• 0

Lobanja Marije Magdalene u pozlaćenom kivotu već skoro 750 godina čuva baziliku na jugu Francuske

Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla, no da li je ovo stvarno osoba koja je prva videla vaskrslog Hrista ili ne, nikada nećemo pouzdano znati. Ili verujete, ili ne verujete

  • 0
Marija Magdalena, Bazilika Marije Magdalene, Francuska, Katolička crkva, Mošti

Bazilika Svete Marije Magdalene u Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Bjs

Marija Magdalena je novozavetna ličnost od prvorazrednog značaja — ne računajući samog Isusa koji je van konkurencije. Putovala je zajedno sa Isusom i njegovim učenicima, prisustvovala Raspeću i otkriću prazne grobnice, konačno bila prva osoba koja je videla i prepoznala vaskrslog Hrista, odmah poverovavši. U kanonskim jevanđeljima pominje se dvanaest puta, više nego većina apostola.

Zbog naročitog položaja u ranom hrišćanstvu, vrednost koja se pridaje njenim moštima nimalo ne čudi, pa je tako njena leva ruka velika dragocenost svetogorskog manastira Simonopetre. No Francuska je nekako uvek bila za nju posebno vezana; više lokacija u toj zemlji je tokom proteklih hiljadu godina polagalo pravo na centralno mesto njenog svetiteljskog kulta.

Prva je bila benediktinska opatija u Vezleu, u Burgundiji. Ona je podignuta na temeljima kasnorimske vile, srušena u 8. veku od strane mavarskih a potom i vikinških razbojnika koji su se probili duboko u Franačko kraljevstvo, pa obnovljena u narednom stoleću zalaganjem monaha Badila.

Sredinom 11. veka kaluđeri ovog manastira počeli su tvrditi da poseduju mošti Marije Magdalene; isprva se verovalo da ih je Badilo doneo iz Svete zemlje, ali ubrzo su ustanovili da su stigle iz kripte u provansalskom mestu Sen-Maksimen-la-Sent-Bom, u kojem je jedan monah Vezlea pronašao prazan sarkofag sa uklesanom predstavom pranja Isusovih nogu od strane Marije iz Betanije, koja se u srednjem veku pogrešno poistovećivala sa Marijom Magdalenom.

Marija Magdalena, Bazilika Marije Magdalene, Francuska, Katolička crkva, Mošti

Sarkofag Marije Magdalene u bazilici njoj posvećenoj u francuskom gradiću Sen-Maksimen-la-Sent-Bom. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Rvalette

Uspon Vezlea kao krupnog hodočasničkog odredišta Zapadne Evrope — blagodareći čemu se on tokom 12. veka dramatično proširio, kako bi mogao da primi rastući broj posetilaca — poklopio se s usponom Santijaga de Kompostele u kojem su navodno otkrivene mošti Svetog Jakova.

Vezle je tokom celog srednjeg veka ostao početna tačka jedne od četiri glavne trase tzv. Puta za Santijago, čiji se značaj u evropskoj istoriji ne može prenaglasiti, zbog čega ga je 1987. godine UNESKO proglasio svetskom kulturnom baštinom a Savet Evrope mu dodelio titulu Glavne ulice Evrope.

Međutim 12. decembra 1279. počinje pad Vezlea. Tog dana otkrivene su mošti Marije Magdalene baš u pomenutom Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu, prilikom zidanja bazilike koju je finansirao napuljski kralj Karlo II Hromi iz kuće Anžuj.

Marija Magdalena, Bazilika Marije Magdalene, Francuska, Katolička crkva, Mošti

Pozlaćeni kivot sa moštima Marije Magdalene iz 19. veka. Originalni je uništen tokom Francuske revolucije. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Itto Ogami

Mošti su se nalazile u tajnom sarkofagu, na kojem je objašnjeno i zašto su sakrivene, pa se sve zgodno poklopilo s lokalnim predanjem koje kaže da su Marija Magdalena, njen brat Lazar (u stvari brat Marije i Marte iz Betanije, što je opet posledica pogrešne identifikacije) te izvesni Maksimin čamcem izbegli iz Svete zemlje i čudesno doplovili do francuske obale.

Tačnije, da su se iskrcali na mestu na kojem se danas nalazi komuna Sent-Mari-de-la-Mer. Marija je zatim došla u Masaliju (današnji Marsej), gde je propovedala hrišćanstvo i preobraćala ljude, praktično stvorivši tamošnju crkvu, da bi se kasnije povukla u pećinu u planinama Sent-Bom i posvetila molitvi. Po predanju, sahranjena je upravo u Sen-Maksimenu, zajedno sa nekoliko drugih svetaca i svetica rane crkve.

Njenu pećinu je narod još u srednjem veku hodočastio, čak i pre otkrića moštiju; već 1254. posetio ju je Sveti Luj, kralj Francuske. Inače, bila je pod upravom dominikanaca, baš kao i bazilika Svete Marije Magdalene u Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu, koju je papa Bonifacije VIII predao tom monaškom redu, i koja je postala centralno mesto kulta Marije Magdalene sa izloženim moštima.

Marija Magdalena, Bazilika Marije Magdalene, Francuska, Katolička crkva, Mošti

Unutrašnjost bazilike Svete Marije Magdalene u Sen-Maksimen-la-Sent-Bomu. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Solitude/Godewind

Originalni zlatno-srebrni kivot u kojem je bila smeštena njena lobanja uništen je tokom Francuske revolucije, ali je sredinom 19. veka izrađen novi od pozlaćene bronze. Genetsko testiranje vlasi kose potvrdilo je mogućnost da se radi o ženi jevrejskog porekla.

Vrlo važna stvar za kraj: Marija Magdalena nije bila prostitutka-pokajnica. Papa Grgur I je veliki svetac, naša crkva ga kao Svetog Grigorija Dvojeslova slavi 12. marta po starom a 25. po novom kalendaru — ali je ovo pogrešno a opšterašireno verovanje upravo posledica njegovih vaskršnjih propovedi 591.

On je tada greškom poistovetio Mariju Magdalenu, Mariju iz Betanije i neimenovanu „grešnicu“ koja je Isusu oprala noge. No to je verovanje bilo rašireno samo na Zapadu; Istočna crkva nikada je nije smatrala prostitutkom-pokajnicom.

Marija Magdalena, Bazilika Marije Magdalene, Francuska, Katolička crkva, Mošti

Pozlaćeni kivot sa moštima Marije Magdalene iz 19. veka. Originalni je uništen tokom Francuske revolucije. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Itto Ogami

(P. L.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima