• 87

Nepoznati detalji o pesmi "Tamo daleko", zbog koje Vlada Georgieva napadaju crnogorske institucije

Jedne godine stigla je molba iz Pariza ispisana ćirilicom, drhtavom rukom...

  • 87

Crnogorsko Ministarstvo kulture saopštilo je da će podneti prijavu protiv Vlade Georgieva, organizatora manifestacije "Trg od ćirilice" koja je održana u Herceg Novom, i poručilo da smotre kulture ne smeju da budu izgovor za organizaciju nacionalističkih skupova, a posebno kada se njima negira crnogorski identitet. 

Manifestaciju “Trg od ćirilice”, koju je u Herceg Novom u utorak zvanično organizovala Mitropolija crnogorsko primorska, obeležio je nastup Gerorgijeva, koji je pevao "Tamo daleko" i "Crna Gora i Srbija to je jedna familija".

Iz Ministarstva navode da su putem raznih multimedijalnih sadržaja svi mogli da vide na koji se način krši čitav niz zakonskih odredbi, i to na manifestaciji javnog karaktera.

Isticanje simbola drugih država, skrnavljenje zvanične himne Crne Gore uz gotovo nezaobilazne političke i nacionalističke poruke, samo su neki od elemenata zbog kojih će Ministarstvo kulture protiv organizatora koncerta podneti prijavu pred nadležnim organima - navodi se u saopštenju, prenosi RTCG.

Georgiev je zato jasno odgovorio:

- Optužuju Srbe za svoje poreklo i lozu. Nikad nisam čuo da se bilo ko pobunio kad se na feštama u Boki razvije hrvatska zastava. Meni to nikad nije zasmetalo. Ko god da je ''Tamo daleko'' povezao sa mržnjom treba da propadne u zemlju od stida, a odatle zatim da potraži ozbiljnu lekarsku pomoć. Ja sam rođeni Novljanin i Crnu Goru volim kao jedno od moja dva oka u glavi. Gospodo, prestanite da vređate. Zaustavite se kad osetite da će imalo mržnje izaći iz vas - rekao je Georgiev, preneo je crnogorski portal FOS media.

O ČEMU GOVORI PESMA "TAMO DALEKO"

Prijava Ministarstva protiv Georgieva, između ostalog, odnosi se i na pesmu "Tamo daleko". Imajući u vidu činjenicu da je deo crnogorske vojske takođe učestvovao u Solunskom frontu i da je su sa srpskim ratnicima delili koru hleba u tim teškim danima, pa i da je možda i poneki Crnogorac (inače pravoslavac sa geografskog prostora Crne Gore, dakle Srbin) zapevao ovu pesmu zajedno sa braćom iz Srbije, negodovanje crnogorskih institucija i prijava protiv Georgieva najblaže rečeno nema nikakvog smisla. 

Pesmu "Tamo daleko", ličnu kartu srpskih vojnika koji su preživeli povlačenje preko Albanije i proboj solunskog fronta za freme Prvog svetskog rata, pevali su od 1917. svi saveznički vojnici na solunskom frontu na svojim jezicima, ali sa obaveznim stihom "Živela Srbija", pisale su Novosti svojevremeno.

Ova nezvanična himna srpskog vojnika objedinila je čežnju za zavičajem, patnju, ratnu strahotu, ali i snagu naroda koji je i kasnije.

Kompozitor pesme Đorđe Marinković, samouk amaterski muzičar rođen u kladovačkom selu Korbovu, napisao je tekst ove pesme na Krfu 1916. godine. Posle proboja Solunskog fronta, otišao je u Pariz, gde je ubrzo postao popularni kompozitor šansona i profesor citre.

U kraljevoj gardi Marinković je najpre bio bubnjar, a zatim je nastavio da svira na citri, u vojnom orkestru s kojim je svirao i na Krfu.

Pasoš, s kojim je otputovao u Pariz, dobio je kao nagradu od kralja Petra, zato što ga je obavestio kako je slučajno saznao da grupa Arnauta sprema atentat na njega.

PEVALI SU JE NA SVOM JEZIKU ENGLEZI, FRANCUZI, ČESI, SLOVACI...

U Parizu 1922. godine, Marinkoviću, koji je nastupao i pod pseudonimom Žorž Mariel, zvanično su priznata autorska prava na pesmu "Tamo daleko".

- Stela Franklin, australijska književnica, stupila je 1917. u Bolnicu žena Škotske na Solunskom frontu i pišući roman o stradanjima srpskih ratnika ona primećuje šta Srbi pevaju - "Tamo daleko, pesmu o selu, devojci, o zemlji". Svi ostali učesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju; Englezi su je nazivali "Far way over there", Francuzi "Au loin, au loin sur Corfu", Česi i Slovaci "Tam v dali"... O njenom kultnom značaju za srpski narod govori i to što je Nikola Tesla na večni počinak po svojoj želji ispraćen ovom pesmom - rekao je jednom prilikom Ranko Jakovljević, saradnik Istorijskog arhiva u Negotinu.

Posle prve Marinkovićeve verzije teksta za „Tamo daleko“, posvećene Korbovu na Dunavu, pojavilo se mnogo varijacija na temu, jer su srpski vojnici stihove proširivali imenima svog zavičaja.

Solunski front, Prvi svetski rat, Veliki rat, Srpska vojska, Kraljevina Srbija, Italija, Rusija, Ruska imperija, Ruska vojska, Francuska vojska, Francuska, Grčka, Grčka vojska

Primer savezničke saradnje na Solunskom frontu: italijanski kapetan, ruski poručnik, srpski pukovnik, francuski poručnik i grčki žandarm. Foto: Wikimedia Commons/le Miroir numéro 151, page 1

- Pevalo se više verzija stihova, prilagođavanih, između ostalog, osećanjima vojnika iz određenih srpskih regija. Verzija koja se pevala na Solunu nabraja čak pet reka i Šumadiju ponaosob i pravi je mali "srpski geografski leksikon" - kaže Jakovljević.

KOMUNISTI CENZURISALI PESMU "TAMO DALEKO"

Posle Drugog svetskog rata komunistički cenzori su "Tamo daleko" dugo vremena držali što dalje od Srbije.

- Partijski zvaničnici smatrali su jeretičkim pevanje "Tamo daleko", budući da asocira na monarhiju i Karađorđeviće. Žarko Petrović, popularni srpski kompozitor, svedoči da su 1970. bile proskribovane njegove interpretacije "solunskih pesama", u vreme zaoštravanja Titove politike prema "srpskim nacionalistima".

- Nijedna srpska gramofonska kuća nije htela da objavi "Tamo daleko", "Marš na Drinu", "Kreće se lađa francuska". Tako se desilo da mnoga domaćinstva u Srbiji u to vreme poseduju dragocenu kolekciju pesama jedino zahvaljujući okolnosti da zagrebački "Jugoton" sedamdesetih godina proteklog veka nije bio "pod prismotrom" zbog širenja srpskog nacionalizma - kaže Jakovljević.

"TU PESMU SAM NAPISAO NA KRFU, MOLIM VAS POTPIŠITE ME"

Hor Radio Beograda tek 1966. snima jednu verziju "Tamo daleko", ali bez imena autora. Usledila je molba iz Pariza ispisana ćirilicom, drhtavom rukom.

Srpska vojska, Kraljevina Srbija, Prvi svetski rat, Kajmakčalan, Solunski front, Veliki rat

Srpski vojnik na Kajmakčalanu posmatra front iza kojeg leži porobljena otadžbina. Foto: Wikimedia Commons/Frédéric Boissonnas/Feyler, Fernand (1921). La campagne de Macédoine (1917-1918). Editions d'art Boissonnas Genève/PetarM

- Zahvaljujem pevačkom horu iz dubine duše što su snimili moju pesmu "Tamo daleko"... Pesmu "Tamo daleko" napisao sam na Krfu 1916. godine posle našeg povlačenja preko albanske planine. Zato vas lepo molim da uvek napišete moje ime i prezime na programu posle svakog izvođenja na Radiju... - napisao je Đorđe Marinković u pismu upućenom Radio Beogradu pošto ga je ratni drug Jovan obavestio da je nacionalna radiofonska kuća izdala solunsku pesmu. Marinković je priložio i dokumentaciju koja dokazuje njegovo autorstvo.

CRNOGORCI ZAJEDNO SA SRBIMA PROBILI SOLUNSKI FRONT

Septembra 1916. godine četa crnogorske vojske koja je raskrstila sa kraljem Nikolom i samostalnom Crnog Gorom, odlučno se opredelila za ujedinjenje Srbije i Crne Gore.

Crnogorska vojska je u danima povlačenja preko Crne Gore i Albanije pružila ogromnu pomoć srpskoj vojsci. Crnogorci su mesecima vodili borbe u kanjonu reke Tare i pokušavali da održe front dužine 145 kilometara.

Branili su sa jedne strane svoju otadžbinu od napada austrougarske vojske, a sa druge strane činili su odstupnicu srpskoj vojsci u povlačenju. Mnogi srpski generali isticali su da je značaj crnogorske odbrane bio presudan za srpsko povlačenje i za spas i opstanak srpske vojske. Da nije bilo crnogorskog otpora, neprijatelj bi brže napredovao i opkolio srpsku vojsku u planinama Crne Gore, što je i bio plan Vrhovne vojne komande Austrougarske, navodi se u delu dokumentarnog filma "Srbi na Krfu".

Na Solunskom frontu našlo se nešto Crnogoraca koji su od početka rata bili u srpskim jedinicama, navode mnogobrojni arhivski izvori.

TEKST PESME TAMO DALEKO:

Tamo daleko, daleko od mora,
Tamo je selo moje, tamo je Srbija

Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je Srpskoj vojsci jedini bio put

Tamo daleko, gde cveta beli krim,
Tamo su živote dali zajedno otac i sin

Tamo gde tiha putuje Morava,
Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava

Tamo gde Timok pozdravlja Veljkov grad,
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad

Bez otadžbine na Krfu živeh ja,
Ali sam ponosno klic'o živela Srbija.

VIDEO: Vlado Georgiev pevao sa delijama "Tamo daleko" u Herceg Novom

(Telegraf.rs)

Komentari

  • SASAIT

    Vlado - kralj.

  • Arteon

    Sramota me je. Jeza mi prolazi kroz telo. Osnovnu skolu sam zavrsio u Korbovu a da coveka nikad nisu spomenuli moji nastavnici alkosi. Ni jednu sliku na zidu kompozitora niti bilo kakav tekst. Nista.... Bitno je da je obesen visio Pitagora i Isak Njutn.

  • Nenad

    Nema takvih ljudi vise.

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima