• 3

Pre 500 godina katedrala u Tulonu bila džamija, a Turci opsedali Nicu

„Svetogrdna unija ljiljana i polumeseca“ poetski je opis savezništva između Francuske i Turske, koje je trajalo više od dva i po veka a koje je uspostavljeno 1536. godine od strane kralja Fransoe i sultana Sulejmana Veličanstvenog. Najbizarnija epizoda u istoriji ove alijanse odigrala se 1543. godine

  • 3

Francuski kralj Fransoa I i turski sultan Sulejman Veličanstveni sklopili su savez 1536. godine, koji je između njihovih zemalja potrajao više od 250 godina. Foto: Wikimedia Commons/Penubag

Franko-otomanska alijansa uspostavljena je 1536. godine zbližavanjem francuskog kralja Fransoe I i turskog sultana Sulejmana Veličanstvenog, na obostranu stratešku i taktičku korist. Kada je savez sklopljen izazvao je skandal u Evropi, i predstavlja prvi sporazum tog tipa između jedne hrišćanske zemlje sa muslimanskom. Potrajao je više od dva i po veka, tek je Napoleonov pohod na Egipat 1798—1801. godine doveo do njegove propasti.

Sa istorijske tačke govoreći, i za jednu i za drugu stranu bio je od ogromne važnosti; Francuzi su posebno profitirali tokom Italijanskih ratova, dok se za Osmanlije možda može kazati da im je najkorisnija ova alijanska bila krajem sedamnaestog veka kada ih Austrija izbacila iz Srednje Evrope i prodrla duboko na Balkan, pretila da načisto s njima svrši, pa ih spasio napad Luja XIV na habzburške posede na zapadu zbog koje su ovi morali da se povuku iza Save i Dunava (što je pokrenulo Velike seobe Srba); doduše, Lujev napad nije bio baš uslovljen spasavanjem Turaka koliko strahom od velikog habzburškog jačanja).

Ali sedam godina nakon što je sporazum o savezništvu sklopljen, desila se verovatno najčudnija epizoda njihovog povremenog udruženog vojevanja u tih dvesta pedeset i kusur godina. Naime, u sklopu Italijanskog rata 1542—46. kralj Fransoa i sultan Sulejman zajedno su ratovali protiv svetog rimskog cara Karla V Habzbuškog i engleskog kralja Henrija VIII. U tom trenutku, Nica je bila pod vlašću Karla III, vojvode savojskog, koji je brakom postao saveznik Karla V iako nominalno pod francuskom dominacijom.

Hajrudin-paša Barbarosa, legendarni osmanlijski admiral. Foto: Wikimedia Commons/KirmiziAdam

Francuska flota pod komandom Fransoe de Burbona i osmanlijska flota pod zapovedništvom Hajrudin-paše Barbarose, za opsadu Nice su se sastale u Marselju avgusta 1543. godine. Barbarosa je na čelu 110 galija sa 30.000 vojnika i mornara, sredinom maja meseca isplovio iz Mramornog mora, poharao sicilijanske i južne italijanske obale, čak se usidrio 29. juna na ušću Tibra, ispred nosa pape, dok je francuski ambasador Polin koji mu je pravio društvo grozničavo pismima uveravao da Turci neće napasti Rim.

Nica se predala nakon kraćeg otpora, ali su Francuzi u prvi mah sprečili Turke da poharaju grad. Sama tvrđava, ipak, nije pala, i opsadnici su se povukli na vest da stiže vojska da razbije opsadu. No, noć pre povlačenja, Barbarosa je ipak poharao Nicu i uzeo pet hiljada zarobljenika. Nakon toga, Fransoa je ponudio Turcima da prezime u Tulonu, kako bi mogli da nastave sa napadima na habzburške posede (pomenuti Karlo V tada je bio ne samo sveti rimski car već i španski kralj), posebno španske i italijanske obale.

Iz Tulona kao baze, osmanlijska je flota poharala Barselonu, San Remo, Borgeto Santo Spirito i Čerijale, i odbila sve nasrtaje italijanskih i španskih flota. Što se Tulona tiče, svo stanovništvo je moralo da napusti grad, osim glava domaćinstava koji su ostali da čuvaju imovinu, što je Fransoa nadoknadio građanstvu tako što ga je na period od deset godina oslobodio plaćanja poreza.

Turska flota na čelu sa Hajrudinom Barbarosom zimuje u francuskom Tulonu, na poziv kralja Fransoe. Tom prilikom je Tulonska katedrala pretvorena u džamiju. Foto: Wikimedia Commons/Roger Crowley/Matrakçı Nasuh/World Imaging

Ali tu dolazimo do najneverovatnije stvari: Tulonska katedrala te je zime bila pretvorena u džamiju, što je prosto neverovatno i zamisliti za to doba, i što je moralo izazvati neviđeni šok među hrišćanskim življem Francuske i Evrope; jedan savremenik je zapisao: „Kad vidi Tulon, čovek može pomisliti da je u Carigradu“.

Francuska je Turcima obezbedila deset miliona kilograma hleba za trajanje mediteranske kampanje, zimovanja u Tulona i povratka kući, ali izgleda je Fransoa osećao nelagod, i čini se da je postojala izvesna tenzija između saveznika. Tako da su možda bili srećni da im vide leđa; uostalom, održavanje tolike vojske sigurno je bilo udar na budžet francuskog kraljevstva.

Osmanlije su Tulon napustile 23. maja 1544. godine, ali tek nakon što je Fransoa pristao da plati harač u iznosu od 800 hiljada ekua, i da oslobodi sve turske i berberske gusare koji su veslali na francuskim galijama; u suštini, turski admiral nije hteo tek tako da napusti poklonjeni grad. Barbarosa je na svom na putu ka Carigradu poharao ponovo italijansku obalu i uzeo barem još šest hiljada novih zarobljenika.

18. septembra 1544. godine habzburška je strana sa francuskom potpisala mir, a 10. novembra 1545. sa otomanskom primirje, što će formalnim mirom biti potvrđeno dve godine kasnije.

Video: Ne samo prva i druga postojalo je ravno pet kosovskih bitaka

(P. L.)

Komentari

  • Ličanin

    francuska i francuzi (malo f)kao i dan danas samo suruju i saradjuju sa zelenima i svim ostalima iz koristi. Prodali bi i mamu i veru i dupe. Kod njih prevara i izdaja se zove strategija. Prodane duse.

  • febo

    Bas me tocudi,da su turci takvi,da znaju i da okrenu curak

  • Janičar

    Ko me to zva i probudi...

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima