2

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Sporazum Ribentrop—Molotov potpisan je 23. avgusta 1939. godine u Moskvi, i Hitlera je uverio da ima odrešene ruke za napad na Poljsku. Istoričari su znali da su Sovjeti istovremeno pregovarali i sa Englezima i Francuzima, sa kojima su radije hteli savez, ali se tek pre desetak godina saznalo šta je zapravo bilo na stolu

Crvenoarmejci podižu zastavu na Rajhstagu u Berlinu 2. maja 1945. Originalna fotografija. Foto: Yevgeny Khaldei

Nekoliko krupnih događaja na polju evropske politike koji su vodili ka Drugom svetskom ratu, odigralo se tokom druge polovine tridesetih godina. Najvažniji je bio onaj prvi — remilitarizacija Rajnske oblasti koju je Hitler pokrenuo 7. marta 1936. godine, o čemu smo već opširno pisali.

Najvažniji je zato, što je omogućio sve potonje, kao što su anšlus Austrije, aneksija Sudeta i posledično cepanje Čehoslovačke; da je Francuska izvršila svoju međunarodnu obavezu i vojno intervenisala, da je imala hrabre državnike na svom čelu a ne osrednje slabiće, nacistički režim bio bi srušen već tada i vrata pakla bi ostala zatvorena. Oni koje zanimaju mehanizam i pojedinosti tog događaja, te odgovor na pitanje kako je moglo biti sprečeno izbijanje globalnog sukoba, mogu da pročitaju pomenuti tekst na ovom linku.

Pakt o nenapadanju između Nemačke i Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika, potpisan u Moskvi 23. avgusta 1939. godine, bio je samo poslednji događaj u tom nizu, zato što je Hitleru praktično da odrešene ruke da napadne Poljsku (u stvari je on to samo tako mislio jer je pogrešno procenio reakciju Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske, bivajući ubeđen da do reakcije uopšte neće ni doći, računajući da će se ovi ponašati isto kao i u slučaju Porajnja, Austrije i Sudeta).

Ono što je, međutim, malo poznato jesu zbivanja koja su neposredno prethodila potpisivanju tog pakta. Naime, od aprila do juna te godine Moskva i Berlin već su bili razmenili niz zvaničnih izjava u tom pravcu, da bi onda tokom jula i posebno tokom druge polovine avgusta sve utanačili, i što se tiče ekonomske i što se tiče političke saradnje.

Nemačka nakon Prvog svetskog rata. Istačkane oblasti su demilitarizovane zone. Crvenom isprekidanom linijom na zapadu je obeležena okupirana Rajnska oblast. Foto: Wikimedia Commons/Matthias Küch

Međutim, istovremeno su Sovjeti pregovarali i sa Englezima i Francuzima. Pre desetak godina na površinu je isplivala tajna skrivana sedam decenija, koja je pokazala da je Staljin britanskim i francuskim predstavnicima prilikom njihovog boravka u Moskvi 15. avgusta, nudio ozbiljan vojni savez protiv Trećeg rajha koji bi, da je sklopljen, promenio tok svetske istorije jer bi Hitleru vezao ruke.

Staljinova ponuda vojne pomoći sa ciljem sputavanja ekspanzionističkih ambicija „austrijskog kaplara“, predočena je anglo-francuskoj delegaciji unutar zidina Kremlja, i to od strane najviših oficira Crvene armije, budućih heroja Sovjetskog Saveza: maršala Klimenta Vorošilova (tada narodnog komesara odbrane, odnosno ministra) i maršala Borisa Šapošnjikova (tada načelnika Generalštaba Crvene armije, kasnije zamenika narodnog komesara odbrane). Ponuđeno je da se ogroman broj pešadijskih, artiljerijskih i vazduhoplovnih snaga prebaci na poljsko-nemačku granicu, ako London i Pariz ubede Varšavu da dopusti prelaz tih trupa preko njene teritorije.

Ali članovi engleske i francuske delegacije nisu imali ovlašćenje da bilo šta obavezujuće potpisuju već samo da pregovaraju, i prikladna reakcija je izostala. Ali to se od njih i moglo očekivati: bili su to predstavnici vlada, Čemberlenove i Daladjeove, koje su svojom inertnošću, kratkovidošću, kukavičlukom, popuštanjem i kapitulantstvom pred nasiljem nacional-socijalističkih protuva upravo dovele Evropu, naposletku i svoje zemlje, do katastrofe. Pre nego se u Londonu zapremijerio Vinston Čerčil, Engleska nije imala muškarca da Hitleru kaže dosta, zbog čega ovaj i jeste pomislio da se sa Englezima može igrati (nenaviknut na suprotstavljanje, Hitler je zbog toga Čerčila proglasio glavnim krivcem za rat).

Molotov potpisuje pakt sa Nemačkom. Iza njega stoje Ribentrop i Staljin. Gleda ih Lenjin sa slike. Foto: Wikipedia Commons/Hohum

Čim je uvideo da su svaki pregovori sa anglo-francuskom stranom jalovi, Staljin se definitivno okrenuo Adolfu Hitleru. Pritom, treba uzeti u obzir i činjenicu da Staljin nije mogao biti siguran u to da London i Pariz ne vode i sami neke tajne pregovore sa Hitlerom, kako bi ga nahuškali na boljševičku državu, a njihovo popuštanje prethodnih godina samo je podgrevalo tu bojazan; kao što ćete videti, Staljin je bio dobro obavešten o mnogim tajnama Londona i Pariza, i ništa konkretno nije ukazivalo na postojanje takve zavere (jer je nije ni bilo), ali svejedno nije mogao biti načisto i nije smeo da rizikuje.

Uglavnom, osam dana nakon što je iznesena ova ponuda, u Kremlju je sovjetski predsednik vlade (zvanično: predsednik Saveta narodnih komesara) Vjačeslav Molotov, u svojstvu šefa diplomatije (zvanično: narodnog komesara inostranih dela, koji je postao maja te godine), potpisao pomenuti pakt sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Joahimom fon Ribentropom, zbog čega se ovaj pakt naziva i Sporazum Ribentrop—Molotov.

Nedelju dana kasnije, 1. septembra, Treći rajh je pokrenuo najezdu na Poljsku. Dva dana posle toga, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska Nemačkoj su objavile rat, na veliko Hitlerovo zaprepašćenje.

HITLEROVO KOCKANJE: 7. marta '36. sve stavio na nulu, a Francuzi bez ispaljenog metka mogli da spreče svetsku klanicu (FOTO)

Tako je počeo Drugi svetski rat, a dalje znate šta se desilo. Ali ništa se od toga, što znate da se desilo, ne bi desilo, da je ponuda zapadnim Saveznicima prihvaćena, tvrdio je penzionisani ruski general-major Lev Sotskov, bivši sovjetski kontraobaveštajac, koji je svih sedamsto strana dokumenata sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti uspeo da složi i objavi.

Pripadnici Vermahta u Poljskoj 1939. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

„Ovo je bila poslednja prilika da se zakolje vuk, čak i nakon što su Čemberlen i Francuzi prepustili Čehoslovačku nemačkoj agresiji, prethodne godine, Minhenskim sporazumom“, izjavio je on oktobra 2008. godine.

Šta su tačno Vorošilov i Šapošnjikov ponudili svojim franko-britanskim sagovornicima? Do 120 pešadijskih divizija (svaka sa oko 19.000 vojnika), 16 konjičkih divizija, 5.000 komada artiljerije, 9.500 tenkova i do 5.500 lovaca i bombardera, prebačenih na poljsko-nemačku granicu u slučaju rata na zapadu.

„Da su Britanci, Francuzi i njihovi evropski saveznici Poljaci ozbiljno shvatili ovu ponudu, imali bismo oko trista i više divizija na raspolaganju, na dva fronta protiv Nemačke — dvostruko više nego što je tada imao Hitler“, govorio je general-major Sotskov, koji je svoju kontraobaveštajnu karijeru bio počeo još 1956. godine.

Međutim, kada su članovi sovjetske delegacije upitali Britance koje snage su njima na raspolaganju, bili su šokirani odgovorom i činjenicom da su ovi potpuno nespremni za konflikt koji je bio bukvalno iza ćoška: admiral Draks je izjavio da Britanci imaju samo šesnaest borbeno sposobnih divizija, što je bila istina (da je Vermaht uništio Britanske ekspedicione snage u Denkerku koncem Bitke za Francusku proleća 1940. godine, Britaniju ne bi imao ko da brani od potencijalne nemačke pomorske invazije, šifrovanog naziva Operacija „Morski lav“; a čak je i sa ostacima tih snaga Britaniju jedva ko imao da brani, pa je prava sreća da Hitler nikada nije pokrenuo taj pohod).

Ali istoričari su već znali za sovjetske pokušaje sklapanja alijanse sa Englezima i Francuzima, iako široj javnosti to nije bilo preterano poznato. Ono što se nije znalo jeste upravo obim ponude koja je bila na stolu, a koja je, kada je obelodanjena, navela mnoge da konstatuju da je definitivno bila propuštena kolosalna prilika da se spreči izbijanje Drugog svetskog rata, barem onakvog kakvim ga nažalost znamo. Sa druge strane, ima i ljudi koji su nepoverljivi pa i dalje tvrde da Rusi nisu bili baš ozbiljni.

Nemci u Sudetima dočekuju Hitlerove trupe. Foto: Wikimedia Commons/Das Bundesarchiv

Dokumenta sa kojih je skinuta oznaka tajnosti takođe pokazuju i da su Sovjeti bili odlično upoznati sa stepenom onog strašnog pritiska na Prag od strane Londona i Pariza, pritiska bez presedana, zbog kojeg je Čehoslovačka krajem 1938. godine bez ispaljenog metka predala Trećem rajhu svoje Sudete naseljene Nemcima.

Kremlj je znao sve, čak i sadržaje prvih tajnih sastanaka između Engleza i Francuza, tokom kojih se o ovome razgovaralo, za koje niko drugi nije znao; ko su tačno bili Staljinovi doušnici ne zna se, jer dokumenta ne otkrivaju njihova imena, ali izvesno je da su bili u Parizu ili u Rimu, a ne u Londonu, tvrdio je Sotskov.

Bilo je očigledno da se popuštanje neće zaustaviti sa čehoslovačkom predajom Sudeta i da ni Britanci ni Francuzi neće prstom mrdnuti kada Hitler počne sa komadanjem ostatka te zemlje“, objasnio je on i dodao, da su Čemberlen i Daladje izričito i nedvosmisleno upozorili čehoslovačkog predsednika Edvarda Beneša da slučajno ne aktivira vojni savez sa Sovjetskim Savezom, u slučaju dalje nemačke agresije (do koje je i došlo).

Naime, Francuska i SSSR su 1935. potpisali suštinski anti-nemački Sporazum o uzajamnoj pomoći, nakon čega je iste godine sa SSSR sporazum potpisala i Čehoslovačka, kojoj je Francuska bila glavni saveznik. Na insistiranje Praga dodat je poseban protokol po kojem bi savez bio aktiviran samo u slučaju da Francuska interveniše u korist žrtve agresije, osim naravno ako Čehoslovačka sama ne bi zatražila pomoć (čime su želeli da spreče eventualnu sovjetsku zloupotrebu sporazuma); a Francuska je, kao što vidimo, vođena mekušcima nedoraslim zadatku i vremenu u kojem su živeli, svog vernog čehoslovačkog prijatelja pustila niz vodu.

Susret Vojske SAD i Crvene armije na reci Labi 25. aprila 1945. Levo je drugi poručnik Vilijam Robertson, desno poručnik Aleksandar Silvaško. Stoje ispred znaka na kojem piše "Istok susreće Zapad". Foto: Wikimedia Commons/Pfc. William E. Poulson/U.S. National Archives and Records Administration

Međutim su ovi tajni pregovori Britanaca i Francuza sa Sovjetima avgusta 1939. godine ubedljiv dokaz njihovog očajanja i potpune nemoći, da ne kažemo impotencije, pred narastajućim crnim nacističkim oblakom. Pored toga, čini se da su Britanci sumnjali u sposobnost Crvene armije da vodi ozbiljan rat, zbog staljinističkih čistki ranijih godina koje su iz komandnog kadra uklonile veliki broj vrsnih oficira; i zbilja, svoj prvobitni uspeh Operacija „Barbarosa“ u dobroj meri duguje upravo tim čistkama, uprkos tome što su procene broja stradalih u njima bile preterane jer niko nije imao predstavu koliko je zapravo golema Crvena armija (u to vreme se govorilo da je stradalo 25—50 odsto oficirskog kadra, a zapravo je u pitanju bilo 3—7 odsto; pritom, mnogi „očišćeni“ su samo izbačeni iz Partije, a veliki broj je kasnije vraćen u službu).

Poljska, čiju je teritoriju Crvena armija morala da pređe da bi se sukobila sa Nemačkom, takođe nije bila raspoložena za takvu alijansu i verovatno bi je odbila čak i da su Engleska i Francuska prihvatile ponudu. Uostalom, na tome im se i ne može zameriti, budući da su se Rusa i Nemaca oslobodili bili tek dve decenije ranije, nakon skoro vek i po robovanja tokom kojeg su i jedni i drugi pokušavali da izbrišu poljski identitet i da uklone poljski narod sa etničke karte sveta.

Činjenica da su samo mesec dana nakon iznošenja ove ponude Sovjeti ušli na teritoriju Poljske, rasparčali je zajedno sa Nemcima i anektirali njene istočne krajeve, ide u prilog opravdanosti tog nepoverenja, mada može i dvojako da se tumači; niko nije mogao Poljacima da garantuje da Crvena armija neće iskoristiti priliku da bez otpora okupira i anektira Poljsku (ne kažemo da je Staljin zbilja nameravao da nasamari Engleze, Francuze i Poljake, jer je znao da mu je Hitler, koji je rusku zemlju javno doživljavao kao „lebensraum“, neprijatelj broj jedan, ali sumnjičavost svakako nije bila neopravdana).

Slava herojima otadžbinskog rata! Slava Staljinovim sokolovima! (1941). Foto: sovietart.me

U svakom slučaju, ovi novi podaci bacaju svetlo na te događaje i pravdaju rusko potpisivanje Sporazuma Ribentrop—Molotov. Sovjetski Savez je očigledno u tom trenutku stajao sam protiv Nemačke, kažu pristalice takvog tumačenja, i morao je da potpiše taj pakt o nenapadanju, da bi se osigurao i dobio na vremenu, i tako se bolje pripremio za epski sukob na život i smrt, sukob koji je bio neizbežan.

Francuzi su, istina, 21. avgusta pokušali da obnove pregovore sa Moskvom, ali ih je Staljin odbio jer su oni sa Nemačkom već bili u završnoj fazi. Bili su se nećkali, i Gruzin, koga je antikomunistička, fašistička i profašistička štampa onog doba nazivala „crvenim carem“, više nije hteo da se igra politike sa neozbiljnim ljudima.

Dogovorio se s Hitlerom, tajnim protokolom su podelili Istočnu Evropu (pored istočne Poljske, SSSR je vrlo perfidnim metodama anektirao Litvaniju, Letoniju, Estoniju i rumunsku Besarabiju, a ratom i jugoistočne delove Finske, koja se hrabro borila u Zimskom ratu), i tek je 22. juna 1941. godine došlo do raskida ovog pakta, napadom Nemačke na Rusiju. To je Staljina vratilo u zagrljaj zapadnih Saveznika, ali do tog trenutka su i Poljska i Francuska i veći deo ostatka Evrope već dobrano bili okupirani.

Ostala je bila samo Engleska, kao usamljeno ostrvo slobode, i u bukvalnom i u prenesenom značenju, da prkosi volji samozvanog „firera“: Engleska koja je na početku bila potpuno nespremna za rat, Engleska koju je Hitler strašno potcenio, baš kao što je potcenio i sovjetsku Rusiju. I to uprkos tome, što nas evropska istorija poslednjih vekova uči, da Englesku i Rusiju nikada ne treba potcenjivati.

(P. L.)

Tagovi: Adolf Hitler, Anšlus, Boljševici, Drugi svetski rat, Engleska, Englezi, Francuska, Francuzi, Istorija, Joahim fon Ribentrop, Josif Staljin, Nacisti, Nemačka, Nemci, Rusi, Sovjetski Savez, SSSR, Treći rajh, Ujedinjeno Kraljevstvo, Velika Britanija, Vinston Čerčil, Vjačeslav Molotov, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (2)
Poređaj komentare:
  • G
    Gruzanin

    Zivela Srbija! Zivela Rusija!

  • L
    Lulić

    Odličan članak, možda bi mogli da obradite i zašto Englezi nisu objavili rat Rusima kad su i oni napali Poljsku

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika

Samo za ljubitelje istorije i strategije: Strašan kartografski prikaz Operacije „Barbarosa“, od prvog dana do sloma u predgrađu Moskve

Neviđeni prizor iz doma Romanovih: Anastasija se s lažnim zubima izmotava pred kamerom koju drži sam car Nikolaj. Evropom bukti rat

Srbin katolik iz Cavtata piše 1903. godine: „Hrvat hoće Srbinu da bude brat? Je li to zbilja? Mogu li ja to vjerovati? Spavam li il' bdijem?“

Špijunska igra ili nešto drugo? Čudni novinski oglas upozorio Amerikance da će biti napadnuti u Perl Harboru

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima