„Morao sam da napadnem SSSR“: Šta je Hitler finskom vođi rekao o moći, snazi i neuništivosti velike Rusije
4. juna 1942. godine Hitler je posetio finski front povodom rođendana maršala Manerhajma. Smušen, nekoherentan i možda malo pripit od vina koje inače nikada nije pio, ne znajući da ga inženjer sa finskog državnog radija snima, otvorio je dušu i govorio o šoku koji je doživeo kada je shvatio na koga je u stvari udario
Baron Karl Gustaf Emil Manerhajm bio je finski državnik i vojskovođa, potomak starih nemačkih doseljenika iz porodice koja je oplemenjena od strane švedskih vladara još krajem sedamnaestog veka. Rođen 1867. godine na teritoriji Velikog vojvodstva Finske, koje je bilo u sastavu Ruske imperije, uzdigao se do čina general-pukovnika ruske carske vojske i lično je poznavao imperatora Nikolaja II, pa čak zauzimao istaknuto mesto na ceremoniji njegovog krunisanja.
Preporučujemo
Evo kako bi svet izgledao da su Hitlerovi nacisti pobedili u Drugom svetskom ratu (FOTO)
ADOLF HITLER, VISOKI ZAŠTITNIK SVETE GORE: Najčudnija epizoda u 1.000 godina dugoj istoriji Atosa (FOTO) (VIDEO)
Veran zakletvi do kraja, tek je nakon Nikolajeve abdikacije i Februarske revolucije 1917. godine, te proglašenja finske nezavisnosti, uradio prirodnu stvar i stavio se u službu svoje finske otadžbine. Bio je regent tokom Finskog građanskog rata, pa se u redovima finskih „belih“ uspešno borio protiv boljševika.
Protiv njih se kao glavnokomandujući finske vojske borio i tokom Zimskog rata, do kojeg je došlo nakon što je krajem novembra 1939. godine Sovjetski Savez napao njegovu zemlju (u skladu sa tajnim protokolom Pakta Molotov-Ribentrop, kojim je Istočna Evropa podeljena na nemačku i rusku sferu uticaja); Finci su u suštini bili više od moralnih pobednika, jer je Crvena armija zaustavljena i ponižena pred svetom, uprkos tome što su mirovnim sporazumom predali jedanaest odsto svoje teritorije (na kojoj se nalazila trećina ekonomije) koju su Sovjeti potraživali, jer su ih nakon pregrupisanja ipak nekako nadvladali.
Nakon što je Adolf Hitler 22. juna 1941. pokrenuo Operaciju „Barbarosa“, Finci su Nastavljenim ratom povratili oteto (mada su i tom prilikom Sovjeti „prvi počeli“, tako što su bombardovali finske položaje), ali nijednog trenutka nisu prešli svoju staru granicu, i pored nemačkih pritisaka.
Na taj je način Finska bila meki saveznik Hitlerov, imajući na svom tlu nemačke trupe koje su sa severne strane učestvovale u Opsadi Lenjingrada, bez da je formalno pristupila Trojnom paktu ili napala SSSR.
U tom kontekstu treba posmatrati Hitlerovu posetu Manerhajmu, finskom „ocu nacije“ koji je pre petnaestak godina u velikoj nacionalnoj anketi izglasan za najvećeg Finca u istoriji. Do te posete došlo 4. juna 1942. godine povodom 75. rođendana maršala Manerhajma, što je zvanje koje mu je tom prilikom dodelila vlada (on je, slično našem Titu, jedini kojem je ukazana ta čast).
Bila je to nenajavljena poseta „hrabrim Fincima i njihovom vođi Manerhajmu“, kako je Hitler objasnio. Zadržao se svega pet časova, ali do sastanka nije došlo u Helsinkiju zato što finski predsednik Ruti i Manerhajm nisu želeli da se stekne utisak da je to zvanična državna poseta (po svaku su cenu držali distancu u odnosu na Treći rajh, sa kojim nisu delili ništa zajedničko osim neprijateljstva prema boljševičkoj Rusiji, s tim što su Finci za to imalo odbrambeno pokriće). Umesto u glavnom gradu, sreli su se u Imatri na jugoistoku zemlje, blizu fronta.
Tor Damen, finski inženjer zaposlen na državnom radiju, tajno je snimao prvih jedanaest minuta privatnog razgovora domaćina sa Afolfom Hitlerom u vagonu Manerhajmovog privatnog voza, sve dok jedan esesovac nije primetio kablove kod prozora.
Snimak je objavljen tek petnaestak godina nakon Drugog svetskog rata i jedini je poznati Hitlerov neformalni snimak. Neki osporavaju njegovu autentičnost jer „firerov“ glas zvuči pomalo mekano, ali drugi objašnjavaju da je to zato, što je tom prilikom pio vino, što inače nikada nije radio; valja napomenuti da je nemački Savezni kriminalistički policijski biro ispitivao traku i izneo uverenje da je to zbilja Hitlerov glas.
Prema tome, ako je to Hitlerov glas, što po svemu sudeći jeste, šta je ovaj govorio? Stvar je od velikog istorijskog značaja, zbog čega transkript tih jedanaest minuta prenosimo u celosti, onako kako je snimljeno. Razgovor često deluje nepovezano i nekoherentno, rečju — neformalno, zbog čega ga je teško prevesti, ali tako je kako je.
Hitler na njemu zvuči pomalo smušeno; premda toga nema na snimku, nije reagovao ni kada je Manerhajm provokativno zapalio cigaru, što inače Hitler nije dozvoljavao da se radi u njegovom prisustvu (finski maršal je igrao igru nerava jer je mislio da će ovaj tražiti dodatnu pomoć u borbi protiv SSSR, na šta nije imao nameru da pristane; da li zato što nije hteo da krši međunarodno pravo ili stoga što je znao da je Treći rajh osuđen na poraz, sporedna je stvar, jer je na kraju to bilo dobro po njegovu zemlju koja nije pala pod Sovjete, premda mirovnim sporazumom jeste ponovo ostala bez dela teritorije).
Uostalom, procenite sami.
HITLER: ... veoma velika opasnost, možda najozbiljnija — čiji puni značaj možemo tek sada odmeriti. Mi sami nismo znali koliko je u stvari monstruozno ova država [SSSR] opremljena.
MANERHAJM: Nismo ni pomišljali.
HITLER: Ni ja, ne.
MANERHAJM: Tokom Zimskog rata. Tokom Zimskog rata na to nismo ni pomišljali. Prirodno...
HITLER (prekida): Da.
MANERHAJM: ... imali smo utisak da su dobro opremljeni...
HITLER (prekida): Da.
MANERHAJM: ... ali kako su zaista, i sada nema sumnje u to šta su sve imali — šta su sve imali u svojim zalihama!
HITLER: Jasno. To su najstrašnija oružja koja čovek može zamisliti. Da mi je neko rekao da zemlja sa (prekinut vratima koja se otvaraju i zatvaraju.) Da mi je neko rekao da zemlja može imati trideset pet hiljada tenkova, rekao bih mu: „Poludeli ste!“
MANERHAJM: Trideset pet?
HITLER: Trideset pet hiljada tenkova.
GLAS IZ POZADINE: Trideset pet hiljada! Da!
HITLER: Uništili smo preko trideset četiri hiljade tenkova. Da mi je to neko rekao, da mi je neko od mojih generala rekao da neka zemlja ima trideset pet hiljada tenkova, onda bih mu kazao: „Vi, moj dragi gospodine, vidite sve dvostruko i desetostruko. Ludi ste; vidite duhove.“ Nisam mislio da je to moguće.
Rekao sam vam ranije, pronašli smo fabrike, uzmimo samo jednu u Klamanovskaji, na primer. Pre dve godine bilo je samo par stotina tenkova. Ništa nismo znali. Danas je tu tenkovska fabrika u kojoj je valjda radilo tokom prve smene trideset hiljada radnika, nešto preko šezdeset hiljada tokom celog dana — jedna jedina tenkovska fabrika! Džinovska fabrika! Radnici koji su zacelo živeli kao životinje i...
GLAS IZ POZADINE (prekida): U oblasti Donjecka?
HITLER: U oblasti Donjecka.
MANERHAJM: Pa, ako imate na umu da su imali skoro dvadeset godina, skoro dvadeset i pet godina slobode da se naoružaju...
HITLER (prekida tiho): Nečuveno.
MANERHAJM: I sve, sve potrošeno na naoružanje.
HITLER: Samo na naoružanje.
MANERHAJM: Samo na naoružanje!
HITLER: (Uzdiše.) Samo, rekao sam to predsedniku [Rutiju] ranije: nisam to ranije znao. Da sam znao, bilo bi mi još teže, ali bih svejedno doneo odluku [o invaziji] bez obzira, jer nije bilo drugog izlaza. Bilo mi je jasno već u zimu trideset devete na četrdesetu da rat mora početi. Samo sam imao košmar: to nije sve. Jer bi rat na dva fronta bio nemoguć, uništio bi nas. Danas jasnije vidimo nego tada, da bi nas uništio. A ja sam prvobitno hteo već u jesen trideset devete da krenem u pohod na zapad, ali nas je omelo rđavo vreme.
Jer svo naše naoružanje je naoružanje za lepo vreme. Efikasno je, valjano je, ali je nažalost naoružanje za lepo vreme. Videli smo to ovde. Naše oružje je skrojeno za zapad, i svi smo bili ubeđeni, tako je od najranijih vremena: ne možeš ratovati tokom zime. Imamo nemačke tenkove, ali nemački tenkovi nisu bili testirani da bi se spremili za zimsko ratovanje nego da bi se dokazalo da se rat ne može voditi zimi. To je drugačija polazna osnova [verovatno u odnosu na Ruse].
Tridesetih i trideset devete ujesen smo se suočili sa pitanjem, ja sam hteo po svaku cenu da napadnem, bio sam ubeđen da za šest nedelja mogu da dokrajčim Francusku. Ali pitanje je bilo možemo li se kretati, jer je neprestano padala kiša. A ja tu francusku oblast lično dobro znam, i nisam mogao da ignorišem mišljenje mnogih svojih generala da bi nam verovatno ponestalo elana, da ne bi mogli da iskoristimo svoja oklopna oružja, da ne bismo bili u stanju da iskoristimo Luftvafe na poljskim aerodromima zbog kiše.
Znam severnu Francusku: bio sam vojnik u Velikom ratu četiri godine. I tako je došlo do odlaganja. Da sam trideset devete porazio Francusku, istorija sveta bi bila drugačija. Ali sam morao da čekam do četrdesete, nažalost do maja. Tek je desetog maja bio prvi lep dan, i desetog maja sam odmah napao. Osmog sam izdao naređenje da se napadne desetog. A onda smo morali da izvršimo ogromni transport naših divizija sa zapada na istok.
Prvo okupacija, imali smo taj zadatak u Norveškoj, a u isto vreme nas je zadesilo, mogu to danas mirne duše reći, velika nesreća, rečju, slabošću Italije, prvo, situacija u Severnoj Africi, onda, drugo, zbog situacije u Albaniji i Grčkoj: katastrofa. Morali smo da pomognemo. Za nas je to značilo jednim potezom, podela Luftvafea, podela naših oklopnih jedinica; dok smo dovršavali oklopne formacije ovde za istok, morali smo da ih prebacimo, dve divizije, dve cele divizije, jednim potezom, i treću smo morali — i da trpimo veoma velike gubitke tamo. Bile su to krvave bitke u pustinji.
Prirodno je sve to docnije nedostajalo na istoku. Imao sam razgovor sa Molotovim [sovjetskim premijerom i ministrom spoljnih poslova] u to vreme, bilo je jasno da je Molotov otišao sa namerom da započne rat, i ja sam odlučno pokušao da ga, ako je moguće, zaustavim. Bilo je to zato što su zahtevi tog čoveka očigledno imali za cilj kontrolu nad Evropom, na kraju. [Praktično šapuće.] Tada nisam jasno [ne čuje se].
To je već bila jesen četrdesete i neprestano smo se pitali: da li da raskinemo [odnose sa SSSR]? U to vreme sam stalno savetovao finsku vladu da pregovara i dobije na vremenu, da sporo rešava stvari, jer sam se stalno plašio da će Rusija krajem jeseni iznenada napasti Rumuniju i zaposeti naftna polja, a mi nismo bili spremni krajem jeseni četrdesete. Da je Rusija zaista zaposela rumunska naftna polja, Nemačka bi onda bila izgubljena. Bilo bi dovoljno samo šezdeset ruskih divizija da to uradi.
U to vreme nismo imali savez sa Rumunijom. Rumunska vlada nam se obratila veoma kasno, i ono što smo imali tamo bilo je smešno. Bilo je dovoljno samo da okupiraju naftna polja. Nisam mogao započeti rat našim naoružanjem u septembru ili oktobru, to je bilo nemoguće. Ionako nismo bili dovršili prebacivanje na istok.
Snage su takođe morale da se konsoliduju i na zapadu. Prvo je oružje moralo da se sredi, jer smo na kraju krajeva imali gubitke i tokom naše kampanje na zapadu. Bilo je nemoguće napasti pre proleća četrdeset prve. A da su onda, ujesen četrdesete, Rusi okupirali Rumuniju i zaposeli naftna polja, onda bismo četrdeset prve bili bespomoćni.
GLAS IZ POZADINE: Bez nafte...
HITLER (prekida): Imali smo veliku nemačku proizvodnju; ali šta samo potroši Luftvafe, šta proždru naše oklopne divizije, to je nešto posve monstruozno. To je potrošnja koja prevazilazi maštu, i bez dodatnih četiri ili pet miliona tona rumunske nafte ne bismo mogli voditi rat, ne bismo ga smeli dozvoliti, i to je bila moja velika briga.
Stoga sam nastojao da premostim vreme pregovorima dok ne budemo dovoljno snažni da se suprotstavimo tim iznudama [Moskve] jer, ti zahtevi su bile gole iznude. Bile su ucene. Rusi su znali da smo vezani na zapadu. Mogli su jednostavno sve da izvuku od nas. I tek sam prilikom Molotovljeve posete vrlo prosto objasnio da svi ti zahtevi, ti silni zahtevi, da ih ne možemo prihvatiti. S tim, pregovori su naprasno prekinuti, to je bilo ujutru.
Pretresali smo četiri stvari. Jedna koja se ticala Finske bila je sloboda da se brane od finskih pretnji, rekao je. — Nećete me ubediti da vam Finska preti! Kaže on: „U Finskoj deluju protiv prijatelja Sovjetskog Saveza, protiv društva, protiv nas, i velika sila ne može da dozvoli da je ugrožava mala zemlja.“ Ja kažem: „Vaša egzistencija nije ugrožena od strane Finske! Nećete me ubediti...“
MANERHAJM (prekida): Smešno!
HITLER: “... da je vaša egzistencija ugrožena od strane Finske.“ Da, postoji i moralna pretnja egzistenciji velike zemlje, i to što Finska radi je pretnja moralnoj egzistenciji. Rekao sam mu da u slučaju novog rata na Baltiku nećemo više biti pasivni posmatrači. Onda me je pitao za našu poziciju u Rumuniji. Dali smo im garanciju. [Želeo je da zna] da li je ta garancija i protiv Rusije.
Rekao sam mu: „Ne mislim da je usmerena protiv vas, jer vi nemate nameru da napadnete Rumuniju. Nikada nismo čuli da nameravate napasti Rumuniju. Uvek ste govorili da Besarabija pripada vama, ali nikada da niste rekli da želite napasti Rumuniju!“ Da, kaže, hteo bi unapred da zna [vrata se otvaraju i snimanje se prekida].
Tajni audio-snimak Hitlerovog privatnog razgovora sa finskim maršalom Manerhajmom i predsednikom Rutijem
VIDEO: Hitler se družio sa jevrejskom devojčicom
(P. L. / Izvor: Hitlers Besuch in Finnland, Bernd Wegner)
Povezane vesti
Nemačke kompanije i dalje oprezne prilikom zapošljavanje novih radnika
Profit Dojče banke u prvom kvartalu porastao za 10%: Prošle godine najavili ukidanje 3.500 radnih mesta
Tinejdžer izbo drugog učenika u školi u Nemačkoj
Pa ne mora baš sve u njihov džep? Brazil, Nemačka, Španija i Južna Afrika traže porez od 2% za milijardere
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
Dragan je oženio Albanku i doveo je na Goliju: Prošlo tri meseca a ona samo plače, onda sam shvatio u čemu je problem (FOTO, VIDEO)
BIZARNA IGRA LJUBAVNOG PARA TRESE BALKAN Hteli da začine strasti u krevetu pa završili u Hitnoj: Doktor nije znao šta ga je snašlo kada je počeo da vadi stvari iz njih
MUŠKARAC USTAO IZ KOME POSLE 12 GODINA Kada se probudio, majka mu je uputila reči koje su UŽASAVAJUĆE
Života
Najveća njihova greška je što su napali rusiju, ovu šugavu evropu nacisti su zauzeli za tren oka i držali bi je sto godina, da se nisu umešali rusi i ameri.
Podelite komentar
Nikolas
NEMOGU BITI SIGURAN DALI JE IZMADJU HINKIJA PO UCU JEVREJIN I STALJINU KOJI NIJE BIO RUS BIO DIL DA NESTANE MNOGO NEMACA I MILIONI PRAVOSLAVNIH RUSA!!!??! ZNAM DA SU BILI SAHOVSKI PRIJATELJI I SAVEZNICI NA POCETKU RATA!!!!
Podelite komentar
zzzz
Jednom napisah i dobih gomilu minusa ali ne zanima me opet cu napisati. Skot je bio najveci bolesnik i krvnik koga je zemlja imala. Da je znao onaj svestenik sto ga je spasao kada se hitler davio kao dete,obesio bi se covek. Nije znao da spasao najveceg monstruma svih vremena
Podelite komentar