Bez njih danas ne bismo mogli da živimo: 10 stvari koje su promenile svet, a izumele su ih žene

Foto: Wikimedia/Post of Romania, Foto: Wikimedia/Smithsonian Institution, Foto: Wikimedia

Žene su navikle da se suočavaju sa poteškoćama na tržištu rada i u svakodnevnom životu, ni manje ni više, zbog polne nejednakosti. Zato je bitno da znamo koje važne izume koristimo i danas, a razvile su ih hrabre žene, koje su nesumnjivo prekršile standarde vremena u kojem su živele.

Preporučujemo

Alati poput šprica, brisača vetrobranskog stakla i Kevlara, između ostalih, izumele su žene koje su bile ispred svog vremena – prenosi Bright side.

Brisači vetrobranskog stakla

Ovo nezamenjivo sredstvo koje nam osigurava dobru vidljivost u kišnim danima, patentirala je Meri Andreson 1903. godine. Na ideju je došla nakon vožnje usred jake snežne padavine. Tada je shvatila važnost održavanja vetrobranskog stakla čistim.

Filter za kafu

Domaćica Melita Benc otkrila je, da je čišćenje filtera za kafu, koji su se tad pravili od tkanine izuzetno dosadno i naporno. Odlučila je da pokuša da nađe novi način filtriranja kafe. Nakon što je sprovela nekoliko testova, odlučila je da uzme metalnu šoljicu i da probuši nekoliko rupa na dnu. Zatim je uzela parče papira iz sveske svog sina, filtrirala kafu i rezultat je bio zapanjujuć. Melita je registrovala patent 1908. godine i nedugo zatim, osnovala je svoju kompaniju.

Foto: Wikimedia

Godinama kasnije, tokom Prvog svetskog rata, kompanija se susrela sa mnogim poteškoćama, ali uspela je da se razvija uprkos nedaćima. Melita je bila zabrinuta za blagostanje svojih radnika, pa je odlučila da im produži odmor za vreme praznika, smanji radno vreme, dala im je božićni bonus i otvorila je socijalni fond za njih. Kompanija je, i danas jaka, njom upravljaju članovi porodice.

Špric

Američka medicinska sestra, Leticija Mamford Ger, kreirala je prvi medicinski špric 1899. godine.

Ovaj pronalazak je omogućio doktorima da sve rade jednom rukom. Bez sumnje, ovo je bila važna inovacija u oblasti zdravlja, a proširila se i na druge sektore, pored toga služila je i kao temelj za špriceve kakve danas poznajemo.

Pelene za jednokratnu upotrebu

Marion Donovan je osmislila prve pelene za jednokratnu upotrebu. Ideja joj se javila nedugo posle Drugog svetskog rata, kada se potpuno posvetila porodici i domaćinstvu. Sa šivaćom mašinom i tuš zavesom, uspela je da kreira svoj prvi prototip. Donovan je izmislila i plastične kopče, kako bi zamenile metalne ziherice za pelene. Ovaj i još nekoliko izuma su joj obezbedili mestu u Hali slavnih izumitelja.

Mašina za sudove

Džozefina Kokran je napravila prvu mašinu za pranje sudova 1886. godine. Nekoliko godina kasnije, uspela je da privuče pažnju preduzetnika iz restorana tokom sajma u Čikagu.

Foto: Wikimedia/Post of Romania

Međutim, mašina je postala značajna tek 1950-ih, jer je tada postala pristupačnija potrošačima. Džozefina je takođe deo Hale slavnih izumitelja.

Monopol

Dizajnerka Elizabet Filips izmislila je poznatu društvenu igru Monopol 1904. godine. Ideja ove igre je bila da objasni pojam ekonomije i da pokaže koliko je kapitalistički sistem bio štetan. Elizabet je pokrao Čarls Darov, koji je igru prodao pod svojim imenom. Kada su upoznali pravog kreatora Elizabet Filips, kompanija je tražila način da ispravi nepravdu.

Čamac za spašavanje

Nakon uspeha izuma, mašine za proizvodnju buradi, Marija Bizli odlučila je da napravi čamac za spasavanje koji će biti kompaktniji, sigurniji, otporan na vatru i lak za korišćenje. Nov dizajn osmislila je 1880 godine. Mnogo godina kasnije, njeni čamci spasiće živote putnika Titanika.

Nevidljivo staklo

Katarina Bur prva je žena koja je diplomirala na departmanu za fiziku na Kembidžu, 1926. godine.

Foto: Wikimedia/Smithsonian Institution

Nekoliko godina kasnije izumela je nevidljivo staklo(staklo sa niskom refleksijom), koje je poboljšalo kamere, mikroskope i projektnu tehnologiju njenog vremena. Njena tehnologija je korišćena u filmu „Prohujalo s vihorom“.

Kevlar

Hemičarka Stefani Kvolek izumela je ekstremno snažno vlakno po imenu Kevlar.

Ovo vlakno je pet puta jače od čelika i koristi se za pravljenje pancira, ali i mnogo drugih proizvoda.

Vajrles mreža

Glumica i izumiteljka Hejdi Lamar razvila je, zajedno sa svojim prijateljem, kompozitorom Džordžom Anteilom, tehnologiju koja je poznata kao preteča vaj-faja.

Njena ideja omogućila je daljinsko upravljanje torpedima, kao i sprečavanje neprijatelja da ih presretnu, promenom frekvencije radio signala u spektralnom opsegu. U to vreme američka mornarica nije želela da implementira ovaj izum, pa je on ušao u upotrebu tek mnogo godina kasnije. U kasnim devedesetim, izum ovog dua primio je bitnu nagradu, a Hejdi je 2014. godine dobila svoje mesto u Hali slavnih izumitelja.

(K. B.)