Danas se navršava 70 godina od kako je naša štampa najavila da je palestinsko pitanje pred konačnim rešenjem

„Opšta impresija je da palestinsko pitanje stoji pred konačnim rešenjem i to u što skorijem vremenu“. Datum objave ovih redova u srpskoj štampi: 3. maj 1939. godine. Današnji datum: 3. maj 2019. godine. Stanje palestinskog pitanja: nerešeno. Projekcija za budućnost: crna

Trg Sion u Jerusalimu negde između 1934—1946. godine. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Posle Prvog svetskog rata, novoobrazovano Društvo naroda dalo je Velikoj Britaniji mandat nad Palestinom, bivšom teritorijom bivšeg Osmanskog carstva, da reši problem i zamrsi čvor, u skladu sa „Balfurovom deklaracijom“ objavljenom 1917. godine (koju je Kraljevina Srbija prva na svetu podržala) kojom je London obećao da će pružiti podršku stvaranju „nacionalnog doma za jevrejski narod“ u Palestini.

Međutim, Britanci su od početka do kraja svog mandata uglavnom pokušavali da budu neutralni u sporu između Jevreja i Arapa, ponekad uzimajući stranu jednih a ponekad drugih. Često arapsku stranu, ne želeći da ozlojede muslimansko stanovništvo u drugim svojim mandatima i kolonijama, posebno četrdesetih godina. Zato su Jevreji, koji su hrlili ka Palestini, morali ilegalno da dolaze, pošto su vlasti ograničavale njihovo doseljavanje.

Čvor je nastao zbog toga, što su tokom druge polovine devetnaestog veka bogati Jevreji iz Evrope i Severne Amerike, uz dozvolu turskih vlasti, počeli da u Palestini kupuju zemlju za svoje sunarodnike, što je vremenom dramatično promenilo demografsku sliku. 1800. godine na tlu Palestine živelo je 246.000 muslimana, 22.000 hrišćana (mnogi su bili palestinski Arapi) i samo 7.000 Jevreja; devedeset godina docnije bilo je 43.000 Jevreja, 432.000 muslimana i 57.000 hrišćana.

Doseljavanje Jevreja u Palestinu jula 1947. godine. Foto: Wikimedia Commons/The Palmach Archive

U godini izbijanja Velikog rata u Palestini je živelo 94.000 Jevreja, 525.000 muslimana i 70.000 hrišćana, i premda je osam godina kasnije zabeležen pad jevrejske populacije, već 1931. na tom prostoru je bilo 175.000 Jevreja, 760.000 muslimana i 89.000 hrišćana. Kakav je odnos bio krajem tridesetih ne zna se pouzdano zbog rata, ali verovatno je Jevreja bilo oko 250.000 a muslimana oko 900.000, pošto je ovih drugih 1947. godine bilo skoro 1,2 miliona. Zbog najveće ikada eksplozije jevrejskog doseljavanja, posle Drugog svetskog rata, njih je 1947. bilo 630.000. Istovremeno, broj hrišćana je porastao na 143.000.

U takvoj situaciji, Britanci 1947. donose procenu da se već predugo „smaraju“ i odluku da je došlo vreme da se povuku, na sličan način na koji su se tada povukli i iz Indije: navrat-nanos. 29. novembra te godine Ujedinjene nacije objavljuju svoj plan o podeli Palestine na jevrejsku i arapsku državu, sa Jerusalimom kao slobodnim gradom podeljenog suvereniteta i pod međunarodnom upravom. Jevreji prihvataju plan jer im ide na ruku, ali Arapi ga odbijaju, ne želeći da sopstvenu zemlju dele sa nekim ko je „juče“ došao; i obe strane počinju da se spremaju za sukob. Britanci zakazuju svoje povlačenje za 15. maj naredne godine; tog dana Jevreji proglašavaju Državu Izrael, što momentalno dovodi do izbijanja Prvog arapsko-izraelskog rata, koji Izraelci zovu Ratom za nezavisnost a Palestinci — „Al Nakba“: Katastrofa.

Epilog rata završenog 1949. poznat je: Izraelci su pobedili Palestince, ali i Egipat, Jordan, Liban, Siriju, Irak i Saudijsku Arabiju, koje su došle u pomoć svojoj arapskoj braći, i prisvojili ne samo ono što im je pripadalo planom Ujedinjenih nacija, nego i skoro sve ostalo, s izuzetkom Zapadne obale (koju je zauzeo Jordan) i Pojasa Gaze (koji je uzeo Egipat) koje će okupirati tokom Šestodnevnog rata 1967. godine. Nesrećni Palestinci su proterani sa svojih vekovnih ognjišta, doživevši tako upravo onu sudbinu koju su njihove vođe bile namenile Jevrejima (govorili su: „Jevreji će se podaviti u Sredozemnom moru“, isto ono što je Naser govorio pre Šestodnevnog rata).

