0

Kako je crveni telefonski kiosk postao ikona britanske kulture, i koliko su odvratni njegovi naslednici

Londonska ulica nezamisliva je bez crvenog dabldekera, crvenog poštanskog sandučeta i crvenog telefonskog kioska. Uprkos tome što postoji novi dabldeker, što danas retko ko piše pisma i što postoje nove govornice, status britanskih ikona niko ne može da im oduzme

Pet crvenih telefonskih govornica iz serije „K2“ u Londonu. Foto: Wikimedia Commons/Picture by M0tty

Crveni telefonski kioks spada u red najpoznatijih ikona britanske kulture, budući da je prepoznatljiv u svakom delu naše planete poput starog londonskog crvenog dabldekera, crvenog uličnog poštanskog sandučeta, „mini-morisa“, londonskog crnog taksija ili Big-Bena. Kada je pre nešto više od jedne decenije tamošnje građanstvo glasalo za najbolja svoja dizajnerska rešenja, crveni telefonski kiosk „K2“ našao se na visokom desetom mestu, iza „konkorda“ i karte londonske podzemne železnice, između ostalih.

A počelo je tako što je Pošta Ujedinjenog Kraljevstva 1920. godine javnosti predstavila i na ulice počela da instalira kiosk dizajna „K1“ (doslovno: Kiosk br. 1) koji se malo kome dopao. Bio je bele boje sa crvenim vratima, i drugačijeg oblika od onoga na koji smo navikli. Njih danas ima još šest na britanskim ulicama, i pod zaštitom su države, ali u svoje vreme su bili toliko nepopularni da su londonske gradske vlasti odbile njihovo postavljanje po prestonici.

Zato je već 1923. godine raspisan konkurs sa ciljem da se iznađe rešenje koje bi Londoncima bilo po volji, ali nije se došlo do prihvatljivog dizajna. Birmingemsko građansko društvo je tada izašlo sa svojim predlogom, ali ih je ondašnji direktor telefonije obavestio da oni preferiraju dizajn koji je predložila kancelarija glavnog inženjera, što je „Žurnal arhitekata“ prokomentisao rečima, da „niko ko ima ikakvo znanje o dizajnu ne može osećati ništa osim indignacije s obrascem koji se čini da zadovolja službeni um“.

Telefonska govornica iz serije „K1“ koju je htela da progura Pošta UK. Danas ih ima svega šest na britanskim ulicama. Foto: Wikimedia Commons/Stavros1

Međutim, Birmingemsko građansko društvo nije odustalo, pa je zahvaljujući dodatnom pritisku Kraljevskog instituta britanskih arhitekata, Instituta za gradsko planiranje te Kraljevske akademije, napokon glavni upravnik Pošte odlučio da raspiše još jedan, ograničeni konkurs. Da prilože svoja dizajnerska rešenja, pozvana su trojica uglednih arhitekata, a priložena su i rešenja same Pošte kao i ono iz Birmingema.

Pobednika je odlučila novoobrazovana Kraljevska komisija za lepe umetnosti, koja je za najbolji dizajn izabrala onaj koji je predložio ser Džajls Gilbert Skot (1880—1960), engleski arhitekta poznat po stapanju gotske tradicije sa modernizmom, čije mnoge građevine danas krase tlo Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske (nabrajati sve, bespotrebno je, ali pomenimo Univerzitetsku biblioteku Kembridža, Liverpulsku katedralu koja je dovršena tek osamnaest godina nakon autorove smrti, brojne škole, fabrike i stambene zgrade).

Tajming je bio od ogromne važnosti, jer, crveni telefonski kiosk sigurno ne bi tako izgledao da je konkurs raspisan u nekom drugom trenutku. Naime, onda kada je pozvan da priloži svoje rešenje, Skot je vršio dužnost staratelja Muzeja sera Džona Souna (1753—1837), engleskog arhitekte neoklasicizma, čiji je samoizrađeni mauzolej na groblju londonske Stare crkve Sent Pakras — sa četiri stubića i otvorenom kupolom — poslužio Skotu kao nadahnuće.

Drveni prototip koji je Skot priložio na konkursu i dalje je čitav i nalazi se s leve strane ulaza u Kraljevsku akademiju; prototipi ostalih rešenja su takođe postavljeni, ali ih više nema.

Crveni britanski telefonski kiosk iz serije „K6“, koja je bila najzastupljenija. Ova je uslikana ispred londonske katedrale Svetog Pavla. Foto: Wikimedia Commons/Christoph Braun

Međutim, Skotovo rešenje nije bilo crveno već sivo sa zeleno-plavim enterijerom; da će kiosk biti crven poput jednako ikoničnih poštanskih sandučića odluku je donela Pošta, koja je takođe rešila i da kiosci budu od livenog gvožda a ne od mekog čelika kako je hteo autor. Napravljeno je još nekoliko sitnih dorada i 1926. godine „K2“ je počeo da se instalira po Londonu, dok se drugde po kraljevstvu nastavilo sa postavljanjem „K1“.

Ser Džajls Gilbert Skot izradio je i „K3“, koji je dizajniran sa namerom da bude rešenje na nacionalnom nivou. Po izgledu vrlo sličan „K2“, bio je jeftiniji, ali i dalje skuplji od „K1“. Narednih godina „K2“ je modifikovan pa su se pojavili „K4“ i „K5“ koje nije dizajnirao Skot.

Konačno, pojavio se 1936. godine Skotovljev „K6“, koji je postao prva crvena telefonska govornica koja je masovno bila postavljana van Londona, zamenivši sve prethodne verzije. On je bio znatno manji od „K2“, stoga pristupačniji, i stoga — masovniji.

Pored veličine, bilo je i drugih razlika, mada su neuvežbanom oku sve te verzije iste. Recimo, počev od 1926. godine na fasciji se nalazio motiv britanske krune, ali je pre „K6“ on bio probijen kroz gvožđe i služio za ventilaciju, da bi tek tada postao bareljefna dekoracija (novi dizajn je imao nezavisno postavljeni ventilacioni otvor); takođe, obrazac na staklu je bio drugačiji.

Dve britanske govornice iz serije „KX+“, koja je izrađena kao moderna imitacija „K2“. U pozadini se vidi niz govornica iz serije „KX100“. Za razliku od klasičnog modela koji je bio obožavan, svi novi modeli nailazili su na osudu. Foto: Wikimedia Commons/Consallforge

Vremenom su sve verzije pre „K6“ uklonjene sa ulica i zamenjene, pa ih danas ih ima vrlo malo. „K7“ je bio pokušaj modernizacije koji nije otišao dalje od prototipa, dok je „K8“ bio dosta drugačiji od starog modela i postavljan na nove lokacije. Na prvi pogled ružan, „K8“ zapravo ima neki čudan šmek koji se otkriva tek pri dužem posmatranju.

Kasnije su se javljale i druge verzije; serija „KX“, koja je počela da se uvodi 1985. godine, prosto je rečeno užasna i naišla je na široku osudu; poslednjih se decenija javljaju i jednostavne otvorene govornice kakvih ima i kod nas, ali ni one nisu ništa bolje. 2001. godine „Britanski Telekom“ je obustavio proizvodnju govornica, ali je 2007. pokrenuo instalaciju nove verzije „ST6“, koja izgleda bezdušno i premoderno.

Srećom, ulična telefonija umire zbog mobilne pa Engleze uskoro više neće terorisati tim uličnim nakazama. A koliko je superioran onaj stari dizajn najbolje pokazuje činjenica da se crvenim kioscima danas menja svrha, ne bi li se sačuvali: pretvaraju se u male ulične knjižnice u kojima ljudi mogu da ostave svoju i uzmu neku drugu knjigu (ima ih na stotinu pedeset lokacija, mahom po selima), pretvaraju se umetničke galerije, i u mnogo šta drugo.

(P. L.)

Tagovi: Arhitektura, Dizajn, Engleska istorija, govornica, Istorija, Kultura, London, Ujedinjeno Kraljevstvo, umetnost, Velika Britanija

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Bizarna slika: Pravi pravcati indijanski poglavica, rođen u praistoriji pa bačen ispred gramofona modernog doba

Kad vojska Nikolaja II ubije 270 rudara i nikom ništa: Teorije zavere su prazne priče, carski režim je sam doveo do Oktobarske revolucije

Sve o Notr Damu: Posvećen Bogorodici, čuva Trnov venac Isusa Hrista i mošti pravoslavnih svetitelja koji su Francuzima najvažniji od svih

Danas je jedan od najvažnijih datuma srpske istorije, a mnogi su ga zaboravili

Izmislio reč „samit“, naslikao 500 slika i popularizovao nošenje kombinezona: 9 stvari koje niste znali o Vinstonu Čerčilu

Buran život francuske kraljice: Bila je ćerka moćne carice, u mladosti je volela kocku i luksuz, brižno je čuvala svoju decu, a ubili su je tokom Francuske revolucije (FOTO) (VIDEO)

Nikoli su zemljaci kupili kartu za Titanik, pod uslovom da im bude vodič: Do smrti nije mogao da oprosti sebi što je jedini preživeo

Kapetan šokirao svet: Titanik nije potonuo zbog sudara s ledenim bregom (FOTO)

Ljudmila je bila snajperista SSSR, dragoceni član Crvene armije: Kao studentkinja je otišla na front, ubila je 309 nacista, borila se za Krim (FOTO) (VIDEO)

Kraljica Viktorija je volela seks, bila je opsednuta mužem, ali je mrzela svoju decu (FOTO) (VIDEO)

Pakt između SSSR i Japana mogao da bude još jedno mrtvo slovo na papiru, a postao temelj ruske pobede nad Hitlerom

Kako je moguće da je Lihtenštajn priznao Češku i Slovačku tek pet godina nakon njihovog ulaska u Evropsku uniju

Dan kad su 1930. Srbi čuli za mafiju i reketiranje: Njima je to bila vest o nevoljama daleke Amerike, njihovim potomcima realnost

Da li ste nekada primetili jednoroga na grbu Ujedinjenog Kraljevstva i kakve to simboličke veze ima s Bregzitom?

Anketa sprovedena pred raspad SFRJ: Većina za opstanak zemlje i samoupravljanja, monarhista najviše među Slovencima, za diktaturu najviše Hrvata

Nema šta da se vidi, produžite dalje, to samo Egipćanin prodaje mumije nasred ulice, sve normalno

Atentat na Pavelića: Kako je Blagoje Jovović usred Buenos Ajresa smrtno ranio ustaškog zlikovca na godišnjicu osnivanja NDH (FOTO)

Trka metropola za najveći grad na svetu: Kako se top-lista 10 najmnogoljudnijih menjala od 1500. godine do danas

Meksiko je 1940. legalizovao drogu, a država postala jedini diler narkotika. Preko noći se sve promenilo nabolje, ali se onda umešala Amerika

Kako je sovjetska vojska pre 30 godina izazvala smrt 20 Gruzina koji su tražili nezavisnost — i to uzalud jer SSSR nije sačuvala

8 zabluda o Srbima i Turcima u koje verujemo: Olivera Lazarević je silom odvedena u harem, sarmu su nam donele Osmanlije, a evo šta kaže prava istorija

Ovako je zvučao jezik faraona: Poslušajte mrtvi jezik koji je nekada odzvanjao palatama i grobnicama Starog Egipta (VIDEO)

Ispovest žene koja je rodila dete za Hitlera: Ne zna ime SS oficira s kojim se „parila“, a sina su joj oduzeli posle dve nedelje

Petar je bio sin bogataša, a Stana siromašno vanbračno dete: Branili su im da se venčaju, pa su zajedno skočili u bunar i ostavili strašno pismo

6. aprila 1941. godine rat je stigao u Jugoslaviju, ali je počeo mnogo ranije, pre invazije na Poljsku i na drugom kraju sveta

Kako je Čerčil umalo spasao Srbe i Evropu od užasa Prvog svetskog rata: Imao je genijalnu ideju, ali ga nisu poslušali

Posvađani ruski generali, milioni mrtvih zbog par busena zemlje: 9 malo poznatih činjenica o Istočnom frontu iz Prvog svetskog rata

Premijer koji je sebi pucao u glavu zbog ljubavi prema Srbima (FOTO)

Foto-ubod: Moćna slika iz najveće srpske svetinje na Kosmetu, a autor slike — Albanac

Rusi su na današnji dan Amerikancima prodali Aljasku, ne zato što su mislili da tamo nema zlata već zato što su bili sigurni da ga ima

70 godina od antinatovskih nereda na Islandu: Haos na ulicama Rejkjavika zbog odluke da se izabere strana u Hladnom ratu

38 godina od kako je sin američkog naftaša pokušao atentat na predsednika Regana da bi impresionirao glumicu Džodi Foster

Celog života nas lažu da smo 27. marta odložili napad na SSSR i promenili tok istorije (FOTO)

FAŠISTI U KOLORU: Toliko je živa ova slika, tako savremeno deluje, da se čini kao da se sve sutra može ponoviti

Potok u Americi koji se uliva i u Atlantski i u Tihi okean: Evo kako je to moguće (FOTO)

Istorijska čitanka: Ko su bili ruski kulaci i zašto su ih komunisti masakrirali i trebili kao vaške

Kako je kralj čaja Tomas Lipton osvojio srpska srca: Došao usred epidemije tifusa, družio se s običnim narodom, hvalio nas i branio gde god je stigao

Sve bitke u poslednjih 4.500 godina smeštene u pet minuta: Francuzi po broju pobeda prestigli Rimljane tek 1729. godine (VIDEO)

Prvi Bregzit se odigrao pre skoro 500 godina, a od Engleske stvorio svetsku silu i imperiju

Juriš lake konjice, ratna epizoda koja je postala simbol vojničke časti i hrabrosti, ali i uzaludnosti i tragičnosti rata

Crkve, manastiri i kraljevski dvorci Nerodimlja, i crni bor koji je zasadio car Dušan: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Manastir Devič podignut na mestu šuplje bukve u kojoj je živeo Sveti Joanikije: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima