9

Kako je Čerčil umalo spasao Srbe i Evropu od užasa Prvog svetskog rata: Imao je genijalnu ideju, ali ga nisu poslušali

Habzburška monarhija objavila je rat Kraljevini Srbiji 28. jula 1914. i iste večeri sa svojih monitora na Savi otpočela granatiranje Beograda. Sutradan je sednica britanske vlade počela u 11 sati i 30 minuta. Pomalo halucinantno, prvo su pretresali problem Alstera, odnosno Severne Irske, a tek potom situaciju na kontinentu. Ministar spoljnih poslova ser Edvard Grej je kasnio. Prvi lord admiraliteta Vinston Čerčil se vrpoljio u stolici

„Gasirani“, Džordž Singer Sardžent, 1919. godine. Prikazuje posledica nemačkog napada otrovnim gasom na britanske položaje 21. avgusta 1918. godine. Foto: Wikimedia Commons/Google C

U nedelju 28. juna 1914. godine pripadnik Mlade Bosne Gavrilo Princip izvršio je u Sarajevu atentat na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda. 5. jula Beč je od Berlina tražio podršku za rat protiv Kraljevine Srbije, koju je optuživao za podršku i organizaciju ubistva, a u slučaju ruske vojne intervencije; dobio ju je.

U četvrtak 23. jula austrougarska carska i kraljevska vlada uputila je ultimatum srpskoj kraljevskoj vladi; odgovor Beograda čitava Evropa doživela je kao zadovoljavajući (kajzer Vilhelm i kao „kapitulaciju ponižavajuće vrste“) — osim Beča. U utorak 28. jula Dunavska monarhija objavila je rat Srbiji i iste večeri sa svojih monitora na Savi otpočela granatiranje naše prestonice; Rusija je objavila mobilizaciju. U sredu 29. jula, nemački kajzer Vilhelm II i ruski imperator Nikolaj II počeli su svoju čuvenu telegramsku komunikaciju koja je počela sa ciljem da spreči katastrofu ali brzo eskalirala u nešto posve suprotno.

Istoga dana britanska vlada zasedala je u Londonu i diskutovala o razvoju situacije na kontinentu. Vreme je isticalo, jednostavno ga više nije bilo: dan kasnije Berlin će uputiti Sankt Peterburgu ultimatum da obustavi mobilizaciju, a potom sutradan 1. avgusta objaviti rat Rusiji i pokrenuti sopstvenu mobilizaciju; Francuska će momentalno učiniti isto, zbog obaveza prema svom ruskom savezniku.

Vinston Čerčil kao mladić. Foto: Wikipedia/public domain

Dakle, vremena nije bilo. Interesantno, dve večeri ranije, kada je otkucala ponoć 28. jula, Vinston Čerčil je supruzi Klementini napisao poruku iz svoje kancelarije u Admiralitetu: „Moja nadraža i prelepa, Sve vuče ka katastrofi i propasti. Zainteresovan sam, upregnut i veseo. Nije li užasno biti takav? Pripreme me skaredno fasciniraju. Molim se Bogu da mi oprosti zbog tih strašnih lakomislenih raspoloženja“.

Čerčil se borio sa samim sobom. Sa jedne strane, osećao je ono što većina muškaraca oseća (ili je nekada osećala) pred početak ratnog vihora, kada ugleda buru koja dolazi: na fotografijama iz tog perioda, na licima ljudi koji su tog avgusta i septembra odlazili na bojno polje, vide se radosno uzbuđenje, čudno sijanje u zenicama, osmeh iza koga možda leži oslobođenje duše od društvenih stega.

Ali Čerčil istovremeno zna da je rat užasna pojava i da će se samo nekoliko dana kasnije ti isti ljudi gorko kajati i želeti da se rat okonča istog trena: već je učestvovao u jednom ratu, Drugom burskom — doduše isprva kao ratni dopisnik, a kao vojnik tek nakon spektakularnog bekstva iz zarobljeništva — i ne mora niko da mu priča i objašnjava šta je rat. Čerčil zna još nešto: da je kao 39-godišnji prvi lord Admiraliteta, kao politička glavešina Kraljevske mornarice, dužan da učini sve da se rat izbegne. Upravo je to namerovao da uradi.

Deset godina ranije napustio je redove Konzervativne partije i pristupio liberalima; zbog njegovih govora torijevska opozicija ga je mrzela. Nisu mu verovale čak ni sopstvene stranačke kolege za koje je bio nestabilni i impulsivni čovek, opijen rečima, nepredvidiv i beskrupulozno samopromotivan.

Grozni blizanci, nadimak koji je dat Lojdu Džordžu (levo) i Vinstonu Čerčilu (desno). Fotografija nastala 1907. na vrhuncu njihove radikalne faze kao društvenih reformatora. Foto: Wikimedia Commons/Zsasz

To što je, nakon promene partijskog dresa, u novom otišao na radikalnu stranu i sa Lojdom Džordžom počeo da zastupa uvođenje socijalne zaštite, nije mu nimalo pomagalo. Na neki način, probijao se kroz političke barikade pukom silinom svoje ličnosti, krčio je sebi put i ništa ga nije moglo zaustaviti; šest godina ranije postao je najmlađi član kabineta još od šezdesetih godina devetnaestog veka, a dvadeset šest godina kasnije karijera će mu kulminirati u ratu sa Hitlerom.

Ali još smo daleko od toga, još uvek smo na polovini njegovog životnog uspona. Još uvek smo na sednici britanske vlade 29. jula 1914. godine, kojom predsedava premijer Herbert Askvit, otac Čerčilove bliske prijateljice Violete sa kojom se umalo nije verio 1908. godine i koja je ocu, nakon prvog upoznavanja sa Vinstonom, objavila da je upoznala genija.

Časovnik na zidu otkucao je 11 sati i 30 minuta. Potpuno neverovatno, posebno imajući u vidu dramu oko Bregzita čiji je zaplet „bekstop“ vezan za Severnu Irsku, kabinet je prvo razgovarao o problemu Alstera, odnosno današnje Severne Irske, i merama koje treba preduzeti da bi se izbegao građanski rat na tom ostrvu.

Ministar spoljnih poslova ser Edvard Grej je kasnio. Kada je napokon stigao iz Forin ofisa, bio je rđavog raspoloženja i namršten. Strašno ljut što je Austrija objavila rat Srbiji, očekivao je početak neizbežne invazije na našu zemlju. Istovremeno, u glavi je imao odbijanje vlade u Berlinu da se organizuje konferencija četiri sile kojom bi se problem rešio.

Nemačka strip-karikatura objavljena 9. avgusta 1914. u satiričnom listu „Kladeradač“. Predstavlja uvid u njihovo viđenje uzroka izbijanja Prvog svetskog rata. Foto: Wikimedia Commons/Willibald Krain/Heidelberger historische Bestände/digi.ub.uni-heidelberg.de

Pre dolaska na sednicu, razgovarao je sa nemačkim ambasadorom knezom Karl-Maksom Lihnovskim kojem je po prvi put natuknuo da Britanija verovatno neće moći da ostane neutralna; premda njene obaveze prema Francuskoj nisu bile iste kao francuske prema Rusiji, drugim rečima, premda Britanija nije morala ništa da radi u slučaju nemačkog napada, ipak je postojala moralna obaveza jer je Kraljevska mornarica bila ta koja se po ugovoru brinula za sigurnost severnih francuskih obala. Francuski poslanik u Londonu bio je besan i zaprepašćen kada je iz razgovora sa Grejom shvatio da Englezi gledaju kako da se izmigolje i ostanu van sukoba. Može se reći da je njega bilo sramota njihove sramote, da je doživeo transfer blama.

A postojalo je i nešto što se zove Belgija. Tačnije, belgijska neutralnost i nepovredivost njenih granica. Britanija ih je skupa sa ostalim velikim silama garantovala unazad sedam-osam decenija. Ako bi se Nemci, takođe garanti, drznuli da preko Belgije udare na Francusku, Ujedinjeno Kraljevstvo ne bi ni da hoće moglo da ostane po strani; ne zato što su sporazumi po tom pitanju bili pravno obavezujući, nisu, već zato što bi Britanska imperija izgubila obraz ako bi Brisel po ugovoru direktno zatražio pomoć a ona poziv ignorisala: svetska sila ne sme izgubiti obraz jer tako gubi status svetske sile (Ruska imperija se vodila istom logikom prethodnih dana i nedelja pokušavajući da zaštiti Srbiju, koju su svi doživljavali kao rusku štićenicu). Pritom je u Londonu ubrzano prevagu odnosila moralistička struja koja je tražila da se ispune podrazumevane obaveze prema Parizu.

Grej je tokom svog izlaganja na sednici kabineta kritikovao austrijsku „brutalnu bezobzirnost“, a situaciju opisao kao „veoma tešku“. Nije video izlaz, nije video mirno rešenje. Ideja da bi posredovanje četiri sile — Britanije, Nemačke, Francuske i Italije — moglo dovesti do rešenja sada je bila mrtva. Čak ni direktni razgovori između „carstvujušče Vijene“ i Sankt Peterburga kojim bi se rešio spor oko Kraljevine Srbije nije više bio aktuelan.

Ruski car Nikolaj II čita Sanktpeterburške novosti u Aleksandrovskom dvorcu u Carskom Selu. Foto: Wikimedia Commons/Royal Collection

Tada je ustao Vinston Čerčil. Rat će doneti „propast civilizovanim nacijama“, rekao je, nakon čega je izložio svoju genijalnu zamisao. Shvatao je da u tim vanrednim okolnostima političari moraju da razmišljaju nekonvencionalno i slobodno, da budu inventivni, fleksibilni, kreativni. Ne smeju da budu okoštali. Zapravo, nazvati njegovu ideju genijalnom nije u potpunosti adekvatno, pošto je bila više od toga. Predložio je, naime, da se krunisane glave Evrope, koje su sve bile u rodbinskim vezama, sastanu i same dogovore oko kompromisa koji bi bio prihvatljiv svima.

Možda vama danas to ne zvuči kao nešto novo, ali u modernoj istoriji Evrope to se nikada nije bilo desilo jer su još od šesnaestog veka naovamo sve pregovore vodili ambasadori i ministri spoljnih poslova. Vilhelm II svakako bi za to bio raspoložen; ništa ga na svetu nije veselilo kao državne posete i pompezne ceremonije koje su mu hranile sujetu i podsećale na to koliko je važan. Franc Jozef bi morao da se prikloni stavu svog moćnijeg saveznika. Nikolaj II, koji je u gorepomenutim telegramima Vilhelmu tepao sa Vili (a ovaj njemu sa Niki), ne bi imao ništa protiv; šta više, Ruska imperija nije želela rat, shvatajući koliko je nespremna.

Da je vlada prosledila predlog kralju Džordžu, a ovaj Vilhelmu, katastrofa je mogla biti izbegnuta jer bi kajzer preuzeo potpunu kontrolu nad događajima, koju jedva da je imao (nemačkom kancelaru Teoboldu fon Betman-Holvegu trebalo je, primera radi, dvadeset četiri sata da mu prosledi srpski odgovor na austrijski ultimat; ophođenje generala Helmuta fon Moltkea — koji je imao svoju ličnu osvajačku agendu — prema vlastitom monarhu bilo je kao oca prema detetu koje ništa ne razume).

Nemački kajzer Vilhelm II u paradnoj uniformi totenkofskih husara. Foto: Profimedia

Nažalost, kao što rekosmo, političari su bili okoštali, i to okoštali starci. Postojala su nekakva utvrđena pravila i, neka svet ode dođavola, moraju da se poštuju. Askvit je odbio čak i da razgovara dalje o tome: „Austrijski car je ogorčen, a čujemo i da je ruski car sklon nasilju i da su previše udaljeni — ništa ne može od toga da proizađe“, rekao je. O motivima da saseče u korenu ovaj predlog mnogo se raspravljalo, ali ne može se pouzdano znati o čemu se tu zapravo radi i da li je isključivo u pitanju ta okoštalost.

Neki ukazuju da je motiv možda bio lične prirode, pa tvrde da je Askvit bio ljubomoran na Čerčila jer ga je Violeta obožavala. Istovremeno, bio je nervozan zato što mu je celo to ratno zamešateljstvo poremetilo ljubavne planove: bio je u vezi sa vršnjakinjom i prijateljicom svoje ćerke, Venišom Stenli, koja ga je čekala u Portsmutu, a on nije mogao da dođe zbog državnih obaveza. Kada je Rusija objavila mobilizaciju 1. avgusta, u pismu joj je napisao da nikada nije osetio veće razočarenje, pošto se nadao da će „moći da vidi njeno drago lice“.

Često kada govorimo o ratovima i uopšte velikim istorijskim događajima, pričamo o njima kao o nekim pravolinijskim zbivanjima čiji su akteri maltene nadljudi koji deluju svi u skladu sa nekim naumom i planom. Ne uzimamo u obzir da su to ljudi od krvi i mesa, obične i složene ličnosti poput nas, ljudi u čijim glavama vlada nered. Ne uzimamo u obzir ni to da postoje i deluju neke kolektivne, maltene naljudske sile nad kojima ljudi nemaju kontrolu (koje je Tolstoj pokušao da objasni u „Ratu i miru“). Čerčilov predlog je možda mogao da spreči Prvu svetsku klanicu. Ideja je nesumnjivo bila sjajna. Ali možda je Prva svetska klanica bila neizbežna.

VIDEO: Šta bi se sa svetom desilo da je Srbija bila uništena u Prvom svetskom ratu?

(P. L.)

Tagovi: Britanska imperija, Franc Jozef, Francuska, Julska kriza, Kraljevina Srbija, Nemačko carstvo, Nikolaj Romanov, Prvi svetski rat, Ruska imperija, Sarajevski atentat, Ujedinjeno Kraljevstvo, Velika Britanija, Veliki rat, Vilhelm II, Vinston Čerčil

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (9)
Poređaj komentare:
  • V
    Vila

    Nije Habsburška monarhija nego Austrougarska! Budite precizni!

  • S
    sve je lepo smisljeno i ostvareno

    I svestski rat je tako dobro smisljen da se srbi poubijaju medjusobno. Obukli i naoruzali do zuba tri strane jedne nacije. Udarili svom snagom srbi katolici i srbi muslimani na srbe pravoslavce i tako se poubijali da danas se smatraju da su razlicite nacije. Smatra se da je tada ubijeno nekoliko miliona srba. Od te bratobilacke klanice i danas ne mozemo da se oporavimo.

  • G
    Grobbelaar

    Taj rat se, kao uostalom i bombardovanje 1999. jednostavno nije mogao izbeći, a da tragedija našeg naroda bude još veća, na čelu te i takve Srbije nalazili su se najveći mitoman kralj Aleksandar i najveći korupcionaš premijer Pašić. Nakon onolikih žrtava praviti zajedničku državu sa onima koji su počinili najužasnija zverstva nad civilima, mogli su samo krajnje neodgovorni ili ludi ljudi. Sve je to bila uvertira za genocid u NDH, dolazak komunista na vlast i krvave ratove 90-ih.

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

Ako je Zemlja ravna ploča, da li preti opasnost da se Mlečni put razlije po njoj i da se podavimo u laktozi?

"Ja sam skinuo Tita sa aparata, ali ga nisam ubio": Sve o poslednjim trenucima Josipa Broza (FOTO)

Danas se navršava 70 godina od kako je naša štampa najavila da je palestinsko pitanje pred konačnim rešenjem

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije... bruto domaći proizvod: Evo zbog čega su Sile Osovine izgubile Drugi svetski rat

Porno-slike i homoseksualni skandal koji su učvrstili Hitlerovu vlast i donele mu potpunu kontrolu nad Vermahtom

ZAVIRITE U FIRERBUNKER: Mesto gde je Adolf Hitler sebi pucao u glavu, bio spaljen i pokopan

Iz minuta u minut, iz sata u sat: Sva dešavanja u Hitlerovom bunkeru pre i posle samoubistva, sa detaljima koje nikada do sada niste čuli

Legenda kaže da je Tito obišao ceo svet, ali nikad nije kročio u Čačak. Evo i zbog čega

Bizarni događaj s kraja rata: Hitler uz sendviče i mađarsko vino slavi ženidbu, Himler 300 km dalje od astrologa traži savet gde da beži

Stara priča sa srpskog Kosova: Kako je Ajdar tokom turske vlasti spalio srpsku crkvu pa prešao iz islama u pravoslavlje

Šta se desilo sa Bogorodicom nakon Hristovog vaskrsenja? (FOTO)

Mesto rođenja presvete Bogorodice: Da li je Marija došla na svet u pećini ispod ove crkve? (FOTO)

Otisak Isusove šake u kamenu: Nalazi se na putu kojim je Hrist nosio krst na Golgotu (FOTO)

Adolf Hitler je Jugoslaviju posetio samo jednom, a evo u koji grad je kročio odmah nakon okupacije

Ulica kojom je Hrist nosio krst: 16 slika sa jerusalimskog Puta suza koji će vas do suza i dovesti (FOTO)

„Arnaut ubija kaluđera na Kosovu u manastiru Devič 1912. godine“: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Amerikanci teraju Nemce da šetaju pored tela Jevrejki koje su umrle od gladi nakon što su ih nacisti primorali na marš dug 500 kilometara

Čovek koji na duši nosi više desetina hiljada ljudi, kome ništa nije bilo sveto: Diktator Pinoče je bukvalno gazio preko mrtvih (FOTO) (VIDEO)

"Dvije srpske kraljevine - Crna Gora i Srbija": Reči kralja Nikole koje su danas izuzetno zanimljive za čitanje (FOTO)

Teorije zavere o napadu na Perl Harbor: Amerikanci su znali da će se desiti japanski udar, dopustili su ga da bi ušli u Drugi svetski rat (FOTO) (VIDEO)

Ozloglašeni Staljinov šef policije: Poznat je kao egzekutor u čistkama, silovao je i ubijao žene, a onda je brutalno likvidiran (FOTO) (VIDEO)

Nacisti isprva Hitlerov rođendan slavili vojnom paradom, cvećem i zastavama, a na kraju malom porcijom šunke (VIDEO) (FOTO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima