0

Ovako je izgledao susret Tita i Če Gevare: Kubanci su od Jugoslavije mogli da nauče samo jedno, a evo šta ih je sve zanimalo (VIDEO)

Sa Josipom Brozom je razgovarao o odnosima dve zemlje, a u pauzi o ekskluzivnim kubanskim kohiba cigarama

Josip Broz Tito, Če Gevara, susret
Printskrin: Youtube/CommunistWarrior1917

Josip Broz Tito je primio Če Gevaru samo pola godine nakon svrgavanja Batistine diktature, nakon što je Kubanac po instrukciji Fidela Kastra zatražio prijem kod jugoslovenskog ambasadora i zamolio posetu Jugoslaviji. Naglasio je da "želi da prenese Titu pozdrave Kastra, jer ga na Kubi smatraju herojem i uzorom u borbi za nezavisnost i ravnopravnost". Do susreta je došlo na Brionima 18. avgusta 1959. godine.

Već u julu na Kubu kao podrška je stigla prva zvanična jugoslovenska delegacija, a mesec dana kasnije u Jugoslaviji je, u ekonomskoj "Misiji dobre volje", upravo Če. Ostalo je zabeleženo da je boravio tri dana u Beogradu, a zatim i na Brionima.

Prenoćio je dve noći u hotelu "Metropol", gde je 12. avgusta organizovan svečani ručak, posetio Beogradski sajam knjiga (u avgustu) u poznatom "izdanju" - zelenoj uniformi i čizmama. Sa Josipom Brozom je razgovarao o odnosima dve zemlje, a u pauzi o ekskluzivnim kubanskim kohiba cigarama. Iste godine otvorene su ambasade u Beogradu i Havani.

Razgovoru su prisustvovali državni sekretari za inostrane poslove i narodnu odbranu, Koča Popović i Ivan Gošnjak, kao i generalni sekretar predsednika Republike Leo Mates. Bila je to interna prijateljska razmena mišljenja.

Ovo su neki delovi razgovora izvučeni iz transkripta koji se nalazi u Arhivu Josipa Broza Tita.

Oni su se sastali na Brionima Printskrin: Youtube/CommunistWarrior1917

Tito je pozdravio članove Misije dobre volje sledećim rečima: "Pozdravljam drugove sa Kube i izražavam radost što su danas naši gosti predstavnici jedne nedavno izvršene revolucije, koja se bori za svoju nezavisnost. Želeo bih da se osećaju kao da su kod svoje kuće. Ako drugovi žele nešto da čuju od mene, rado ću im odgovoriti."

Če Gevara: - Mi smo mislili da smo svojom revolucijom otkrili ponovo Ameriku. Međutim, da smo ranije upoznali zemlju kao što je Jugoslavija, možda bismo još pre počeli našu revoluciju. Da smo imali priliku da izučimo tuđa iskustva, lakše bi nam išle mnoge stvari, čija smo rešenja morali sami da iznalazimo. Jugoslavija, naravno, nije jedina zemlja koju smo obišli. Posetili smo i druge zemlje, naprimer Indoneziju, u kojoj smo naišli i na palme, i na istu boju uniforme.

Tito: Sudbina je svih revolucija u malim zemljama da imaju teškoća. Prema njima mnogi su oprezni, neki su protiv njih, a vrlo je malo onih koji im daju podršku. U svojoj borbi imaćete još dosta muka. Ali, kad ste već zbacili stari režim, teškoće ne trebaju da vas dekuražiraju. Teže je doduše sačuvati vlast, ali vi ćete u tome uspeti ako budete uporni. Razume se, važno je da sada ne napravite neku veću grešku, i da dalje idete postepeno, korak po korak, vodeći računa o međunarodnoj situaciji, unutrašnjim mogućnostima i odnosu snaga. Neke stvari moraćete zadržati za bolja vremena. Vama je sada potrebno da se stabilizujete. Po mom mišljenju, opasno bi bilo da se zaletite u potpuno agrarnu reformu. Bolje bi bilo da je izvršite postepeno. Oružani deo revolucije kod vas je izvršen, narod očekuje nešto i vi morate sprovesti jedan deo agrarne reforme. Ali, vi takođe morate nastojati da ne dozvolite da vas izoluju u inostranstvu.

Če Gevara: - Kuba nije malo izolovana. Za vreme revolucije u Gvatemali velike zemlje Latinske Amerike - Argentina, Meksiko i Brazil - bile su na strani progresivnog pokreta u Gvatemali. Sada baš ove zemlje ne pomažu revoluciju na Kubi, jer i same imaju tešku situaciju. Nismo izolovani jedino od Venecuele, Ekvadora i možda Čilea, ali ove zemlje nisu tako važne u Južnoj Americi kao velike zemlje.

Tito: - Utoliko više treba biti oprezniji.

Tito: - Kako stoji s oružanim snagama na Kubi? Imaju li moderno naoružanje?

Če Gevara: - Imamo lako moderno naoružanje severnoameričkog porekla, bacače, bazuke, nešto mina i puškomitraljeza belgijskog porekla. Nemamo protivavionske odbrane, avijacije, a još manje avijatičara. Avijatičari su uglavnom prebegli sa Kube, jer su skoro svi bili uz Batistin režim. Vrlo malo ih je ostalo.

Tito: - Vrlo je važno da imate čvrstu armiju, moralno-politički učvršćenu, da u slučaju sukoba ne bi prebegla na drugu stranu...Uslovi za agresiju na Kubu ipak nisu tako laki, jer je to ostrvo. Invazija nije za njih tako opasna, jer bi to bila već krupna agresija. Daleko je opasniji vazdušni desant, koji se može izvršiti s nekoliko aviona.

Če Ernesto: - Desant može doći samo iz SAD. Ali, mi se ne bojimo ovakvih akcija, jer imamo jedinstvo u zemlji, naročito među seljacima.

Tito: - To je vrlo važno. Zato je važno da sačuvate seljaštvo na svojoj strani. Da biste to postigli, treba da idete na sprovođenje agrarne reforme, jer je ona osnovna motorna snaga za učvršćenje i dalje razvijanje revolucije. Mi vam želimo da sa mnogo uspeha savladate sve teškoće koje imate. Naš narod gaji simpatije prema svim narodima koji se bore za nezavisnost. Ako budete sačuvali jedinstvo u zemlji i ako budete imali čvrstu i dobro naoružanu armiju, makar ona i ne bila velika, teško će se moći nešto izvana učiniti. Jugoslavija je bila skoro u gorem položaju. Za vreme rata mi smo se borili protiv Hitlerove Nemačke, najveće sile koja je bila porobila čitavu Evropu, a takođe i protiv Italije, bugarskih i mađarskih fašista i unutrašnjih kvislinga. Sami kvislinzi bili su u početku brojčano jači od nas.

Če Gevara: - Upoznali smo se sa raznim fazama vaše velike borbe. Bili smo i u muzeju u Beogradu. Smatramo da vaša pobeda u ratu predstavlja pravu epopeju. Mi smo sretni što je naša revolucija stajala samo 20.000 života. Zato mi možemo da shvatimo i veličinu žrtava jugoslavenskog naroda, koji je samo u jednoj borbi dao 20.000 ljudi. Znamo i da je Vaša želja da imamo uspeha ne predstavlja kurtoaziju, jer smo videli za vreme našeg putovanja u Jugoslaviji da kod vašeg naroda uživamo iskrene simpatije. Jugoslavija je već rešila mnoge probleme, i mi smo shvatili značaj vaših uspeha i iskustva. Trudićemo se da ih na što adekvatniji način prenesemo svom narodu. U spoljnoj politici nastojaćemo da budemo na vanblokovskim pozicijama, na liniji politike neutralizma, zajedno sa narodima koji idu svojim nezavisnim putovima.

Če Gevara je rekao kako Tita na Kubi smatraju herojem Printskrin: Youtube/CommunistWarrior1917

Tito: - Gde u blizini imate ambasadu?

Če Gevara: - Ambasade smo imali svuda gde se dobro živelo. Ja se izvinjavam za odnose naše vlade prema Jugoslaviji. Malo je teško to objasniti, ali je postojao izvestan strah od Jugoslavije kao socijalističke zemlje.

Tito: - ... bolje reći kao komunističke!

Če Gevara: - Mogu Vas uveriti da ću čim dođem na Kubu, poraditi da se otvori predstavništvo u Beogradu, sa ambasadorom ili otpravnikom poslova u prvo vreme. Mi smo zainteresovani da pošaljeno izvestan broj ljudi koji bi se školovali u Jugoslaviji. Samo, mislim da je u pitanju jezik, jer naši seljaci jedva znaju da čitaju i pišu.

Tito: - U našim školama školuju se Sudanci, Indonežani i dr.

Če Gevara: - Stari ljudi ne mogu ići u škole. Uostalom, u našoj borbi imali smo jednog starca, koji je imao 65 godina. U Indiji sam razgovarao sa Krišnom Menonom o uspostavljanju odnosa i on mi je rekao da u Indiju pošaljemo nekog profesora ili doktora za svog predstavnika. Nasmejao sam se i rekao - kakvog profesora, kad ga mi nemamo.

Članovi Misije dobre volje oprostili su se zatim s Titom i zahvalili mu što im je omogućio da provedu s njim u razgovoru preko jedan čas.

Tokom prijema bilo je reči i o nizu drugih pitanja, u prvom redu iz oblasti ekonomije ali i agrarne reforme. Kubanci su se interesovali za kupovinu brodova, nekih industrijskih proizvoda, posebno električnih aparata za domaćinstvo. Izrazili su želju da vide još neka industrijska postrojenja, među kojima i fabrike traktora i poljoprivrednih mašina.

Če Gevara preneo je na kraju želju predsednika Vlade Republike Kube Fidela Kastra da od Tita dobije fotografiju sa posvetom, dodavši da bi to bila i njegova želja.

(Telegraf.rs)

Tagovi: Brioni, Če Gevara, Fidel Kastro, Josip Broz Tito, Jugoslavija, Kuba, Poseta

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Kako su Amerikanci izmislili događaj koji se nije desio samo da bi imali opravdanje da napadnu Vijetnam

Svi znamo da je Italija podeljena zemlja po liniji sever—jug, ali ova karta najbolje pokazuje koliko to duboko ide

Kakva slika, kakva prirodna lepota! Kao da je neko Đavolju varoš nakljukao steroidima!

Bio premijer Ruske imperije kad je Srbima bilo najteže, kao starca ga nakon revolucije ubili na kućnom pragu

„Dođite braćo Rusi, dođite što pre!“ Zvuči kao poziv koji pojedinci danas upućuju, a u stvari je napisano pre sto godina

Zaboravljeni Srbin musliman, četnik vojvode Vuka: Poginuo u jesen 1914, njegov pravoslavni saborac mu posvetio najlepšu poslednju počast

Ruski arhiepiskop polaže zakletvu Paveliću za poglavara Hrvatske pravoslavne crkve i pljuje po zaklanim Srbima. Partizani su ga streljali

Dramatični dani Musolinijevog pada: Od silnog diktatora do hapšenja u ambulatnim kolima, za manje od 24 satа

Najdirljivija slika tek rođenog Isusa, u naručju Marijinog muža Josifa

Tito, Trocki, Staljin, Frojd i Hitler mogli su se naći zajedno za istim stolom: Svi su u jednom momentu bili bukvalno komšije

Prva fotografija sa ljudima u istoriji. Ima možda ironije u tome što su to čistač cipela i njegova mušterija

Srpski vojnik filozofira visoko u planinama: Na stenu oslonjena puška, pred očima okupirana otadžbina, u srcu čežnja za ognjištem

Čudo u kosmosu koje liči na špagete: Otkrili ga Rusi, a udaljeno je „samo“ tri hiljade svetlosnih godina

Iznenadiće vas šta bivši afroamerički šef Nase ima da kaže o Bogu i vanzemaljcima

Šta je zapravo Badnji dan? Da li znate šta mi to danas obeležavamo i koji je smisao toga (VIDEO)

Nerešena istorijska misterija: Zašto je odjednom propala klasična civilizacija Maja, šta se to tačno desilo 900. godine?

Prvi atentat u istoriji desio se pre skoro 4.000 godina. Neko je princu usred Nemačke zario bodež u stomak

„Božić u srbskoj kući“: Kako su „srbske“ novine o najradosnijem hrišćanskom prazniku pisale 1866. godine

Kako su Hrvati pre 104 godine objavili proročanstvo o smaku sveta

Jedini ćelavi Isus na svetu nalazi se u staroj srpskoj pećinskoj crkvi

Dorćol posle savezničkog bombardovanja 1944: Dosad neviđene slike užasa i jezivog uništenja srpske prestonice

Kako smo pokvarili Ameriku: Bilo je to vreme kada smo im izvozili najkvalitetniji opijum, rakiju i vino

Kako su komunisti sklonili bana Jelačića sa trga u Zagrebu, rasklopili ga i bacili u podrum: Ako je Tito bio protiv Srba onda je bio i protiv Hrvata

Postoje Severna i Južna Koreja. Ali, znate li da postoji i TREĆA KOREJA?!

Tragedija Titanika opisana je u knjizi 14 godina pre nego što se dogodila: Ljudi su gutali priču o sudbini neuništivog broda, ne sluteći šta ih čeka

Zašto je hoklica na sklapanje simbol škotskog otpora Englezima

Srećan vam „Boksing dej“, ljubitelji fudbala: Koje je poreklo ovog božićnog praznika i zašto su nekada na današnji dan igrali samo lokalni rivali

OTKRIVAMO: Šta se desilo sa Katićima posle „Korena“ i kojim putem je Aćima, Vukašina, Đorđa i njihovu decu odvela krvava srpska istorija!? (VIDEO)

Citat Moše Pijade sa prvog zasedanja AVNOJ-a novembra 1942. u Bihaću: Potrebno je stvoriti toliko beskućnika, da budu većina u državi

Malo poznata nemačka karikatura: Kako su naši dušmani videli uzrok izbijanja Velikog rata, ko je kome zabio nož u leđa i time otvorio vrata pakla

Rat je najveće zlo, ali ova fotka kida koliko je moćna: Jutarnja izmaglica, tenk i američka pešadija koja čisti teren od japanskih vojnika

Istorijska čitanka: Ko je bio Kolokolo po kome legendarni čileanski fudbalski klub nosi ime?

Zaboravljena priča: Šta je engleski ministar govorio o nama pre 100 godina?

Srpski vojnik kao superheroj: Švajcarska razglednica i ratna pesma majora Kostića

Hitlerov poslednji ambasador u Moskvi: Ugovorio pakt, pokušavao da spreči „Barbarosu“, ali rat nije preživeo i to ne zbog Rusa

„Morao sam da napadnem SSSR“: Šta je Hitler finskom vođi rekao o moći, snazi i neuništivosti velike Rusije

Spartanski kabinet vojvode Mišića na Solunskom frontu svima bi trebalo da služi kao primer (FOTO)

Da li ova Staljinova izjava dokazuje da je Rusija bila saveznica nacističke Nemačke?

Moj deda je bio pravi Bond, Džejms Bond: Unuk otkrio poverljiva dokumenta o najpoznatijem tajnom agentu (FOTO)

Ludi mehanizam državnih sporazuma koji je, korak po korak, za nedelju dana doveo do Velikog rata

"Krvavi orao" bio je najstrašnija metoda mučenja ikada: Ovo što su vikinzi radili je toliko stravično da istoričari ne veruju da se zaista dogodilo

Pablo Eskobar je zauvek promenio fudbal u Kolumbiji: Maradona i ostale zvezde dolazile su krišom u zatvor da igraju samo za njegove oči (FOTO)

/
<% galerijaAlt  %>