Albanski diktator na granici s Jugoslavijom napravio grad ispod grada: Arhitekta krio tajni projekat

Foto: Wikimedia/Forrásjelölés Hasonló, Pixabay

Gotovo dve decenije je gradski arhitekta iz Albanije Feti Đici radio na projektu toliko tajnom da je planove morao da zaključava u sef kada bi krenuo kući sa posla. O svom poslu nije smeo da priča ni svojoj porodici.

Đici je bio glavni arhitekta i planer grada Kukeša u severnoj Albaniji u vreme kada je zemlja bila pod komunističkim režimom diktatora Envera Hodže.

Preporučujemo

U jeku Hladnog rata, paranoični vođa je bio u strahu od napada ili invazije na Albaniju, zbog čega je naredio izgradnju na stotine hiljada betonskih bunkera.

Međutim, u Kukešu, nedaleko od granice sa tadašnjom Jugoslavijom, Hodža je otišao korak dalje. Naredio je početkom 1970-ih godina Điciju da izgradi podzemnu repliku grada ispod Kukeša.

Najpre je isplanirano da se izgradi niz bunkera i atomskih skloništa, što je i urađeno u toku 70-ih godina prošlog veka.

Zatim je 1980-ih, po naređenjima Hodže i njegovih vojnih zapovednika, Đici dodao još tunela i prostorija podzemnom projektu, uključujući i prostorije za štampanu presu, bolnicu i pekaru.

Dalje, uvedena je struja i vodovodna mreža, a određeno je da će se u pojedinim prostorijama nalaziti i vojni komandni centar, policijska stanica i sudnica.

A story about the underground city of Kukes and the chief planner who built it during Communism. An article by @ShaunWalker7 and by my friend and colleague @FatjonaMejdini for The Guardian, photos by me!https://t.co/3kOHlbnKig— Antonio Çakshiri (@antoniocakshiri) February 5, 2020

Ideja je bila da 10.000 ljudi može da živi u podzemnom naselju u periodu do šest meseci.

- Naravno, u vreme rata, naselje bi moglo da se vodi i sa smanjenim kapacitetom, ali ideja je bila da se replicira čitav grad pod zemljom - rekao je Đici (72) za "Gardijan".

Početkom 1970-ih komunističke vlasti su veštačkim jezerom poplavile čitavo naselje Kukeš tokom izgradnje hidroelektrane. Gradski planeri su morali da dizajniraju potpuno novi grad uz njega, i presele čitavu populaciju. Đici je pomagao u dizajniranju drugog Kukeša iznad zemlje kada su mu prišli šefovi vojske i tajne policije.

- Pošto sam odradio dobar posao, poverili su mi planove i za podzemni grad - rekao je.

Morao da krije od porodice i prijatelja

Kako je ispričao, krio je od prijatelja i porodice na čemu je radio.

- To nije bila kultura u kojoj bi ljudi pitali šta radite - rekao je on.

Njegova supruga je znala da je radio na nekakvom podzemnom projektu, ali nije nikada tražila detalje.

- Znala je da je bolje da ne postavlja pitanja - kaže Đici.

Zato što se radilo o toliko tajnom projektu, Đici je imao tim od svega 30 radnika, a svi su oni bili podrobno ispitani i provereni.

- Što manje ljudi zna, to bolje - rekao je on i objasnio da je tim bio podeljeni u parove, a da su ti parovi odvojeno radili na različitim delovima, ne znajući da se radi o ogromnoj povezanoj mreži tunela i prostorija.

U toku 1980-ih godina, vlada je redovno sprovodila vežbe u kojima bi, nakon zvuka sirene, čitava populacija Kukeša sišla u podzemlje u roku od 7 minuta, kroz 30 ulaza u mrežu. Međutim, bilo im je zabranjeno da se kreću pod zemljom i nisu znali da je sve bilo povezano tunelima koji su bili kilometrima dugi.

Kada je konstrukcija završena 1989. i uvedena struja i voda, nedostajalo je još da se prostorije opreme nameštajem za svoju planiranu funkciju. Međutim, to se nije desilo, jer je režim pao.

U planu podzemni grad za turiste

Sada, 30 godina kasnije, Safet Đici, Fetijev rođak i aktuelni gradonačelnik, želi da završi ono što je komunistički režim započeo i da podzemni Kukeš otvori za javnost.

- Želimo da ga pretvorimo u podzemni grad za lokalce i turiste - rekao je on.

Gradonačelnik već zamišlja restorane, atrakcije i prodavnice, kao i mogućnost da ljudi kroz tunele stignu do veštačkog jezera i da tamo plove.

On se nada da će u martu ostvariti dogovor sa EU i uz pomoć njenih finansija (tačnije 2,6 miliona evra) početi renovaciju.

Ali, trebaće mu mnogo više da bi završio projekat, kojem bi mnogi mogli da se protive.

- U ostatku komunističke Evrope represije su završene u 1960-ima, ali ovde su išle do kraja, ljudi su gladovali, a i dalje su gradili bunkere. Zašto su nam sada potrebni muzeji posvećeni bunkerima, kada ne postoje muzeji žrtvama komunizma? - pita se Enriketa Papa, istoričar sa Univerziteta u Tirani.

(Telegraf.rs/Blic)