Strahote iz vremena vladavine Čaušeskua: Deca u sirotištima umirala od promrzlina, jeli su ih pacovi

Foto: AFP/Profimedia

Više stotina građana Temišvara prošetalo je centralnim gradskim ulicama sa svećama i zastavama Rumunije, u spomen na početak pobune protiv režima rumunskog diktatora Nikolaea Čaušeskua pre 30 godina.

Do 1989. godine, kada je diktator ubijen, do 20.000 dece umrlo je u rumunskim sirotištima. Sada bi mogle da budu pokrenute krivične prijave. To su bile fotografije za koje su mnogi širom sveta smatrali da definišu realnost nakon rumunske revolucije 1989. godine: neuhranjena deca odevena u rite tužno gledaju u kamere unutar sramno oronulih sirotišta.

Preporučujemo

Na katolički Božić biće 30 godina otkako je Nikolae Čaušesku, megalomanski izolacionistički rumunski diktator osuđen po hitnom postupku i ubijen zajedno sa svojom suprugom. Njegovom egzekucijom okončano je više od dve decenije vladavine koja je donela siromaštvo i očaj većem delu rumunske populacije.

Tokom 30 godina nakon njegovog pada samo šačica ljudi suočila se sa legalnim kaznama zbog učestvovanja u Čaušeskuovom represivnom režimu, a niko nije krivično odgovarao zbog tretmana desetina hiljada dece u nehumanim maloletničkim institucijama kojima je upravljao režim. Britanski Gardijan navodi da bi to uskoro moglo da se promeni.

Deca držana u nehumanim uslovima Foto: JOEL ROBINE / AFP / Profimedia

Istražitelji ispituju desetine ljudi koji su na direktan ili indirektan način odgovorni za smrti, nakon dugog ispitivanja ljudi iz Instituta za istraživanje komunističkih zločina, državni organ koji je imao zadatak da istražuje zloupotrebe iz komunističkog perioda.

Florin Soare iz Instituta godinama prikuplja svedočenja i procenjuje da je u periodu od 1966. do 1989. godine između 15 i 20.000 dece nepotrebno umrlo u rumunskim domovima za decu. Većina smrtnih slučajeva se dogodila u domovima za decu sa posebnim potrebama.

- Kada smo započeli istraživanje, znali smo da je bilo zlostavljanja, ali nikada nismo mogli ni da zamislimo razmere zločina koji su počinjeni - rekla je Soare.

Istražitelji su podatke do kojih su došli predali rumunskim tužiocima 2017. godine, koji su za britanski list izjavili da bi zvanične tužbe mogle biti podignute sledeće godine.

- Proces rasvetljavanja zločina iz komunističkog perioda ide veoma sporo, a o represiji se ne govori ni u školama - rekla je Ana Blandiana, pesnikinja koja je bivši zatvor na granici sa Ukrajinom pretvorila u muzej komunističkih zločina, jedini tog tipa u zemlji.

Retkima iz Čaušeskuovog najužeg kruga je suđeno nakon revolucije. Suđenje Ionu Ilijeskuu, koji je preuzeo vlast nakon Čaušeskua i koji sada ima 89 godina, konačno je počelo u Bukureštu prošlog meseca nakon višegodišnjeg odlaganja. U oktobru, sud u Bukureštu je oslobodio dvojicu oficira komunističke tajne policije Sekuritatea, optužbi za zločine protiv čovečnosti zbog ubistva disidenta Georga Ursua, koji je 1985. preminuo u zatvoru gde je mučen.

- Suština nije da 90-godišnjake smestimo iza rešetaka, već da promenimo atmosferu u zemlji, da kažemo istinu o tom periodu kako bismo zaključili to poglavlje - dodala je Blandiana.

Sirotišta u Rumuniji su osetljivo pitanje, s obzirom da mnogi Rumuni smatraju da široka javnost ovih snimaka i masovna globalna kampanja usvajanja mrlja na reputaciji zemlje, koju je najbolje zaboraviti.

Najužasnija zlostavljanja bila su u sirotištima za decu sa posebnim potrebama Foto: JOEL ROBINE / AFP / Profimedia

Rumunska sirotišta počela su da se pune kasnih 1960-ih, kada je država rešila da se bori sa demografskom krizom zabranom abortusa i povlačenjem kontracepcije iz prodaje. Mnogi u sirotištima zapravo nisu siročići, već su njihovi roditelji smatrali da ne mogu finansijski da podižu dete.

Najužasnija zlostavljanja događala su se u domovima za decu sa posebnim potrebama, koja su oduzimana od porodica i smeštana u institucije. Kada su imala tri godine, deca sa posebnim potrebama su raspoređivana u tri kategorije: "izlečiva", "delimično izlečiva" i "neizlečiva". Deca koja su bila u trećoj kategoriji, od kojih su neka imala minimalne ili nikakve hendikepe, bila su podvrgnuta brutalnim uslovima.

Širom zemlje, bilo je 26 ustanova za decu iz treće kategorije. Istražitelji su se fokusirali na tri ustanove i došli do šokantnih podataka koji se odnose na stepen smrtnosti među decom.

- Deca nisu umirala od hendikepa, u 70 odsto slučajeva umirala su od upale pluća. Umirala su od spoljašnjih razloga koji su mogli da se spreče ili leče - rekla je Soare.

Kako su nastavili istraživanje, naišli su na još užasnije podatke. Postoje dokazi da su deca umrla od promrzlina, ili da su ih pojeli pacovi. Neka su država u kavezima u sopstvenom izmetu.

Samo u ove tri ustanove tokom 1980-ih istražitelji su otkrili 771 smrtni slučaj koji je mogao biti sprečen.

- Nema dokumenata koji to dokazuju, ali je jasno da je krajnji cilj bilo istrebljenje - rekla je Soare.

Lista onih za koje istražitelji veruju da su odgovorni i da treba da budu krivično gonjeni je poverljiva, ali uključuje zaposlene koji su bili direktno odgovorni za zlostavljanja i funkcionere u komunističkom sistemu.

Foto: Wikipedia/Denoel Paris and other photographers/Poşta Română

Neki od onih koji su proveli detinstvo u ovim ustanovama nisu sigurni da su sudski procesi dobra ideja, tri decenije kasnije. Florin Katanesku, 41-godišnjak koji je odmah po rođenju oduzet od majke jer je ona u to vreme bila na psihijatrijskom lečenju, odrastao je u nekoliko sirotišta.

On se seća slučajeva zlostavljanja, ali veruje da se treba fokusirati na budućnost, ne na prošlost.

- Bolje je fokusirati se na napredak i pobrinuti se da se takve stvari nikada više ne ponove - kazao je on za Gardijan. On sada upravlja ustanovom u koju dolaze deca nakon sirotišta i pomaže im da se integrišu u društvo.

10 dana koji su uzdrmali svet

15. decembar 1989. godine

Tri nedelje nakon što je Nikolae Čaušesku jednoglasno izabran za generalnog sekretara rumunske Komunističke partije, policija je izbacila Lasla Tekeša, pastora i kritičara lidera, iz njegove crkve u Temišvaru. Te noći, mnogi iz njegove kongregacije okupili su se kod njegove kuće u znak protesta zbog te odluke.

16-20. decembar

Raste podrška Tekešu i pretvara se u opšti protest protiv režima, koji reaguje silom. Oko 100.000 ljudi okupilo se na glavnom gradskom trgu, pozivajući Čaušeskua da odstupi.

21. decembar

Uprkos rastućim nemirima, desetine hiljada ljudi autobusima je prebačeno na trg u Bukureštu da čuje Čaušeskuov godišnji govor. Međutim, oni počinju da skandariju "Temišvar, Temišvar". Šokirani Čaušesku poziva vođe okupljenih da ostanu i nudi povećanje plata. Međutim, njegov autoritet je uzdrman, a na televizijskim snimcima njegova slabost je prikazana pred celom zemljom. Demonstranti preplavljuju centar grada, a vojska reguje silom.

22. decembar

Sukobi se nastavljaju. Čaušesku i njegova supruga helikopterom beže pred besnom masom. Rumunska vojska menja stranu i podržava protestante. Ion Ilijesku preuzima dužnost predsednika.

23-24. decembar

Nemiri se nastavljaju u Bukureštu, u borbi između različitih frakcija Nacionalni front spasa, na čelu sa Ilijeskuom, izlazi kao pobednik. U revoluciji je ubijeno oko 1.100 ljudi.

25. decembar

Čaušesku i njegova supruga Elena osuđeni su na vojnom sudu, proglašeni su krivima i odmah pogubljeni streljanjem.

(A.M.)