0

Ovako je izgledao susret Tita i Če Gevare: Kubanci su od Jugoslavije mogli da nauče samo jedno, a evo šta ih je sve zanimalo (VIDEO)

Sa Josipom Brozom je razgovarao o odnosima dve zemlje, a u pauzi o ekskluzivnim kubanskim kohiba cigarama

Josip Broz Tito, Če Gevara, susret
Printskrin: Youtube/CommunistWarrior1917

Josip Broz Tito je primio Če Gevaru samo pola godine nakon svrgavanja Batistine diktature, nakon što je Kubanac po instrukciji Fidela Kastra zatražio prijem kod jugoslovenskog ambasadora i zamolio posetu Jugoslaviji. Naglasio je da "želi da prenese Titu pozdrave Kastra, jer ga na Kubi smatraju herojem i uzorom u borbi za nezavisnost i ravnopravnost". Do susreta je došlo na Brionima 18. avgusta 1959. godine.

Već u julu na Kubu kao podrška je stigla prva zvanična jugoslovenska delegacija, a mesec dana kasnije u Jugoslaviji je, u ekonomskoj "Misiji dobre volje", upravo Če. Ostalo je zabeleženo da je boravio tri dana u Beogradu, a zatim i na Brionima.

Prenoćio je dve noći u hotelu "Metropol", gde je 12. avgusta organizovan svečani ručak, posetio Beogradski sajam knjiga (u avgustu) u poznatom "izdanju" - zelenoj uniformi i čizmama. Sa Josipom Brozom je razgovarao o odnosima dve zemlje, a u pauzi o ekskluzivnim kubanskim kohiba cigarama. Iste godine otvorene su ambasade u Beogradu i Havani.

Razgovoru su prisustvovali državni sekretari za inostrane poslove i narodnu odbranu, Koča Popović i Ivan Gošnjak, kao i generalni sekretar predsednika Republike Leo Mates. Bila je to interna prijateljska razmena mišljenja.

Ovo su neki delovi razgovora izvučeni iz transkripta koji se nalazi u Arhivu Josipa Broza Tita.

Oni su se sastali na Brionima Printskrin: Youtube/CommunistWarrior1917

Tito je pozdravio članove Misije dobre volje sledećim rečima: "Pozdravljam drugove sa Kube i izražavam radost što su danas naši gosti predstavnici jedne nedavno izvršene revolucije, koja se bori za svoju nezavisnost. Želeo bih da se osećaju kao da su kod svoje kuće. Ako drugovi žele nešto da čuju od mene, rado ću im odgovoriti."

Če Gevara: - Mi smo mislili da smo svojom revolucijom otkrili ponovo Ameriku. Međutim, da smo ranije upoznali zemlju kao što je Jugoslavija, možda bismo još pre počeli našu revoluciju. Da smo imali priliku da izučimo tuđa iskustva, lakše bi nam išle mnoge stvari, čija smo rešenja morali sami da iznalazimo. Jugoslavija, naravno, nije jedina zemlja koju smo obišli. Posetili smo i druge zemlje, naprimer Indoneziju, u kojoj smo naišli i na palme, i na istu boju uniforme.

Tito: Sudbina je svih revolucija u malim zemljama da imaju teškoća. Prema njima mnogi su oprezni, neki su protiv njih, a vrlo je malo onih koji im daju podršku. U svojoj borbi imaćete još dosta muka. Ali, kad ste već zbacili stari režim, teškoće ne trebaju da vas dekuražiraju. Teže je doduše sačuvati vlast, ali vi ćete u tome uspeti ako budete uporni. Razume se, važno je da sada ne napravite neku veću grešku, i da dalje idete postepeno, korak po korak, vodeći računa o međunarodnoj situaciji, unutrašnjim mogućnostima i odnosu snaga. Neke stvari moraćete zadržati za bolja vremena. Vama je sada potrebno da se stabilizujete. Po mom mišljenju, opasno bi bilo da se zaletite u potpuno agrarnu reformu. Bolje bi bilo da je izvršite postepeno. Oružani deo revolucije kod vas je izvršen, narod očekuje nešto i vi morate sprovesti jedan deo agrarne reforme. Ali, vi takođe morate nastojati da ne dozvolite da vas izoluju u inostranstvu.

Če Gevara: - Kuba nije malo izolovana. Za vreme revolucije u Gvatemali velike zemlje Latinske Amerike - Argentina, Meksiko i Brazil - bile su na strani progresivnog pokreta u Gvatemali. Sada baš ove zemlje ne pomažu revoluciju na Kubi, jer i same imaju tešku situaciju. Nismo izolovani jedino od Venecuele, Ekvadora i možda Čilea, ali ove zemlje nisu tako važne u Južnoj Americi kao velike zemlje.

Tito: - Utoliko više treba biti oprezniji.

Tito: - Kako stoji s oružanim snagama na Kubi? Imaju li moderno naoružanje?

Če Gevara: - Imamo lako moderno naoružanje severnoameričkog porekla, bacače, bazuke, nešto mina i puškomitraljeza belgijskog porekla. Nemamo protivavionske odbrane, avijacije, a još manje avijatičara. Avijatičari su uglavnom prebegli sa Kube, jer su skoro svi bili uz Batistin režim. Vrlo malo ih je ostalo.

Tito: - Vrlo je važno da imate čvrstu armiju, moralno-politički učvršćenu, da u slučaju sukoba ne bi prebegla na drugu stranu...Uslovi za agresiju na Kubu ipak nisu tako laki, jer je to ostrvo. Invazija nije za njih tako opasna, jer bi to bila već krupna agresija. Daleko je opasniji vazdušni desant, koji se može izvršiti s nekoliko aviona.

Če Ernesto: - Desant može doći samo iz SAD. Ali, mi se ne bojimo ovakvih akcija, jer imamo jedinstvo u zemlji, naročito među seljacima.

Tito: - To je vrlo važno. Zato je važno da sačuvate seljaštvo na svojoj strani. Da biste to postigli, treba da idete na sprovođenje agrarne reforme, jer je ona osnovna motorna snaga za učvršćenje i dalje razvijanje revolucije. Mi vam želimo da sa mnogo uspeha savladate sve teškoće koje imate. Naš narod gaji simpatije prema svim narodima koji se bore za nezavisnost. Ako budete sačuvali jedinstvo u zemlji i ako budete imali čvrstu i dobro naoružanu armiju, makar ona i ne bila velika, teško će se moći nešto izvana učiniti. Jugoslavija je bila skoro u gorem položaju. Za vreme rata mi smo se borili protiv Hitlerove Nemačke, najveće sile koja je bila porobila čitavu Evropu, a takođe i protiv Italije, bugarskih i mađarskih fašista i unutrašnjih kvislinga. Sami kvislinzi bili su u početku brojčano jači od nas.

Če Gevara: - Upoznali smo se sa raznim fazama vaše velike borbe. Bili smo i u muzeju u Beogradu. Smatramo da vaša pobeda u ratu predstavlja pravu epopeju. Mi smo sretni što je naša revolucija stajala samo 20.000 života. Zato mi možemo da shvatimo i veličinu žrtava jugoslavenskog naroda, koji je samo u jednoj borbi dao 20.000 ljudi. Znamo i da je Vaša želja da imamo uspeha ne predstavlja kurtoaziju, jer smo videli za vreme našeg putovanja u Jugoslaviji da kod vašeg naroda uživamo iskrene simpatije. Jugoslavija je već rešila mnoge probleme, i mi smo shvatili značaj vaših uspeha i iskustva. Trudićemo se da ih na što adekvatniji način prenesemo svom narodu. U spoljnoj politici nastojaćemo da budemo na vanblokovskim pozicijama, na liniji politike neutralizma, zajedno sa narodima koji idu svojim nezavisnim putovima.

Če Gevara je rekao kako Tita na Kubi smatraju herojem Printskrin: Youtube/CommunistWarrior1917

Tito: - Gde u blizini imate ambasadu?

Če Gevara: - Ambasade smo imali svuda gde se dobro živelo. Ja se izvinjavam za odnose naše vlade prema Jugoslaviji. Malo je teško to objasniti, ali je postojao izvestan strah od Jugoslavije kao socijalističke zemlje.

Tito: - ... bolje reći kao komunističke!

Če Gevara: - Mogu Vas uveriti da ću čim dođem na Kubu, poraditi da se otvori predstavništvo u Beogradu, sa ambasadorom ili otpravnikom poslova u prvo vreme. Mi smo zainteresovani da pošaljeno izvestan broj ljudi koji bi se školovali u Jugoslaviji. Samo, mislim da je u pitanju jezik, jer naši seljaci jedva znaju da čitaju i pišu.

Tito: - U našim školama školuju se Sudanci, Indonežani i dr.

Če Gevara: - Stari ljudi ne mogu ići u škole. Uostalom, u našoj borbi imali smo jednog starca, koji je imao 65 godina. U Indiji sam razgovarao sa Krišnom Menonom o uspostavljanju odnosa i on mi je rekao da u Indiju pošaljemo nekog profesora ili doktora za svog predstavnika. Nasmejao sam se i rekao - kakvog profesora, kad ga mi nemamo.

Članovi Misije dobre volje oprostili su se zatim s Titom i zahvalili mu što im je omogućio da provedu s njim u razgovoru preko jedan čas.

Tokom prijema bilo je reči i o nizu drugih pitanja, u prvom redu iz oblasti ekonomije ali i agrarne reforme. Kubanci su se interesovali za kupovinu brodova, nekih industrijskih proizvoda, posebno električnih aparata za domaćinstvo. Izrazili su želju da vide još neka industrijska postrojenja, među kojima i fabrike traktora i poljoprivrednih mašina.

Če Gevara preneo je na kraju želju predsednika Vlade Republike Kube Fidela Kastra da od Tita dobije fotografiju sa posvetom, dodavši da bi to bila i njegova želja.

(Telegraf.rs)

Tagovi: Brioni, Če Gevara, Fidel Kastro, Josip Broz Tito, Jugoslavija, Kuba, Poseta

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Iz kog razloga milioni katolika već hiljadu godina odlaze na hodočašće u Santijago de Kompostelu

Ko je bio Smail-aga Ćemalović, čovek spaljen u Jasenovcu: „Bosna i Hercegovina će ostati deo Srbije dokle ima i jednog ne samo Šumadinca nego uopšte Srbina u ovoj državi“

Istorijska čitanka: Ruski car radio kao tesar na holandskom brodogradilištu pa po povratku u Rusiju uveo porez na bradu

Zašto su nekada vojskama prosti balvani služili kao topovi

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima