4

Prisajedinjenje Vojvodine bilo sudbina: Kako je srpski novinar krajem 1914. tačno pogodio šta će biti s Mađarskom

„Mađarski narod, nesvesan svoga zadatka, troši svoju snagu kao najamnik. Jer da li se on čemu nada od ove krvave borbe? Šta dobija on baš ako bi sutra Austrija i pobedila, u šta ne veruje niko? Da li nacionalnu samostalnost? Da li prevlast u dvojnoj monarhiji?“ pita se autor teksta koji je krajem prve godine Velikog rata objavljen u srpskm „Novostima“, nakon čega iznosi dalekovido predviđanje

Srpski vojnici u austrijskom zarobljeništvu oko 1916. godine. Foto: Wikimedia Commons/hetarchief.be

Među narodima i državama koji su poraženi u Prvom svetskom ratu, kada se govori o tome ko je najviše izgubio, uvek se nekako posebno ističe Nemačko carstvo. Ono je ne samo prestalo da bude carstvo, bilo ne samo poniženo diktatom pobednika i odštetama koje je moralo da plaća, što je dovelo do kolapsa privrede i astronomske inflacije, nego pride ostalo i bez gotovo petnaest odsto teritorije, s Istočnom Pruskom koja je postala enklava bez kopnene veze sa ostatkom države. Nije da ih žalimo zbog takve sudbine, ali to su činjenice.

Razlog zbog čega se Nemačka tako potencira kada se priča o gubitnicima, uzrokovano je prvorazrednim značajem te zemlje i tog naroda na evropskoj i svetskoj ravni, ali i onim što se desilo kasnije, jer sve je to utabalo stazu nacistima Adolfa Hitlera. Iako je bilo većih gubitnika od njih: Turcima je propalo viševekovno carstvo; Ruska imperija je uništena, dok su Romanovi likvidirani od strane boljševika, koji su prigrabili vlast pa potom postupno stvorili novu „rusku“ imperiju, ovog puta „crvenog“ karaktera, imenom — SSSR.

Takođe, i Austougarska monarhija je prestala da postoji, a habzburška vlast bila srušena nakon skoro hiljadugodišnjeg uspona te dinastije. No, priroda te habzburške države u svom poslednjem obliku nastalom 1867. godine, bila je takva, da se pri svakom razgovoru o gubitništva ona mora podeliti na pola. Jer, bila je to realna unija dva po pravima jednaka dela: Austrijskog carstva i Ugarskog kraljevstva, dve različite države u zajednici.

Etnička karta Austrougarske monarhije. Foto: Wikimedia Commons/Andrein

Te države su imale istog monarha (zbog čega se Franc Jozef službeno nazivao „car i kralj“), vojsku i valutu, vodile su zajedničku spoljnu politiku, i što se tiče vojnih, mornaričkih i diplomatskih troškova imale su udruženi budžet, ali tu se njihovo zajedništvo završavalo. Bile su fiskalno i po svemu ostalom nezavisne jedna od druge, čak je i carinska unija morala svakih deset godina da se obnavlja. Nije postojalo ni jedinstveno državljanstvo: čovek je ili bio austrijski ili ugarski državljanin. Stoga, nije postojao ni jedinstveni pasoš, nego je svaka od dve države izdavala sopstvene putne isprave.

Zanimljivo, Kraljevina Hrvatska-Slavonija, autonomna jedinica unutar Ugarske, jedina takvog tipa u Dunavskoj monarhiji, izdavala je sopstvene „pašuše“ ispisane na srpskohrvatskom i francuskom, sa natpisom i grbom Trojedne Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije. Hrvati su, naime, smatrali da im Kraljevina Dalmacija pravno pripada, iako je bila deo Austrijskog carstva i stoga bez političke veze sa Hrvatskom-Slavonijom, ali to nije imalo nikakve praktične posledice i Hrvatski sabor nije imao nikakve ingerencije tamo; šta više, iako im je garantovana autonomija bila prilično široka, Mađari su je tumačenjima i kršenjima snizili do minimuma.

Elem, ako prema tome Austrougarsku monarhiju ispravno tretiramo kao Austriju i Ugarsku, onda možemo zasebno da se bavimo i njihovim pojedinačnim stepenom gubitništva. Na prvi pogled, Austrija je veći „luzer“ jer je izgubila carstvo veće od sebe same, jer su Habzburzi preko svojih sunarodnika praktično dominirali celom Monarhijom, barem što se tiče onih zajedničkih nadležnosti. Ali veći je gubitnik Ugarska.

Živio kralj, slika Vlahe Bukovca. Radi se o poseti Franje Josifa Zagrebu 1895. i otvaranju zgrade Hrvatskog narodnog kazališta. Foto: Wikimedia Commons/SpeedyGonsales

Da će ona biti najveći gubitnik, nekima je bilo jasno i pre nego što se odigrao poslednji čin Velikog rata. Na primer, autoru teksta koji je u srpskim „Novostima“ (inače beogradskom dnevniku koji je zbog ratnih prilika izlazio u Nišu) objavljen 11. decembra 1914. godine po starom kalendaru. Ako nekoga interesuje, pet para koštao je br. 243 tog lista, ali ako ste dali tih pet para mogli ste pročitati na naslovnici tekst „Istorijska alogičnost.“ u kojem je izneto jedno interesantno predviđanje.

Ovom smo prilikom blago odstupili od principa da sve prenosimo u integralnoj verziji, ispravljajući samo par grešaka do kojih je došlo, ne zbog razlike u pravopisu, nego zbog brzine i opštih uslova pod kojima su morali da rade ondašnji slovoslagači, ili pak sam autor teksta (recimo, na jednom smo mestu stavili upitnik umesto tačke, jer je rečenica nesumnjivo upitna). Tamo gde nismo bili sigurni da je u pitanju greška, ostavljali smo tako kako je.

Tekst glasi ovako:

„U ovom velikom ratu (ovo je jedan od najranijih svetskih primera upotrebe tog naziva za ovaj sukob, iako je bio neformalan; prim. nov), u kome se jedni narodi bore za prevlast, drugi za slobodu i prava, ima jedan narod, koji se isto tako ogorčeno bori, a koji ima tu nesreću da ne zna za šta se bori.

To je mađarski narod.

Graf Tisa i njegovi saradnici bacili su ga na klanicu. I on se bori i gine. Ali za koga? Da li za svoju slobodu? Da li za svoja prava? Da li za prevlast i snagu, koja će sutra upravljati svetom?

Krunisanje austrijskog cara Franje Josifa za kralja Ugarske 1867. godine u Budimu. Foto: Wikimedia Commons/Szalay József–Baróti Lajos: A magyar nemzet története (1895)

Ne. On se bori za Franca Jozefa I. Za onoga koji mu je znamenite 48. godine nabacio jaram austrijski. On se bori za zabludu habsburškog sistema, za nepravdu, ugnjetavanje i perfidnost.

Mađarski narod, nesvesan svoga zadatka, troši svoju snagu kao najamnik. Jer da li se on čemu nada od ove krvave borbe? Šta dobija on baš ako bi sutra Austrija i pobedila, u šta ne veruje niko? Da li nacionalnu samostalnost? (Autor ili nije razumeo odnose u Austrougarskoj monarhiji, ili je prosto pitanje suvereniteta tumačio „po srpski“: fatalistički, ako nemaš sve onda nemaš ništa; prim. nov.) Da li prevlast u dvojnoj monarhiji?

Ne. Kraj Nemačke, Mađarska bi uvek imala potčinjenu ulogu i u političkom i u ekonomskom pogledu. A hiljade sinova je izginulo, a milioni narodnog blaga propalo je.

Ma ko pobedio, germanstvo ili sporazum, Mađarska ne dobija, već gubi.

Ali mađarski narod, nesposoban da upravlja svojom sudbinom, rastrzavan sitnom unutarnjom borbom, dopustio je da mu Tisa u ovom istorijskom trenutku nametne jedan alogičan zadatak, koji je on slepo primio. I trebao je da dođe veliki nacionalni udar, trebalo je da dođe strašan austrijski poraz u Srbiji, u kome su satrveni najbolji mađarski pukovi i izginuo cvet mađarskog naroda, pa da se Mađari osveste i uvide istorijsku alogičnost kojoj danas služe.

„Grof Ištvan Tisa“, portret, slika Đule Bencura. Foto: Wikimedia Commons/mek.oszk.hu

U Pešti se bude i bune. Poraz u Srbiji uzrujao je Mađarsku i krenuo je na protest. Depeše javljaju o velikom nezadovoljstvu koje izbija u Mađarskoj na sve strane. I to je dobro. Oni počinju da uviđaju da besciljno prolivaju krv i nište milione svoje tekovine. Koliko sutra to nezadovoljstvo može postati svesnost, koja će doneti još jedan, poslednji udar monarhiji. Uvidevši da nemaju zašto da se bore, oni će osetiti da su dužni da pobacaju oružje i zaustave time strahovito klanje naroda, u kome je Mađarskoj bila dodeljena uloga najamnika koji za drugog gine.“

Odmah ispod, „Novosti“ donose upravo sažeti sadržaj tih depeša koje se pominju, pa se kaže: „Mađarska se nalazi pred bunom. Poraz u Srbiji, koji je Mađarsku koštao najboljih pukova, izazvao je u Mađarskoj silnu uzrujanost. Mađarski listovi priznaju poraz i vele da je to najveći poraz od početka rata. U Budimpešti i Pragu (Prag je bio prestonica Kraljevine Bohemije i stoga deo Austrijskog carstva; prim. nov) bilo je uličnih nereda.

Iz svega se toga ništa tada nije značajno izrodilo, a nije bilo ni realno da se izrodi. Ipak, naposletku se predviđanje autora ovog komentara, potpisanog samo kao „V.“ obistinilo: poraz Centralnih sila kojih je Ugarska bila sastavni deo, doveo je do Trijanonskog sporazuma kojim je ova izgubila svoje, u suštini hiljadugodišnje teritorije, među njima i našu Vojvodinu, te bila svedena na ovo što danas obuhvata — prostor mađarskog etničkog jezgra. Nemačka je ostala bez petnaestak odsto predratnog zemljišta; Mađarska je izgubila pet sedmina teritorije!

Mađarski grof Ištvan Tisa na italijanskom frontu avgusta 1917. godine, tokom Prvog svetskog rata. Foto: Wikimedia Commons/Österreichische Nationalbibliothek - Austrian National Library

Inače, više puta pominjani grof Ištvan Tisa bio je ugarski predsednik vlade u dva navrata, između ostalog i u trenutku izbijanja Velikog rata. Bio je konzervativni i reakcionarni političar starog kova, i veliki pristalica Dvojne monarhije. Nije podržavao širenje na Balkan jer „Dvojna monarhija već ima previše Slovena“, a novi bi po njemu još više ugrozili integritet zemlje.

Interesantno, pre Sarajevskog atentata bio je zagovornik čvrstog stava prema Srbiji, a nakon toga u prvi mah protivnik rata; govorio je da nema dokaza o upletenosti srpske vlade, i ispravno je ukazivao na činjenicu da će rat sa Srbima izazvati reakciju Rusije te time panevropski sukob; smatrao je i da će čak i pobeda u ratu biti pogubna po integritet Kraljevine Ugarske, koja će tako ponovo postati žrtva austrijske politike. Ipak, mišljenje je promenio kako Austrougarska ne bi ostala bez saveza sa Nemačkim carstvom, i do kraja rata je neumorno podržavao napore svoje zemlje, čak i nakon što je uklonjen sa položaja premijera (kao 57-godišnjak služio je u 2. husarskoj regimenti na italijanskom frontu, čak je i lično predvodio juriše).

Isti broj „Novosti“ donosi još jednu kratku vest vezanu za Ugarsku i grofa Tisu; ispod naslova „Pred glavu“ i podnaslova „Mađari nasilno preseljavaju Srbe“, piše sledeće: „Onomad smo javili da je ugarski parlamenat u svojoj sednici od 25 novembra dao generalnu dozvolu vladi, da može po svom nahođenju preseljavati stanovništvo jednog kraja u drugi, ako to zahtevaju vojni interesi.

Mađarski vojnici tokom Hrizantemske revolucije 31. oktobra 1918. godine. Foto: Wikimedia Commons/Mazarin07

Sad nam iz Bukurešta stižu detalji o posledicama te preventivne mere. Graf Tisa je nameran da iseli sve Srbe iz Srema i da ih naseli po Slavoniji do Zagreba međ hrvatsko-katoličke elemente. Srem misli da naseli stanovnicima drugih nacija. To isto čine i u Bosni (koja je bila kondominijum, što će reći, pod zajedničkom upravom Austrije i Ugarske; prim. nov). Dosada je Tisa preselio 28 hiljada Srba iz južnih krajeva monarhije. Sve im više pred glavu.“

Grof Tisa ubijen je 31. oktobra 1918. godine, poslednjeg od tri dana tzv. Hrizantemske revolucije izvedene u režiji socijal-demokrata i revolucionarno nastrojenih vojnika; ubice su mu upale u kuću i mučki ga lišile života naočigled prestravljene supruge, a neki kažu da je to bilo zlodelo dezertera, koji su ga krivili za izbijanje rata. „Svakako nisam bio pobornik starog režima, ali sumnjam da je znak političke lukavosti to da pretučeš nasmrt najpametnijeg od mnogih grofova [Ištvana Tisu] a da najglupljeg [Mihalja Karoljija] učiniš predsednikom“, napisao je dve nedelje kasnije slavni Sigmund Frojd, u pismu upućenom svom kolegi Šandoru Ferenciju.

Istoga dana, Mađarsko nacionalno veće na čelu sa pomenutim grofom Karoljijem, likvidiralo je uniju sa Austrijom i proglasilo Mađarsku Demokratsku Republiku, koja je u Versaju naredne godine (nakon što je nekako uspela da suzbije boljševičku revoluciju kojom je nastala kratkoveka Mađarska Sovjetska Republika) potpisala predaju 72 odsto ugarske teritorije. Manje-više sve što je napisano u onom tekstu u „Novostima“, obistinilo se, doduše, sa zakašnjenjem. A čini se i da je Frojd bio u pravu.

(P. L.)

Tagovi: Austrijsko carstvo, Austrougarska, Bilo nekada u srpskoj štampi, Franc Jozef, Istorija, Ištvan Tisa, Kraljevina Srbija, Mađari, Mađarska, Prvi svetski rat, Ugarska, Veliki rat, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (4)
Poređaj komentare:
  • V
    Vosa

    Vojvodina je krava muzara beogradskim kabadahijama od politicara.

  • .
    ...

    A 'de je na mape Srbija...?

  • I
    Imenjak

    Lepo smo prosli u Vojvodini pod Srbijom oduzeli nam zemlju prazna Vojvodina devastirana i prazna bez dece

Kako su Amerikanci izmislili događaj koji se nije desio samo da bi imali opravdanje da napadnu Vijetnam

Svi znamo da je Italija podeljena zemlja po liniji sever—jug, ali ova karta najbolje pokazuje koliko to duboko ide

Kakva slika, kakva prirodna lepota! Kao da je neko Đavolju varoš nakljukao steroidima!

Bio premijer Ruske imperije kad je Srbima bilo najteže, kao starca ga nakon revolucije ubili na kućnom pragu

„Dođite braćo Rusi, dođite što pre!“ Zvuči kao poziv koji pojedinci danas upućuju, a u stvari je napisano pre sto godina

Zaboravljeni Srbin musliman, četnik vojvode Vuka: Poginuo u jesen 1914, njegov pravoslavni saborac mu posvetio najlepšu poslednju počast

Ruski arhiepiskop polaže zakletvu Paveliću za poglavara Hrvatske pravoslavne crkve i pljuje po zaklanim Srbima. Partizani su ga streljali

Dramatični dani Musolinijevog pada: Od silnog diktatora do hapšenja u ambulatnim kolima, za manje od 24 satа

Najdirljivija slika tek rođenog Isusa, u naručju Marijinog muža Josifa

Tito, Trocki, Staljin, Frojd i Hitler mogli su se naći zajedno za istim stolom: Svi su u jednom momentu bili bukvalno komšije

Prva fotografija sa ljudima u istoriji. Ima možda ironije u tome što su to čistač cipela i njegova mušterija

Srpski vojnik filozofira visoko u planinama: Na stenu oslonjena puška, pred očima okupirana otadžbina, u srcu čežnja za ognjištem

Čudo u kosmosu koje liči na špagete: Otkrili ga Rusi, a udaljeno je „samo“ tri hiljade svetlosnih godina

Iznenadiće vas šta bivši afroamerički šef Nase ima da kaže o Bogu i vanzemaljcima

Šta je zapravo Badnji dan? Da li znate šta mi to danas obeležavamo i koji je smisao toga (VIDEO)

Nerešena istorijska misterija: Zašto je odjednom propala klasična civilizacija Maja, šta se to tačno desilo 900. godine?

Prvi atentat u istoriji desio se pre skoro 4.000 godina. Neko je princu usred Nemačke zario bodež u stomak

„Božić u srbskoj kući“: Kako su „srbske“ novine o najradosnijem hrišćanskom prazniku pisale 1866. godine

Kako su Hrvati pre 104 godine objavili proročanstvo o smaku sveta

Jedini ćelavi Isus na svetu nalazi se u staroj srpskoj pećinskoj crkvi

Dorćol posle savezničkog bombardovanja 1944: Dosad neviđene slike užasa i jezivog uništenja srpske prestonice

Kako smo pokvarili Ameriku: Bilo je to vreme kada smo im izvozili najkvalitetniji opijum, rakiju i vino

Kako su komunisti sklonili bana Jelačića sa trga u Zagrebu, rasklopili ga i bacili u podrum: Ako je Tito bio protiv Srba onda je bio i protiv Hrvata

Postoje Severna i Južna Koreja. Ali, znate li da postoji i TREĆA KOREJA?!

Tragedija Titanika opisana je u knjizi 14 godina pre nego što se dogodila: Ljudi su gutali priču o sudbini neuništivog broda, ne sluteći šta ih čeka

Zašto je hoklica na sklapanje simbol škotskog otpora Englezima

Srećan vam „Boksing dej“, ljubitelji fudbala: Koje je poreklo ovog božićnog praznika i zašto su nekada na današnji dan igrali samo lokalni rivali

OTKRIVAMO: Šta se desilo sa Katićima posle „Korena“ i kojim putem je Aćima, Vukašina, Đorđa i njihovu decu odvela krvava srpska istorija!? (VIDEO)

Citat Moše Pijade sa prvog zasedanja AVNOJ-a novembra 1942. u Bihaću: Potrebno je stvoriti toliko beskućnika, da budu većina u državi

Malo poznata nemačka karikatura: Kako su naši dušmani videli uzrok izbijanja Velikog rata, ko je kome zabio nož u leđa i time otvorio vrata pakla

Ovako je izgledao susret Tita i Če Gevare: Kubanci su od Jugoslavije mogli da nauče samo jedno, a evo šta ih je sve zanimalo (VIDEO)

Rat je najveće zlo, ali ova fotka kida koliko je moćna: Jutarnja izmaglica, tenk i američka pešadija koja čisti teren od japanskih vojnika

Istorijska čitanka: Ko je bio Kolokolo po kome legendarni čileanski fudbalski klub nosi ime?

Zaboravljena priča: Šta je engleski ministar govorio o nama pre 100 godina?

Srpski vojnik kao superheroj: Švajcarska razglednica i ratna pesma majora Kostića

Hitlerov poslednji ambasador u Moskvi: Ugovorio pakt, pokušavao da spreči „Barbarosu“, ali rat nije preživeo i to ne zbog Rusa

„Morao sam da napadnem SSSR“: Šta je Hitler finskom vođi rekao o moći, snazi i neuništivosti velike Rusije

Spartanski kabinet vojvode Mišića na Solunskom frontu svima bi trebalo da služi kao primer (FOTO)

Da li ova Staljinova izjava dokazuje da je Rusija bila saveznica nacističke Nemačke?

Moj deda je bio pravi Bond, Džejms Bond: Unuk otkrio poverljiva dokumenta o najpoznatijem tajnom agentu (FOTO)

Ludi mehanizam državnih sporazuma koji je, korak po korak, za nedelju dana doveo do Velikog rata

"Krvavi orao" bio je najstrašnija metoda mučenja ikada: Ovo što su vikinzi radili je toliko stravično da istoričari ne veruju da se zaista dogodilo

/
<% galerijaAlt  %>