Palestinci beže iz Haife nakon ulaska izraelske vojske u grad 1948. godine, verovatno pod njihovom pratnjom. Foto: Wikimedia Commons/SlimVirgin

No, tačno deset godina pre okončanja Prvog arapsko-izraelskog rata — kojim ništa nije rešeno, koji je sve samo dodatno zakomplikovao u toj meri da se čak ni danas ne vidi izlaz iz te zamršene situacije — privodila se proleća 1939. svom kraju tzv. Arapska pobuna u Palestini, koja je izbila tri godine ranije, pa je „Politika“ 3. maja objavila tekst pod krupnim naslovom: „Palestinsko pitanje pred konačnim rešenjem“.

U njemu je pisalo sledeće: „Prema informacijama koje objavljuju londonski listovi, britanska vlada na svojoj jučerašnjoj sednici bavila se i palestinskim pitanjem. Vlada je u vezi sa ovim rešila da u što skorijem vremenu reguliše ovo pitanje, kako bi prestali neredi u ovom delu Sredozemnog mora. Jevrejski list ’Džjuiš Kronikl’, koji na engleskom jeziku izlazi u Londonu, javlja da će Bela knjiga, koja će sadržati britanske predloge za rešenje palestinskog problema, biti objavljena ovih dana.

’Ne zna se još, kaže pomenuti list, da li će ovi predlozi biti istovetni s predlozima koji su bili formulisani na konferenciji Okruglog stola u palati Sent Džems ili će sadržati i amandmane koji su usvojeni u pregovorima vođenim u Kairu između predstavnika Velike Britanije, Jevreja i Arapa. Opšta impresija je da palestinsko pitanje stoji pred konačnim rešenjem i to u što skorijem vremenu.’“

Evo nas u 2019. godine, prošlo je tačno sedamdeset od kako su ovi redovi iščitavani po beogradskim kafanama i baštama, po salonima i klubovima, na pultovima u trgovinama — a „palestinsko pitanje“, koje se tada nije odnosilo striktno na sudbinu Palestinaca kao naroda, još uvek nije rešeno. Štaviše, daleko je od rešenja. Čvor je ostao nerazmrsiv do dana današnjeg, i premda ne želimo da upadnemo u zamku naknadne pameti, ne možemo a da se ne zapitamo, šta je to ondašnjim ljudima u svetu čije je impresije prenela „Politika“ davalo nadu u brzo rešenje, uopšte, u bilo kakvo rešenje.

Plan UN za podelu Palestine 1948. godine. Foto: Wikipedia Commons/Zero0000

Jer, dovoljno je samo pogledati ostatak tog članka, koji je zapravo zbir raznih vesti o događajima koji su se prethodnih dana i nedelja odigravali na tlu Palestine. Ubijeno pet Engleza, četrnaest Jevreja i četrdeset jedan Arapin. Ranjeno sedam Engleza, dvadeset tri Jevreja i dvadeset šest Arapa. Šezdeset napada na jevrejske kolonije. Četiri požara na „petrolejskim cevima“. Uhapšeno 950 lica. Premetačina vršena u 110 sela. Zaplenjeno 212 pušaka, 40 revolvera, 11.630 metaka, 43 bombe. „Sinoć je jedna naoružana banda napala Nazaret, zapalila dve zgrade i načinila veliku štetu. Tom prilikom ubijeno je i ranjeno više Arapa.“

Istina, nada koju su u Londonu gajili, da će teroristička kampanja uskoro prestati, bazirajući je na uverenju da će predstavnici arapskih država uticati na arapske prvake u Palestini koji bi u zamenu za mir dobili rukovodeće položaje i uzeli učešća u upravi Palestinom — ostvarila se avgusta meseca kada je pobuna prestala.

Pobuna je potpuno podbacila što se tiče svojih ciljeva i strašno oslabila Arape pred „konačni obračun“ sa Jevrejima. Istovremeno, ojačale su jevrejske paravojne formacije koje su pomagale Britancima protiv arapskih pobunjenika (najvažnija je bila Hagana iz koje su se razvile Izraelske odbrambene snage), što je sve bitno uticalo na ishod rata 1948. godine (iako je bilo palestinsko-arapskih grupa koje su se takođe za Britance borile protiv pobune).

Palestinka u izbegličkom logoru 1948, nakon Prvog arapsko-izraelskog rata. Foto: Wikimedia Commons/ hanini.org/Adnanmuf

Ali već krajem tog proleća 1939. cionistički militanti — poput pripadnika Irguna — počeli su pokazivati znake da će uskoro okrenuti puške i bombe na Engleze, što su naposletku i uradili. Stoga generalno gledano, iako je „teroristička kampanja“ prestala, nisu prestali neredi, nisu smirene tenzije, i ništa nije ulivalo nadu da će biti uspostavljen trajni mir, niti da će se doći do rešenja prihvatljivog za obe strane.

Predlozi gorepomenute konferencije u Kairu, doduše, jesu donekle obećavali, ali više su to bile lepe želje nego išta drugo. Planiralo se, tako, obrazovanje „zemaljske vlade“ s ministrima iz Palestine (i Arapima i Jevrejima) kojima bi pomagali britanski savetnici, dok bi svi viši položaji gde je to moguće (gde postoji kvalifikovani pojedinac) bili popunjeni iz redova domaćeg stanovništva.

Zatim, predviđeno je dodatno ograničavanje jevrejskog doseljavanja na 75.000, računajući i one koji su se nedavno ilegalno naselili, s ciljem da u roku od pet godina jevrejska populacija ne premaši trećinu celokupne. I još: da se prodaja zemlje Jevrejima podvrgne uslovima koje bi izradili zemaljska vlada i visoki komesar za Palestinu, te da se posle tri godine sazove zemaljska skupština sa predstavnicima svih stanovnika, čiji bi cilj bila izrada ustava.

Pomenuta „Bela knjiga“, koja je sadržala neke od ovih odredaba (recimo, ograničenje jevrejskog naseljavanja), zaista je objavljena 23. maja i služila je kao vodilja britanske uprave nad Palestinom sve do kraja mandata. Nju su odbacili i cionisti i palestinski Arapi, sa istim žarom sa kojim je ona sama odbacila ideju o podeli a pokušala da progura zamisao o „nacionalnom domu jevrejskog naroda“ u sklopu nezavisne i jedinstvene palestinske države koja bi nastala u desetogodišnjem roku.

(P. L.)

Tagovi: Arapi, Arapsko izraelski rat 1948, Bliski istok, Cionisti, Cionizam, društvo naroda, Istorija, Izrael, Izraelci, Izraelska vojska, Jevreji, Palestina, Palestinci, Prvi svetski rat, Šestodnevni rat

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (2)
Poređaj komentare:
  • T
    Tina

    Tadasnje granice su bile besmislene i nihe cudo sto je doslo do sukoba. Mnogi ne znaju da su se Arapi pobunili i odlucili da Jevreje bace u more. Treba znati kako je sve pocelo.Okolne arapske zemlje su se udruzile sa palestinskim Arapima a napali.Izraelci su pobedili i zauzeli jedan deo arapskih teritorija.Danas u Izraelu zivi dva miliona Arapa i drugih manjina koji su ravnopravni gradjani drzave.Na okupiranim teritorijama zive takodje Palestinci koji su pod jordanskim i egipatskim. zakonom i poseduju njihove dokumente.

  • Z
    Zlatka

    Ja volim Palestinu. 💞

Ukleta kuća u Hrvatskoj: Borivoj je zakoračio i našao kolevku i postavljen sto. Tad kreće jeza (FOTO)

Dan kad je pukla "Nevesinjska puška" i zadat ozbiljan udarac Osmanskom carstvu

Trideset Engleza spasilo Srbe od tifusa: Ovim lekarima, koji su se kockali sopstvenim životima, dugujemo naše (FOTO)

Najtužniji dan današnjeg Brankovog mosta na dosad neviđenoj slici: Njegovo rušenje od strane Jugoslovenske vojske je bilo dvostruko glupo

Katastrofa u Černobilju je pravi razlog raspada Sovjetskog Saveza: Gorbačov tvrdi da će pogledati seriju

Kraljevski Beograd imao najmoderniji evropski aerodrom: Komunisti nisu baš zatekli pustinju kao što su pričali

Dan D: Kako su saveznici uspeli da poraze Treći rajh i da li su iskrcavanjem na Normandiju iznenadili Hitlera

Srbija, zemlja u kojoj su rimski imperatori nicali kao pečurke posle kiše: Niko sem Italije ne može da se podiči ni približno tolikim brojem careva

„Ustaše i četnici, zajedno ste bežali“: Šta je naša štampa ’79. pisala o ekstremistima koji su iz Australije rušili SFRJ

Vojvoda Stevan Sinđelić jednim potezom na Čegru ušao u legendu, a njegov herojski čin i danas se prepričava

Kako su se Britanci u 19. veku obračunavali sa transvestitima u Indiji, ali nisu uspeli da ih istrebe

Najtužnija prva dama: Preživela je smrt dece, muževi su je varali, ali je jedan muškarac obožavao Džeki Kenedi

FOTO-UBOD: Odred JNA na Sinaju 1964. godine odaje počast zlosrećnim Hrvatima izbeglim pred Hitlerovom mašinerijom

"Prvi put kada sam se srela sa drugom Titom u Domu omladine, to je bilo nešto posebno" (FOTO) (VIDEO)

Manastir Krka, svetionik pravoslavlja u Dalmaciji: Podignut na mestu gde je apostol Pavle širio hrišćanstvo (FOTO)

Špijun koji je nakon Drugog svetskog rata lažirao svoju smrt i tako živeo skoro 4 decenije (VIDEO)

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

Ako je Zemlja ravna ploča, da li preti opasnost da se Mlečni put razlije po njoj i da se podavimo u laktozi?

"Ja sam skinuo Tita sa aparata, ali ga nisam ubio": Sve o poslednjim trenucima Josipa Broza (FOTO)

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima