„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Koliko god mislite da je današnje ekonomsko stanje u našoj zemlji rđavo, to nije ništa u odnosu na to kako je živela ogromna većina stanovništva Kraljevine Jugoslavije pre Drugog svetskog rata

„Devojčice sa beogradske periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“, glasi opis ove slike iz beogradskog dnevnog lista „Vreme“ objavljena 1937. godine. Foto: digitalna.nb.rs/Dnevnik „Vreme“, 18. 7. 1937. godine

Devojčice sa beogradske periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: tako glasi autentični opis ove fotografije objavljene pod naslovom „Periferija i centar“ dana 18. jula 1937. godine. Opis je to koji žalosti svakoga svojim nonšalantnim tonom i odnosom prema narodnoj bedi i nemaštini, prema raslojenosti društva, ekonomskoj nejednakosti i potlačenosti ogromnog dela populacije ondašnje Kraljevine Jugoslavije.

Ili, možda grešimo? Da nije ovo slučajno vešto skrivena kritika političkog i ekonomskog sistema, i društva u celini? Možda. Jedno je sigurno: dve devojčice, po nošnji verovatno stvarno sa periferije (što je tada moglo značiti i sa Crvenog Krsta), definitivno stoje i sanjare pred izlogom „Pelivana“. Ako novinar kaže da sanjare, i time implicira da nemaju novca da nešto kupe već samo „pare oči“, nemamo razloga da u to sumnjamo. Ali čak i da nije u pravu što se tiče ovog konkretnog slučaja, u pravu je generalno, zbog čega je čitalaštvu takav opis očigledno bio verodostojan.

Stoga su uzroci izbijanja socijalne revolucije, koja je pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije tekla paralelno sa antiokupatorskim ustankom, do koje je došlo samo nekoliko godina kasnije, kao i sklonost naroda prema partizanima koja se danas tako olako odbacuje i negira — svakako jasniji onima koji iz ove perspektive znaju da tumače ondašnje okolnosti i događaje. I ovde nije pitanje da li je revolucija izneverena ili je istinski unapredila živote ljudi, već šta je do nje dovelo. A onaj kome nije jasno šta je do nje dovelo uvek može bolje da se zagleda u fotografiju iznad i stavi u kožu onih poput ove dve devojčice.

Trupe Vermahta u današnjoj Ulici kralja Milana nakon Aprilskog rata i bombardovanja Beograda. Foto: Wikimedia/Public domain

Gladan sitom ne veruje, to nikada ne treba smetnuti sa uma: veći deo naroda decenijama je gladovao, ako već ne doslovno umirao od gladi, živeo od danas do sutra i jedva krpio kraj s krajem (slično situaciji koju imamo danas, samo drastičnije), pa veliki deo stanovništva nije mogao sebi da priušti redovno čašćenje na mestu poput „Pelivana“.

A kakva je beda vladala možda najbolje pokazuju redovi koje je Kurcio Malaparte — veliki italijanski pisac, jedan od najznačajnijih u dvadesetom stoleću, ratni izveštač tokom Drugog svetskog rata, okoreli antifašista, kosmopolita, republikanac, čovek slobodarskog duha — napisan u svojoj potresnoj knjizi „Kaput“.

Kao svedok najvećih užasa koji su se tada odigravali na tlu Evrope, on je u ovom autobiografskom romanu (pored gađenja koje je osetio prilikom susreta sa Pavelićem i košarom punom srpskih očiju, koju su mu "poslale njegove ustaše") doneo i svedočenje o događajima koji su se odigravali tokom invazije Sila Osovine na našu zemlju, posle bombardovanja Beograda.

Malaparte piše: „To se desilo u 7.20, u nedelju ujutru, 6. aprila 1941. godine. (...) Zemlja se tresla kao da je zemljotres, kuće su udarale jedna o drugu, čuo se strašan tresak zidova koji su se rušili, lom prozora koji su padali na pločnike i razbijali se, prestravljeni krici, jadikovke, zapomaganje, psovke i graja izbezumljenog naroda koji je nagnuo u besan trk.

Kurcio Malaparte, italijanski pisac, esejista i novinar, u svojoj kući na ostrvu Kapri. Foto: Profimedia/AFP

Spori zadah sumpora počeo je da prodire u podrum zajedno s dimom od eksplozija i požara. Bombe su padale po Terazijama, po trgu kod Spomenika, na stari dvor. Ulicama su svom brzinom jurile kolone automobila punih generala, ministara, dvorskih velikodostojnika, visokih funkcionera. Istaknute ličnosti javnog života i vojni rukovodioci uplašili su se i bežali iz prestonice. Oko deset sati grad je bio prepušten sam sebi. Tada poče pljačka.

Svetina kojoj su se pridružile bande cigana što su došle iz Zemuna i Pančeva, obijala je gvozdene roletne na radnjama i počela da pljačka kuće. Sa Terazija se čulo kako prašte puške. Građani i pljačkaši borili su se po ulicama, po stepeništu, po odmorištu na stepenicama, u stanovima.

Pozorište kod Spomenika je gorelo. Poslastičarnica koja se nalazila pred pozorištem, s druge strane trga, bila je srušena. To je bila turska poslastičarnica, na čitavom Balkanu čuvena po istočnjačkim slatkišima. Masa je urlala i prekopavala po ruševinama, strašno se svađala oko dragocenih poslastica, raščupane žene zajapurenih lica, besramno su se smejale, žvakale istočnjačke kolače, karamele i bombone i mljackale. Strašne eksplozije, rušenje zidova, prestravljene krike, smeh, pucketanje vatre (...).“

Posledice bombardovanja Beograda 1941. godine. Vasina ulica kod Narodnog pozorišta i Trga Republike. Foto: Wikimedia/Public domain

„Turska poslastičarnica, na čitavom Balkanu čuvena po istočnjačkim slatkišima“, o kojoj g. Malaparte govori, upravo je Pelivan“, koji je bio i ostao najpoznatija beogradska poslastičarnica i koji će to i nadalje biti jer je ovaj grad teško zamisliv bez te, slobodno možemo reći, nezamenljive institucije. Otvorio ju je Mustafa Pelivanović devedeset godina pre ovih događaja — daleke, daleke 1851. — i to baš kod Narodnog pozorišta, tada Stambol-kapije koja je po odlasku Turaka srušena.

Ta prvobitna poslastičarnica, kao što možemo da vidimo, uništena je tokom ovog nemačkog bombardovanja, a potom i opustošena od strane ljudi među kojima beše i onih koji možda nikada pre toga njen slatkiš nisu probali (svakako niko od njih nije sebi redovno mogao da ga priušti). Inače, radnja je svega nekoliko meseci kasnije premeštena na sadašnju lokaciju, na početak Bulevara kralja Aleksandra, da ne kažemo Bulevara revolucije, mada je to možda adekvatniji naziv u kontekstu one prvopriložene fotografije.

Čitav tekst sa kompletnim Malaparteovim citatom, koji smo pre četiri godine objavili pod naslovom „KRALJEVINA ZA PATIKE: Rastužiće vas šta se zaista 6. aprila '41. događalo u Beogradu“, možete pročitati OVDE.

(P. L.)

Tagovi: Bombardovanje Beograda 1941, Drugi svetski rat, KPJ, Kraljevina Jugoslavija, Kurcio Malaparte, Pelivan, Stari Beograd

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (2)
Poređaj komentare:
  • M
    Miladinka

    I bose da li je kraljeva familija ili djeca hodala bosa. ...tugooooo idioti I samo idioti vladaju

  • B
    Brod

    Nebeski narod...

Aljende je ostavio trag u politici Čilea, a njegovo samoubistvo i danas budi mnoge sumnje (FOTO)

Kako je po jednom narodnom predanju nastalo prezime Obilić?

Za ovog princa su govorili da je posećivao bordele, ali i da je bio serijski ubica Džek Trbosek

Da li je ova žena u češkim Sudetima srećna ili tužna dok roni suze i salutira Hitleru?

Kako je Rusija samo 35 godina posle Krimskog rata ušla u savez sa bivšim neprijateljima

Prvi parobrod koji je preplovio Atlantik: Zabranili mu kretanje da ne bi njime oslobodili Napoleona

91 godina od atentata u Beogradu koji je uništio jugoslovensku ideju i promenio Hrvatsku (VIDEO)

Princeza Margaret je važila za ikonu stila i buntovnu ženu, koja se odrekla prave ljubavi (FOTO)

Tri mlada srpska pilota bila su prve kamikaze, ovako su pohrlili svojim avionima u smrt

Na današnji dan obnarodovan je Milanski edikt: Posle 3 veka mučenja, hrišćani su mogli da ispovedaju svoju veru, bez straha od progona

Ana Frank bi danas napunila 90 godina: Njeni prijatelji prisećaju se dana kada su je poslednji put videli

Na današnji dan su dovedeni Karađorđevići na vlast: Koja je pozadina mučkog ubistva Obrenovića

Ukleta kuća u Hrvatskoj: Borivoj je zakoračio i našao kolevku i postavljen sto. Tad kreće jeza (FOTO)

Dan kad je pukla "Nevesinjska puška" i zadat ozbiljan udarac Osmanskom carstvu

Trideset Engleza spasilo Srbe od tifusa: Ovim lekarima, koji su se kockali sopstvenim životima, dugujemo naše (FOTO)

Najtužniji dan današnjeg Brankovog mosta na dosad neviđenoj slici: Njegovo rušenje od strane Jugoslovenske vojske je bilo dvostruko glupo

Katastrofa u Černobilju je pravi razlog raspada Sovjetskog Saveza: Gorbačov tvrdi da će pogledati seriju

Kraljevski Beograd imao najmoderniji evropski aerodrom: Komunisti nisu baš zatekli pustinju kao što su pričali

Dan D: Kako su saveznici uspeli da poraze Treći rajh i da li su iskrcavanjem na Normandiju iznenadili Hitlera

Srbija, zemlja u kojoj su rimski imperatori nicali kao pečurke posle kiše: Niko sem Italije ne može da se podiči ni približno tolikim brojem careva

„Ustaše i četnici, zajedno ste bežali“: Šta je naša štampa ’79. pisala o ekstremistima koji su iz Australije rušili SFRJ

Vojvoda Stevan Sinđelić jednim potezom na Čegru ušao u legendu, a njegov herojski čin i danas se prepričava

Kako su se Britanci u 19. veku obračunavali sa transvestitima u Indiji, ali nisu uspeli da ih istrebe

Najtužnija prva dama: Preživela je smrt dece, muževi su je varali, ali je jedan muškarac obožavao Džeki Kenedi

FOTO-UBOD: Odred JNA na Sinaju 1964. godine odaje počast zlosrećnim Hrvatima izbeglim pred Hitlerovom mašinerijom

"Prvi put kada sam se srela sa drugom Titom u Domu omladine, to je bilo nešto posebno" (FOTO) (VIDEO)

Manastir Krka, svetionik pravoslavlja u Dalmaciji: Podignut na mestu gde je apostol Pavle širio hrišćanstvo (FOTO)

Špijun koji je nakon Drugog svetskog rata lažirao svoju smrt i tako živeo skoro 4 decenije (VIDEO)

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima