• 1

Da se Trojanski rat zaista dogodio bio bi drugačiji od onog opisanog u Homerovoj "Ilijadi"?

Čak i ako se zaista dogodio, teško je verovati da je trajao toliko dugo i da je dostigao mitski velike razmere

  • 1

Za većinu drevnih Grka, Trojanski rat je bio mnogo više od mita. Bio je to događaj koji je obeležio jednu epohu u njihovoj prošlosti. Istorijski izvori pokazuju da je to možda i bio pravi događaj, piše BBC.

Prema Homerovoj "Ilijadi", sukob između Grka koje je predvodio kralj Mikene Agamemnon, i Trojanaca sa kraljem Priamom na čelu, dogodio se u kasnoj fazi bronzanog doba i trajao je 10 godina.

Sve je počelo kada je Paris, Priamov sin, došao u situaciju da izabere najlepšu boginju. Birao je između Atine, Here i Afrodite koju je na kraju i odabrao, što je veoma uvredilo prve dve. No, zahvaljujući svojoj odluci, boginja Afrodita mu je obećala najlepšu ženu na svetu. Paris je verovao da je najlepša žena na svetu – Helena, Agamemnonova sestra, odnosno žena spartanskog kralja Menelaja, i oteo ju je. Odlučni da povrate Helenu i kazne Trojance, Agamemnon i njegov brat su pokrenuli silnu vojsku protiv Troje.

Čak su i ugledni antički istoričari verovali da se ovaj rat zapravo i dogodio. U drugoj polovini 5. veka pre nove ere, Herodot, kojeg nazivaju i "otac istorije", smestio je Trojanski rat gotovo 800. godina pre svog vremena. Eratosten, matematičar, bio je precizniji – za godinu rata odredio je 1183. ili 1184. godinu pre nove ere. Savremeni naučnici su, međutim, znatno sumnjičaviji.

Troja

Foto: Wikipedia/CherryX

Da li se ovaj rat uopšte dogodio?

Nije iznenađujuće to da su ljudi bili uvereni u stvarnost Trojanskog rata. Mračne strane bitaka su u "Ilijadi" toliko verno opisane, da je teško poverovati kako su plod nečije mašte. Sama Troja je, takođe, opisana toliko velelepno i verno, da čitalac ima utisak da se grandiozne zidine i unutrašnjost grada nalaze pred njegovim očima.

Upravo je Trojanski rat naveo pruskog arheologa Hajnriha Šlimana da krajem 19. veka otputuje u sadašnju Tursku. Verujući da je pronašao moguću lokaciju grada u drevnom Hisarliku na zapadnoj obali Turske, Šilman je počeo sa iskopavanjima i tada je otkrio mnoga drevna blaga od kojih su neka i danas izložena u Britanskom muzeju. Većina istoričara se slaže da je drevna Troja zaista bila smeštena u Hisarliku, i da je bila stvarna.

Dokazi o vatri, kao i otkriće manjeg broja vrhova strela u arheološkim iskopinama Hisarlika koji po datumu odgovaraju vremenu Homerovog Trojanskog rata, mogu nagoveštavati ratne sukobe. Postoje i natpisi koje su napravili Hetidi, drevni narod sa sedištem u centralnoj Turskoj, koje opisuju sukob oko grada Troje. Doduše, njima je ovaj grad bio poznat pod imenom "Vilusa". No, ništa od ovoga ne predstavlja pravi dokaz o Trojanskom ratu, ali za one koji veruju da je svojevremeno došlo do sukoba, ovi dokazi su dobrodošli.

Pravi Trojanski rat bio bi dosta drugačiji od onog koji je opisan u Homerovom epu. Teško je zamisliti da se rat odigrao u tolikim razmerama, i da je trajao čak 10 godina jer je Citadela bila prilično kompaktna, kako su otkrili arheolozi. Opet, sa druge strane, ponašanje vojnika u "Ilijadi" izgleda zaista realno.

Homerova genijalnost leži u tome što je uspeo da univerzalni sukob pretvori u nešto dublje, kako bi istakao svu surovost ratovanja. Nije zaista bilo bogova koji bi upravljali dešavanjima na bojnom polju, ali bi vojnici koji su se našli u borbi i koji bi shvatali da se sreća okreće protiv njih lako mogli da poveruju u natprirodna dešavanja. Homer je zabeležio vanvremenske istine čak i u najfantastičnijim delovima poeme.

Grci su u nasleđu Trojanskog rata pronašli objašnjenje za krvavi svet u kojem su živeli. I bez obzira na to u kojoj meri (ni)je utemeljen u činjenicama, mit o Trojanskom ratu imao je trajan uticaj na Grke, ali i na sve nas. Bilo da je nadahnut davno vođenim ratom, ili je čist genijalni izum jednog uma, on je ostavio svoj trag na ovom svetu i kao takav ostaje od velike istorijske važnosti.

(G. S.)

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima