3

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Upotreba dečje radne snage nekada je bila sveprisutna i široko rasprostranjena u Evropi i Severnoj Americi, pa i kod nas, ali je angažovanjem humanističkih i radničkih pokreta ekonomsko iskorišćavanje dece danas zabranjeno. Strašno je što u nekim delovima sveta ovoga i dalje ima

Dečji bejzbolski tim iz Indijane 1908. godine. Većina dečaka na slici zapravo su radnici lokalne staklare. Autor fotografije je Luis Hajn koji je često rizikovao život da bi dokumentovao upotrebu dečje radne snage, kako bi mogla biti iskorenjena. Foto: Wikimedia Commons/Library of Congress/Lewis Hine

Da nije bilo čovekoljubivih i levičarskih pokreta u Evropi i Severnoj Americi tokom devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka, možda bismo još uvek imali 16-časovno radno vreme i dečju radnu snagu koja se već od sedme ili osme godine vuče po rudnicima, čeličanama i drugim fabrikama.

Toliko nam je danas normalno da dete od sedam godina ide u školu i da se sa drugarima i drugaricama igra fudbala ili jurke po parkovima i ulicama, da mislimo da je to palo s neba.

Upotreba dečje radne snage u industriji nekada je bila široko rasprostranjena, a prva zemlja koja je preduzela mere da se ova praksa ograniči i konačno suzbije, bilo je Ujedinjeno Kraljevstvo, što je i fer budući da je to bila prva industrijska zemlja u kojoj se ta praksa prvo i pojavila.

Tako je, recimo, nizom britanskih zakona sredinom devetnaestog veka zabranjeno zapošljavanje dece MLAĐE od devet godina, dok su oni između devet i šesnaest smeli da rade SAMO šesnaest sati dnevno. 1856. godine zakonom je određeno da stariji od devet mogu da rade maksimalno šezdeset sati nedeljno, ali i danju i noću, dok je 1901. zabranjen rad mlađima od dvanaest.

Dečaci, koji bi trebalo da se spremaju za proslavu Nove godine, taj 31. decembar 1912. godine proveli su na radnom mestu, lomeći ugalj u Pensilvaniji. Upotreba dečje radne snage u Evropi i Americi s teškom mukom je iskorenjena, a autor fotografije Luis Hajn je život rizikovao da bi s tim ciljem dokumentovao ove strahote. Foto: Wikimedia Commons/Rich Farmbrough/Lewis Hine

Promene su bile spore i postepene, generacije nisu imale normalno detinjstvo, ali su se odigravale zbog pritiska humanističkih snaga i radničkih pokreta koji su tražili neka osnovna ljudska prava te poštene i odgovarajuće naknade za rad.

Otpor ekonomskih silnika i političkih konzervativaca bio je stravičan. Kada je Nacionalni komitet za dečju radnu snagu, osnovan 1904. u Njujorku sa ciljem iskorenjivanja ove pojave u Americi, angažovao sociologa i fotografa Luisa Hajna (1874—1940) sa zadatkom da obilazi zemlju i dokumentuje ono što se dešava kako bi javnost saznala za razmere tragedije, ovaj je bukvalno rizikovao život zbog života buduće dece.

Naime, on je desetak godina obilazio fabrike u Pidmontu, oblasti koja se proteže od Nju Džersija na severu do centralne Alabame na jugu, paralelno sa Atlantskim okeanom. Prećeno mu je nasiljem i čak smrću od strane fabričkih redara i nadzornika, jer tajna je morala biti skrivena i šira javnost nije smela znati. Zato se prerušavao i izigravao požarnog inspektora, prodavca razglednica, prodavca Biblija, čak i industrijskog fotografa koji snima fabričku mašineriju.

Devojčica, prelja jedne fabrike pamuka u Karolinama, na slici Luisa Hajna iz 1908. godine. Autor je morao lažno da se predstavlja da bi fotografisao dečje radnike, a često mu je prećeno nasiljem i čak smrću. Foto: Wikimedia Commons/Princeton University Art Museum/Lewis Hine

Rezultat vidite na ove tri fotografije. Ima ih mnogo više, ali ove smo izdvojili. Na prvoj su dečaci bejzbolskog tima sastavljenog od radnika jedne staklare u Indijani. Kad shvatite kontekst slike postaje vam jasno koliko je tužna i tragična: ovi dečaci su bili željni bezbrižnih i maštovitih igara, željni bejzbola, željni razdraganih pustolovina. Umesto toga, odrasli su prevremeno i njihovo detinjstvo je bilo uništeno. Koriste kratku pauzu da budu deca. Dvojica drže pušku, dvojica imaju lule u ustima.

Na drugoj slici nastaloj 31. decembra 1912. godine vidimo pensilvanijsku decu koja lome ugalj. Jeziv prizor, jer neki izgledaju kao đaci prvaci, koji, umesto da se spremaju za proslavu Nove godine, rade u nehumanim uslovima. Na trećoj slici iz 1908. godine je devojčica koja radi kao prelja u fabrici pamuka u Karolinama. Mesto joj je u školi, kao i ostalima, i na poljani. Međutim su Hajnove fotografije postigle svoj cilj, otvorile oči ljudima i doprinele promeni zakonodavstva.

Ali treba imati u vidu, da dečja radna snaga nije svuda iskorenjena. Postoje mnogi delovi sveta u kojima se deca, umesto da se igraju jurke, ne igraju. U kojima rade. Možda je komad garderobe koji nosite proizvod nekog deteta iz Bangladeša, recimo. Vi o tome ne razmišljate, kao što neko pre sto godina nije o tome razmišljao kada je kupovao ugalj ili staklenu bocu. Ili divni komad pamučnog materijala.

VIDEO: Jedna fotografija otkrila je da se Hitler družio sa jevrejskom devojčicom

(P. L.)

Tagovi: Amerika, Dečja radna snaga, Istorija, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (3)
Poređaj komentare:
  • M
    markan

    zato su sad biznismeni i nisu nerkomani kod nas deca nece da rade vecina bi crkla od gladi rad je stvorio coveka

  • M
    Mako

    I mene je moj otac terao da radim,kome da se žalim?

  • J
    jazavac

    Bili su bolji ljudi...

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika

Samo za ljubitelje istorije i strategije: Strašan kartografski prikaz Operacije „Barbarosa“, od prvog dana do sloma u predgrađu Moskve

Neviđeni prizor iz doma Romanovih: Anastasija se s lažnim zubima izmotava pred kamerom koju drži sam car Nikolaj. Evropom bukti rat

Srbin katolik iz Cavtata piše 1903. godine: „Hrvat hoće Srbinu da bude brat? Je li to zbilja? Mogu li ja to vjerovati? Spavam li il' bdijem?“

Špijunska igra ili nešto drugo? Čudni novinski oglas upozorio Amerikance da će biti napadnuti u Perl Harboru

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima