravcati indijanski poglavica, rođen u praistoriji pa bačen ispred gramofona modernog doba

Kad vojska Nikolaja II ubije 270 rudara i nikom ništa: Teorije zavere su prazne priče, carski režim je sam doveo do Oktobarske revolucije

Sve o Notr Damu: Posvećen Bogorodici, čuva Trnov venac Isusa Hrista i mošti pravoslavnih svetitelja koji su Francuzima najvažniji od svih

Danas je jedan od najvažnijih datuma srpske istorije, a mnogi su ga zaboravili

Izmislio reč „samit“, naslikao 500 slika i popularizovao nošenje kombinezona: 9 stvari koje niste znali o Vinstonu Čerčilu

Buran život francuske kraljice: Bila je ćerka moćne carice, u mladosti je volela kocku i luksuz, brižno je čuvala svoju decu, a ubili su je tokom Francuske revolucije (FOTO) (VIDEO)

Nikoli su zemljaci kupili kartu za Titanik, pod uslovom da im bude vodič: Do smrti nije mogao da oprosti sebi što je jedini preživeo

Kapetan šokirao svet: Titanik nije potonuo zbog sudara s ledenim bregom (FOTO)

Ljudmila je bila snajperista SSSR, dragoceni član Crvene armije: Kao studentkinja je otišla na front, ubila je 309 nacista, borila se za Krim (FOTO) (VIDEO)

Kraljica Viktorija je volela seks, bila je opsednuta mužem, ali je mrzela svoju decu (FOTO) (VIDEO)

Pakt između SSSR i Japana mogao da bude još jedno mrtvo slovo na papiru, a postao temelj ruske pobede nad Hitlerom

Kako je moguće da je Lihtenštajn priznao Češku i Slovačku tek pet godina nakon njihovog ulaska u Evropsku uniju

Dan kad su 1930. Srbi čuli za mafiju i reketiranje: Njima je to bila vest o nevoljama daleke Amerike, njihovim potomcima realnost

Da li ste nekada primetili jednoroga na grbu Ujedinjenog Kraljevstva i kakve to simboličke veze ima s Bregzitom?

Anketa sprovedena pred raspad SFRJ: Većina za opstanak zemlje i samoupravljanja, monarhista najviše među Slovencima, za diktaturu najviše Hrvata

Nema šta da se vidi, produžite dalje, to samo Egipćanin prodaje mumije nasred ulice, sve normalno

Atentat na Pavelića: Kako je Blagoje Jovović usred Buenos Ajresa smrtno ranio ustaškog zlikovca na godišnjicu osnivanja NDH (FOTO)

Trka metropola za najveći grad na svetu: Kako se top-lista 10 najmnogoljudnijih menjala od 1500. godine do danas

Meksiko je 1940. legalizovao drogu, a država postala jedini diler narkotika. Preko noći se sve promenilo nabolje, ali se onda umešala Amerika

Kako je sovjetska vojska pre 30 godina izazvala smrt 20 Gruzina koji su tražili nezavisnost — i to uzalud jer SSSR nije sačuvala

8 zabluda o Srbima i Turcima u koje verujemo: Olivera Lazarević je silom odvedena u harem, sarmu su nam donele Osmanlije, a evo šta kaže prava istorija

Ovako je zvučao jezik faraona: Poslušajte mrtvi jezik koji je nekada odzvanjao palatama i grobnicama Starog Egipta (VIDEO)

Ispovest žene koja je rodila dete za Hitlera: Ne zna ime SS oficira s kojim se „parila“, a sina su joj oduzeli posle dve nedelje

Petar je bio sin bogataša, a Stana siromašno vanbračno dete: Branili su im da se venčaju, pa su zajedno skočili u bunar i ostavili strašno pismo

6. aprila 1941. godine rat je stigao u Jugoslaviju, ali je počeo mnogo ranije, pre invazije na Poljsku i na drugom kraju sveta

Kako je Čerčil umalo spasao Srbe i Evropu od užasa Prvog svetskog rata: Imao je genijalnu ideju, ali ga nisu poslušali

Posvađani ruski generali, milioni mrtvih zbog par busena zemlje: 9 malo poznatih činjenica o Istočnom frontu iz Prvog svetskog rata

Premijer koji je sebi pucao u glavu zbog ljubavi prema Srbima (FOTO)

Foto-ubod: Moćna slika iz najveće srpske svetinje na Kosmetu, a autor slike — Albanac

Rusi su na današnji dan Amerikancima prodali Aljasku, ne zato što su mislili da tamo nema zlata već zato što su bili sigurni da ga ima

70 godina od antinatovskih nereda na Islandu: Haos na ulicama Rejkjavika zbog odluke da se izabere strana u Hladnom ratu

38 godina od kako je sin američkog naftaša pokušao atentat na predsednika Regana da bi impresionirao glumicu Džodi Foster

Celog života nas lažu da smo 27. marta odložili napad na SSSR i promenili tok istorije (FOTO)

FAŠISTI U KOLORU: Toliko je živa ova slika, tako savremeno deluje, da se čini kao da se sve sutra može ponoviti

Potok u Americi koji se uliva i u Atlantski i u Tihi okean: Evo kako je to moguće (FOTO)

Istorijska čitanka: Ko su bili ruski kulaci i zašto su ih komunisti masakrirali i trebili kao vaške

Kako je kralj čaja Tomas Lipton osvojio srpska srca: Došao usred epidemije tifusa, družio se s običnim narodom, hvalio nas i branio gde god je stigao

Sve bitke u poslednjih 4.500 godina smeštene u pet minuta: Francuzi po broju pobeda prestigli Rimljane tek 1729. godine (VIDEO)

Prvi Bregzit se odigrao pre skoro 500 godina, a od Engleske stvorio svetsku silu i imperiju

Juriš lake konjice, ratna epizoda koja je postala simbol vojničke časti i hrabrosti, ali i uzaludnosti i tragičnosti rata

Crkve, manastiri i kraljevski dvorci Nerodimlja, i crni bor koji je zasadio car Dušan: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Manastir Devič podignut na mestu šuplje bukve u kojoj je živeo Sveti Joanikije: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima