1

Trka metropola za najveći grad na svetu: Kako se top-lista 10 najmnogoljudnijih menjala od 1500. godine do danas

Skoro svako stoleće u poslednjih pet vekova obeležio je stravičan uspon barem jedne metropole, ali ono što je izveo London tokom devetnaestog veka, i potom Tokio tokom dvadesetog, nema primera u ljudskoj istoriji

Džamijski kompleks u istanbulskom kvartu Fatih krajem 19. veka. Sagradio ga je veliki vezir Kodža Sinan-paša, onaj koji je na Vračaru 1594. godine spalio mošti Svetog Save da bi obeshrabrio srpske ustanike u Banatu. Foto: Wikimedia Commons/lccn.loc.gov/Fæ

Verovatno nikoga neće iznenaditi podatak da su 1500. godine, među deset najnaseljenijih gradova na svetu, čak četiri bila kineska. Prvi i najveći bio je Peking sa svojih 672 hiljade žitelja, na četvrtom mestu bio je Hangdžou sa 250, a deveto i deseto mesto zauzimali su Guangdžou i Nanking sa 150 odnosno 147. Niti će bilo koga iznenaditi da su dva indijska grada bila u top-deset, ali svakoga će iznenaditi koji su to gradovi, pošto je velika verovatnoća da za njih nikada niste ni čuli, budući da su danas puste ruševine.

Kladimo se da niko od 500 hiljada ljudi koji su 1500. godine živeli u Viđajanagaru, tada drugom po veličini, nije mogao da pretpostavi da će samo šezdeset pet godina kasnije njihov grad opusteti, nakon što je vojska Dekanskih sultanata (koalicije pet muslimanskih dinastija čije će zemlje početkom sedamnaestog veka zaposesti takođe muslimanski Moguli) osvojila i razorila tu prestonicu Viđajanagarskog carstva. Samo dve godine kasnije italijanski trgovac i putopisac Čezare Federiči napisao je da grad nije u potpunosti porušen, ali da u njemu više niko ne živi, „osim tigrova i drugih divljih zveri“.

Ista sudbina zadesila je i Gaur koji je 1500. godine bio šesti sa 200 hiljada stanovnika, u smislu da je takođe napušten, ali pod potpuno drugačijim okolnostima. Gaur je postao muslimanski već krajem dvanaestog veka i bio u dva navrata prestonica bengalskih sultana, a propao je krajem šesnaestog i početkom sedamnaestog stoleća zbog mešavine političkih, bakterioloških i geografskih uzroka. Prvo su ga Moguli okupirali jer je poslednji pripadnik avganistanske dinastije koja je vladala Bengalom odbio da plati godišnji danak; potom je izbila kuga; na koncu je Gang promenio tok. Sve to skupa ga je dotuklo, pa ga je narednih vekova progutala džungla.

Kristalna palata, sagrađena u londonskom Hajd-parku za potrebe Svetske izložbe 1851. godine. Kasnije je preseljena na drugu lokaciju, a FK Kristal Palas upravo njoj duguje svoje ime. Foto: Wikimedia Commons/sil.si.edu

Treći najveći grad 1500. godine bio je sa 400 hiljada žitelja Kairo, dok je peti sa oko 250 hiljada bio Tabriz, koji je tokom prve polovine šesnaestog veka bio prestonica Persije; na taj rang uzdigao ga je šah Ismail, utemeljitelj dinastije Safevida, a danas je tek šesti po veličini u Iranu.

Sedmi pre pet stoleća bio je Carigrad sa 200 hiljada ljudi; bilo je prošlo pola veka od turskog osvajanja Konstantinovog polisa i njegov novi uspon tek je počinjao (početkom sedmog veka bio je sa pola miliona verovatno najveći na svetu, ali je posle toga iskusio dramatičan pad jer je zbog gubitka Egipta car Iraklije obustavio besplatnu podelu žita; ipak, dugo nakon toga ostao je u vrhu i po veličini i po značaju): samo desetak godina kasnije izbiće na četvrto mesto, petnaestak godina kasnije na treće, a već 1536. na drugo mesto sa 493 hiljade ljudi. Njegov rast će se usporiti tek sredinom tog stoleća, kada bude prevalio 600 hiljada, ali na prvo mesto će sa 700 hiljada žitelja izbiti 1603. godine.

Pariz je 1500. bio po veličini osmi sa svojih 185 hiljada stanovnika, ali je relativno sporo rastao pa je 1603. imao „samo“ 257 hiljada, i bio peti. Među gradovima koji su do tada izbili u deset najmnogoljudnijih našao se i Napulj, prestonica Napuljskog kraljevstva, koji je bio šesti sa 226 hiljada. Takođe, indijski Biđapur na osmom sa 206 hiljada i London na devetom sa 197 hiljada. Na desetom mestu bio je indijski Ahmedabad, mogulsko trgovačko središte, svojevrsni „Njujork“ te muslimanske imperije iz kojeg je ona trgovala sa čitavim svetom.

Treći u to doba bio je Kjoto sa 310 hiljada, mada je danas tek deveti po veličini u Japanu. Grad koji je danas najnaseljeniji na svetu, godine 1500. bio je tek nešto malo više od ribarskog sela. Nije se ni zvao kako se danas zove, zvao se Edo, i premda je početkom sedamnaestog veka počeo stravično da se razvija — nakon što je postao sedište šogunata klana Tokugava i time de fakto glavni grad Japana — sadašnje ime dobio je tek tokom druge polovine devetnaestog veka.

Pariz, Francuska. Foto: Pixabay

U pitanju je Tokio koji se na spisku najvećih na planeti prvi put pojavio tek 1619. godine, kada je imao 231 hiljadu stanovnika, ali koji je sa 432 hiljade već 1643. postao treći, pa sa 485 hiljada 1649. godine drugi, i konačno 1707. najveći na svetu kada je sa svojih 692 hiljade ljudi svrgnuo sa trona Istanbul. Peking je tada bio treći sa 683 hiljade, ali je već 1710. godine ponovo postao najmnogoljudniji, tako da taj prvi trijumf Tokija nije dugo trajao (mada to niko nije ni znao, niti bi ikoga bilo briga i da jeste, posebno ne u Japanu).

Pariz i London su tokom sedamnaestog veka takođe dramatično porasli. 1649. godine Pariz je bio četvrti na svetu sa 449 hiljada ljudi, dok je London bio peti sa 402 hiljade. Engleska prestonica je 1697. sa 541 hiljadom ljudi prestigla Pariz koji je imao 537 hiljada, 1739. Istanbul, a potom 1757. i Tokio, to jest Edo. London je te godine dosegao 700 hiljada stanovnika.

Peking je 1775. probio milion žitelja, čime je postao verovatno prvi grad posle imperijlnog Rima kojem je to pošlo za rukom. Interesantno, kineski Guangdžou prestigao je Tokio 1786. i postao treći na svetu sa 690 hiljada (nakon nekoliko decenija dramatičnog uspona).

London je prešao milion 1809. godine, što je Parizu pošlo za rukom tek 1833. Ali rast glavnog grada Britanske imperije bio je bukvalno abnormalan tokom devetnaestog veka, i nijedan se tada nije mogao po razvoju meriti sa njim. Na prvo mesto je izbio 1827. kada je svrgnuo Peking: imao je 1,373 miliona naspram 1,365 svog glavnog suparnika. Granicu od dva miliona prešao je 1843. godine, a granicu od tri već 1860.

Tokio, Japan. Foto: Getty images

Pariz je tada bio drugi sa 1,6 miliona, dok je Njujork — koji je ušao na spisak deset najvećih na svetu tek 1837. i milion prešao tek 1858. godine — postao treći najveći sa 1,3 miliona. Pariz je 1870. prešao dva miliona, dok se London bližio cifri od četiri: taj prag će preći tri godine kasnije. Deset godina kasnije Njujork je prekao Pariz sa 2,6 miliona, kada je London imao pet i bio dvostruko veći od najbližeg pratioca. Grad na Temzi prešao je 1909. godine sedam miliona, ali Njujork mu je već počinjao da diše za vrat sa 5,6. Prestigao ga je 1926. kada je dobacio do 7,8.

Tokio — koji je milion stanovnika dostigao tek 1883. godine, nakon što je car Meiđi izvršio restauraciju carske vlasti i srušio šogunat pa svoj dvor prebacio iz Kjota u Edo kojem je promenio naziv — zabeležio je tih decenija ipak najneverovatniji uspon od svih ovde pomenutih. 1900. godine imao je „samo“ 1,4 miliona (kada je London već imao 6,4, Njujork 4,1 a Pariz 3,2), a već četiri godine kasnije prebacio je dva miliona. U trenutku izbijanja Prvog svetskog rata imao 3,4 a u trenutku okončanja tog sukoba prešao je brojku od četiri. Pola decenije kasnije već je imao pet, a pola decenije nakon toga šest miliona. London je prestigao 1939. godine, a odmah nakon okončanja Drugog svetskog rata prebacio je deset.

Na čelo tabele je zaseo 1955. godine kada je došao do 13,2 miliona. 20 miliona imao je 1966, 30 miliona 1985, a danas ima 38 miliona. Ubediljivo je najveći. Na drugom mesto je Delhi sa 27,9 miliona, slede Šangaj sa 25, Peking i Mumbaj sa po 22, Sao Paulo i Meksiko Siti sa po 21, Kairo sa 19,8, Daka u Bangladešu sa 19,6 i Njujork sa 18,7 miliona.

VIDEO: Trka svetskih metropola za laskavu titulu najvećeg grada sveta od 1500. godine do danas

(P. L.)

Tagovi: Gradovi, Istanbul, Istorija, Kairo, London, metropole, Pariz, Peking, Tokio, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (1)
Poređaj komentare:
  • O
    On

    A nas sve manje.

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

Ako je Zemlja ravna ploča, da li preti opasnost da se Mlečni put razlije po njoj i da se podavimo u laktozi?

"Ja sam skinuo Tita sa aparata, ali ga nisam ubio": Sve o poslednjim trenucima Josipa Broza (FOTO)

Danas se navršava 70 godina od kako je naša štampa najavila da je palestinsko pitanje pred konačnim rešenjem

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije... bruto domaći proizvod: Evo zbog čega su Sile Osovine izgubile Drugi svetski rat

Porno-slike i homoseksualni skandal koji su učvrstili Hitlerovu vlast i donele mu potpunu kontrolu nad Vermahtom

ZAVIRITE U FIRERBUNKER: Mesto gde je Adolf Hitler sebi pucao u glavu, bio spaljen i pokopan

Iz minuta u minut, iz sata u sat: Sva dešavanja u Hitlerovom bunkeru pre i posle samoubistva, sa detaljima koje nikada do sada niste čuli

Legenda kaže da je Tito obišao ceo svet, ali nikad nije kročio u Čačak. Evo i zbog čega

Bizarni događaj s kraja rata: Hitler uz sendviče i mađarsko vino slavi ženidbu, Himler 300 km dalje od astrologa traži savet gde da beži

Stara priča sa srpskog Kosova: Kako je Ajdar tokom turske vlasti spalio srpsku crkvu pa prešao iz islama u pravoslavlje

Šta se desilo sa Bogorodicom nakon Hristovog vaskrsenja? (FOTO)

Mesto rođenja presvete Bogorodice: Da li je Marija došla na svet u pećini ispod ove crkve? (FOTO)

Otisak Isusove šake u kamenu: Nalazi se na putu kojim je Hrist nosio krst na Golgotu (FOTO)

Adolf Hitler je Jugoslaviju posetio samo jednom, a evo u koji grad je kročio odmah nakon okupacije

Ulica kojom je Hrist nosio krst: 16 slika sa jerusalimskog Puta suza koji će vas do suza i dovesti (FOTO)

„Arnaut ubija kaluđera na Kosovu u manastiru Devič 1912. godine“: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Amerikanci teraju Nemce da šetaju pored tela Jevrejki koje su umrle od gladi nakon što su ih nacisti primorali na marš dug 500 kilometara

Čovek koji na duši nosi više desetina hiljada ljudi, kome ništa nije bilo sveto: Diktator Pinoče je bukvalno gazio preko mrtvih (FOTO) (VIDEO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima