Pre 120 godina nađen je leš u podrumu, a onda su SAD probale da zataškaju da je stigla crna smrt

Yersinia pestis, bakterija koju prenosi tropska pacovska muva koja živi na glodarima, a koja kod ljudi izaziva bubonsku kugu. Smatra se odgovornom za „crnu smrt“ sredinom 14. veka, ali i za Justinijanovu kugu sredinom 6. veka. Foto: Wikimedia Commons/Rocky Mountain Laboratories, NIAID, NIH/Ras67

Pre 120 godina, 6. marta 1900. u podrumu hotela u u San Francisku u kineskoj četvrti nađeno je telo 41-godišnjeg Čika Đina (Chick Gin) Amerikanca poreklom iz Kine. Dok je pisao umrlicu, gradski lekar je primetio čudne kvržice na lešu, a testovi u opštinskog laboratoriji su pokazali da je uzrok smrti bila užasna bubonska kuga, prvi slučaj ikada registrovan na američkom tlu.

Preporučujemo

Novoosnovani gradski Odbor za zdravstvo odmah je stavio kinesku četvrt u strogi karantin.

Tokom naredne dve godine usledila je neverovatna borba između zvaničnika Kalifornije koji su negirali postojanje kuge i federalnih naučnika koji su se borili da zaustave rastuću epidemiju.

Rezultat kontroverze na nacionalnom nivou doveo je do toga da guverner Kalifornije bude smenjen, ali ne pre nego što su vodeći naučnici stavljeni na stub srama i tek nakon što je umrlo više od stotinu ljudi.

- Uverenje da bi epidemija mogla da izazove ozbiljne ekonomske posledice podstaklo je na negiranje istine - napisao je istoričar Filip Kalisč sa Univerziteta u Mičigenu koji je proučavao slučaj.

Kuga stigla u Ameriku

Ono što se u srednjem veku nazivalo "crnom smrću" u to vreme je haralo Azijom. Milioni su umrli, a američki zvaničnici su strahovali da bi epidemija preko Tihog okeana mogla da stigne do zapadne obale. Veoma zarazna bolest, koju obično prenose glodari, bila je fatalna.

Ali onda, dva dana nakon što je Đinovo telo pronađeno, list iz San Franciska objavio je na naslovnoj strani priču pod naslovom: "Priča o kugi je deo pljačke". Lokalni privrednici su se plašili da će vest o epidemiji kuge da razori ekonomiju i žestoko su osporili tu tvrdnju gradskog Odbora za zdravstvo. Pod njihovim pritiskom grad je narednog dana ukinuo karantin.

Drugi lokalni list, Bilten, istovremeno je insistirao na tome da je kuga u svakom slučaju, "manje opasna od boginja i zaušaka ili većine običnih bolesti koje znamo". List je besno dodao i da su vesti o kugi preusmerile turiste i teretne brodove iz važnih luka, prenosi "Nacionalna geografija".

Federalni zvaničnik po imenu Džozef Kinjon je 11. marta potvrdio da je Đin umro od kuge.

Foto: Wikimedia/Flickr/NIAID/National Library of Medicine, NIH

Usledilo je još smrtnih slučajeva, a Kinjon je u maju upozorio da se sve pretvara u epidemiju.

- Moram da zahtevam da se o tome upozori predsednik - napisao je generalni hirurg svom šefu 21. maja i zatražio da predsednik odobri propise neophodne kako bi se sprečilo širenje ove bolesti.

Predsednik Vilijam Makinli pristao je tog dana na zahtev, ali vlada nije bila voljna da preduzme dramatične korake koji bi mogli da naljute republikanskog guvernera Kalifornije Henrija Gejdža i moćnu poslovnu zajednicu. Njegove akcije bile su ograničene na ponovno uvođenje karantina u kinesku četvrt, a patrole su zaustavljale kretanje svih Kineza u i iz grada.

Zvaničnici San Franciska nastavili su da insistiraju na tome da nije bilo epidemije, već samo nekoliko izolovanih slučajeva. Kineska zajednica se uzbunila zbog diskriminacije, a sud je naredio da se karantin ukine 15. juna. Sudija je odlučio da nema dovoljno dokaza koji bi utvrdili postojanje kuge, a čak je vodeći medicinski dnevnik negirao epidemiju.

Ulozi su bili veliki, druge zemlje su razmišljale o zaustavljanju trgovine sa Kalifornijom, a turizam je propadao.

Kinjon je postao glavna meta u javnosti. Studirao je u Evropi sa stručnjacima za ovu zarazu i postavljen je na položaj kako bi zaštitio Kaliforniju od očekivanog dolaska kuge. Kada je odbio miro da bi falsifikovao svoje podatke, nemilosrdno je napadnut u medijima da je korumpiran i nesposoban, pa čak i da je sam bacio bacile na Đinov leš.

On je nastavio da izveštava generalnog hirurga o epidemiji. U oktobru je primetuo još tri slučaja.

- Svi slučajevi se završavaju smrću. Područje zaraze postepeno raste - napisao je on.

Sledećeg januara guverner Gejdž je javno kritikovao one koji šire laži o kugi, te je optužio Kinjona za koršćenje uvezenih bacila. Lekar je čak bio na kratko i uhapšen.

Gravira doktora Šnabela, kužnog doktora koji je sredinom 17. veka radio u Rimu. Ovo je do tada postala njihova standardna oprema. Foto: Wikimedia Commons/Ifwest

Zabrinule se i druge države

Komisija koju je tog meseca imenovalo Ministarstvo finansija radi utvrđivanja istine o kugi naterala je Gejdža da pošalje ljut telegram predsedniku Makinliju isistirajući da je ta komisija uvreda za državu Kaliforniju.

Predsednik se plašio otuđenja Gejdža, pa je ministar finansija odgovorio da će rezultati panela da ostanu tajna. U zamenu za tišinu, Gejdž će sprovoditi sanitarne operacije u kineskoj četvrti.

Komisija je pronašla još šest slučajeva, ali je Vašington naredio da se kuga na pominje. Kinjon je sramotno prebačen u Detorit.

Bela kuća odbila je da izvrši pritisak na Kaliforniju, ali drugi guverneri su znali za kugu i strahovali od posledica epidemije koja bi mogla da proguta zemlju. U januaru 1903. više od 20 državnih delegacija se sastalo u Vašingtonu kako bi se upozorilo da će staviti Kaliforniju u karantin ako se ne preduzmu brze akcije.

Do tad su već postojali problemi i u samoj Republikanskoj partiji, te Gejdž nije dobio drugi mandat. Novi guverner, inače doktor medicine, preduzeo je odlučujuće korake za napad na populaciju pacova u gradu.

Poslednji slučaj kuge prijavljen je početkom 1904. godine. Na kraju je zabeležen 121 slučaj, a samo dve osobe su preživele.

Kinjonova karijera se nikada nije oporavila, ali se danas ubrojnim tekstovima smatra "zaboravljenim ocem".

(N. Z.)