Veselin je ubio gestapovskog oficira koji je streljao đake u Kragujevcu: Prvi put su mi ruke zadrhtale, zabio sam mu nož u srce (FOTO)

Šijaković se sam prijavio da ubije oficira koji je bio zadužen za streljanje đaka Foto: Arhivska fotografija

Streljanje civila u Kragujevcu 1941. godine za vreme Drugog svetskog rata, bio je zločin bez presedana. Nikome ni danas nije jasno kako je nemački opator mogao da strelja toliko veliki broj ljudi, a posebno da ubije kragujevačke đake. Međutim, dve godine kasnije u martu 1943. godine, u Vrnjačkoj banji, Veselin Šijaković je ubio gestapovskog oficira, jednog od najodgovornijih za nacistički zločin u Kragujevcu 21. oktobra 1941, kada je strijeljano 3.000 civila, od kojih 300 učenika.

Preporučujemo

Veselin Šijaković je rođen 1924. godine u Nikšiću gde su se njegovi roditelji doselili iz Andrijevice. Njegov stariji brat, Vuko, stradao je nad Nemačkom 1944. godine, dok je pilotirao savezničkim avionom. Drugi brat, Mitar, odveden je iz beogradske Gimnazije na Sremski front, gde je stradao već trećeg dana borbe.

Najkrvaviji nacistički zločin: Decu vam nećemo oprostiti! Dan kada je umrla mučeničkom smrću, četa đaka u jednom danu (FOTO) (VIDEO)

Drugi svetski rat zatekao ga je u Kragujevcu gde je učio Vojno-tehničku školu. Kada su zaposeli zgradu Vojno-tehničkog zavoda, Nemci su zarobili se pitomce, pa i njega. Ubrzo su, međutim, pustili Hrvate, Muslimane i Slovence,a Srbe su uputili na prinudni rad.

Sa dva druga, Veselin je uspeo da pobegne u šumu, gde su susreli pripadnike Jugoslovenske vojske u otadžbini, i to Jeličkog korpusa koji se već bio proslavio oslobađanjem Gornjeg Milanovca, Užica, Čačka, Požege. Odlučili su da ostanu sa njima, i raspoređni su u jedinicu zaduženu za diverzije. Jedinica je bila sastavljena od trojki. Veselin je postavljen na čelo jedne trojke. I tako je krajem jula 1941. započelo njegovo ratovanje.

Ovo je bio zločin bez presedana Foto: Wikipedia

U jesen 1942, vrhovna komanda je, po predlogu Ravnogoraca iz Beograda, odlučila da likvidira gestapovskog majora koji je imao ključnu ulogu u streljanjima civila i đaka u Kragujevcu. Za taj zadatak je određena jedna trojka sa najviše iskustva. Ušli su u zgradu u Beogradu u kojoj je živeo taj major, kroz otvoren prozor podruma, ali ih je na stepeništu koje je vodilo na sprat, dočekao nemački stražar i pobio ih.

U međuvremenu, gestapovski oficir prešao je u Vrnjačku banju, gde su Nemci imali jako uporište, oko deset hiljada vojnika. Šijaković je sam prijavio svoju trojku za likvidaciju nemačkog oficira. Pridružio im se jedna vojnik iz Vrnjačke banje, koji je dobro poznavao teren.

U ispovesti za reviju Istok, leta 2005. godine, Veselin Šijaković je detaljno opisao kako je to uspeo.

„Noću smo se prikrali vili u kojoj je živeo gestapovski oficir. Čekali smo u dvorištu da dođe sa sedeljke u obližnjem hotelu. Oko jedan sat posle ponoći, u pratnji trojice vojnika, pojavio se, teturajući se, očigledno pijan. Vojnici su mu pomogli da se popne uz unutrašnje stepenište i vratili se da patroliraju ulicom. Kada je otvorio prozor od svoje spavaće sobe, posao nam je bio znatno olakšan. Uzeo sam merdevine koje smo doneli sa sobom, i postavio ih uz zid. Prvi put su mi ruke zadrhtale, i to tako jako da su merdevine počele da udaraju o zid. Rekao sam sebi: Ipak, ja nisam za ovakve zadatke!

Uspeo sam nekako da se popnem u uđem neopaženo. Levom rukom sam ga ščepao za kosu i glavu mu pribio uz jastuk, a desnom rukom mu zario nož u srce. Riknuo je kao lav! Pošto glavu nije mogao da mrdne, noge su mu otišle u vis i neprestano koprcale!

U istom trenutku, odjeknuo je vrisak žene koja je ležala u susednom krevetu, na moje zaprepašćenje. Zbunjen, izvadio sam pištolj i upucao je sa par metaka! Moji drugovi, koji su čekali u dvorištu, mislili su da je nemački oficir pucao na mene, jer je dogovor bio da ne upotrebljavamo vatreno oružje, pa je jedan od njih pohitao uz merdevine. Sudarili smo se na merdevinama, niz koje sam ja više padao, leđima, nego što sam koračao.

Zasvirale su sirene, poziv na uzbunu, a mi smo se dali u beg kroz susedna dvorišta. Tek tada sam shvatio da sam zaboravio da uzmem torbicu nemačkog oficira, što mi je bio jedan od zadataka. Mislio sam da ću zbog toga biti kažnjen, međutim, od Vrhovne komande sam odlikovan medaljom Obilića, koju mi je kasnije, pred 20 hiljada boraca, uručio veliki junak Jezdimir Dangić, komandant Drinskog korpusa".

Spomenik nastradalim đacima u Kragujevcu za vreme Drugog svetskog rata Foto: Tajug/Dimitrije Goll

VITEZ PRAVOSLAVLJA

Veselin Šijaković je od Srpske pravoslavne crkve, za doprinos pravoslavlju, dobio Orden Svetog Save prvog reda, a od patrijarha jerusalimskog Diodora – gramatu „Vitez pravoslavlja“, za podvig koji je učinio na Uskrs 2000. godine.

Naime, te 2000. godine uspeo je da uđe, zajedno sa sveštenicima, u Hristovu ćeliju, što pre toga nije uspelo nijednom civilu. Nakon molitve u Hristovoj ćeliji, dograbio je krst od 100 kilograma, visok tri metra, poneo ga 20 metara i predao sveštenicima koji su krenuli ka Hristovom grobu.

Sveštenici nisu mogli da veruju svojim očima – da jedan starac nosi toliki krst, ispirčali su to patrijarhu koji ga je pozvao u goste i uručio mu gramatu „Vitez pravoslavlja“.

Veselin Šijaković je umro 27. septembra 2009. godine. Iza njega su ostala dvojica sinova Dragoljub i Bogoljub (profesor Univerziteta, bio je ministar vera u Beogradu, u dva mandata), i četvoro unučadi.

(Telegraf.rs/slobodnahercegovina.com)