• 4

Rusi pronašli bačve i kobasice koje su na Arktiku 1872. godine ostavili Hrvati

, Telegraf

Među članovima posade bilo je 12 Hrvata, a ekspedicija nije ostvarila nijedan cilj jer je brod dve godine bio okovan ledom

  • 4
Rusi, ostaci starih bacvi iz 1872

Foto: Facebook/Русское географическое общество

Davne 1872. godine iz Bremerhavena je pod vođstvom Karla Vajprehta i Juliusa Pajera isplovio austrougarski brod "Admiral Tegetof" na polarnu ekspediciju. Od 24 člana posade njih 12 su bili Hrvati, uglavnom s Kvarnera. O njima je Petar Kuničić napisao knjigu “Hrvati na ledenom moru”. Tokom ove ekspedicije istraživali su prostor koji su nazvali Zemlja Franje Josipa. Ekspedicija je trajala dve godine i tri meseca tokom koje je umro jedan član posade, a brod je izgubljen u ledu. Na kraju su posadu spasili ruski ribari te ih 3. septembra 1874. iskrcali u norveškoj luci Vardo.

Upravo ovih dana, uoči godišnjice spasavanja posade, članovi Ruskog geografskog društva pronašli su devet bačvi za hleb i sedam kutija kobasica sa spomenute austrougarske ekspedicije. Ujedno to se dogodilo u godini u kojoj Rusko geografsko društvo slavi 175 godina postojanja.

Posted by Русское географическое общество on Tuesday, August 25, 2020

Učesnici kompleksne arktičke ekspedicije Ruskog geografskog društva (RGO) i Severne flote su na arhipelagu Nova Zemlja otkrili skladište s namirnicama austrougarske ekspedicije iz pretprošlog stoleća, saopštila je pres-služba Ruskog geografskog društva, prenosi Russia Beyond.

- Ekspedicijski odred RGO-a i Severne flote je u okviru zajedničkih ekspedicija na Arktiku na zapadnoj obali Severnog ostrva (arhipelag Nova Zemlja) pronašao skladište s namirnicama austrougarske ekspedicije Karla Vajprehta i Juliusa von Pajera (1872-1874.). U njemu je otkriveno devet bačvi za brašno i sedam sanduka s kobasicom. Sanduci i bačve nalaze se u lošem stanju. Naime, sve vreme su se nalazili u procepu između dve stene, pokriveni kamenjem. Istraživači su deo pronađenih artefakata prebacili na palubu remorkera MB-12, gde će biti detaljno analizirani - saopštila je pres-služba.

Posted by Русское географическое общество on Tuesday, August 25, 2020

Osim skladišta sa namirnicama, naučnici su pronašli i spomen-ploču o ekspediciji Vilema Barenca, koju je 1879. godine postavila holandska ekspedicija De Brojnea. Ovaj istorijski eksponat je sačuvan u dobrom stanju, navodi se u dokumentu.

Posted by Русское географическое общество on Tuesday, August 25, 2020

Pretpostavku da se na jednom od ostrva u blizini severnog kraja Nove Zemlje nalazi skladište s namirnicama izneo je naučni rukovodilac ekspedicije pukovnik Sergej Čurkin, navodi se u sapštenju. Ova hipoteza se pojavila nakon što je istraživač u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci pronašao i analizirao karte i fotografije skladišta jedne od prvih naučno-istraživačkih ekspedicija na Arktik pod rukovodstvom Vajnprehta i Pajera.

Kako je Zemlja Franje Josipa dobila ime

Ciljeva ekspedicije posade "Admiral Tegetof" bilo je nekoliko. Od toga da se istraži more severno od Sibira, do otkrivanja puta do Beringovog prolaza i prolaska kroz njega do Tihog okeana. Ništa od toga nisu uspeli, jer je brod već krajem avgusta 1972. godine okovao led, i "Admiral Tegetof" ostao je okovan ledom pune dve godine.

Velika santa nosila ga je morskim strujama, pa brod nikada nije stigao do Beringovog prolaza, ali je posada otkrila do tada nepoznati arhipelag kojeg su nazvali Zemljom Franje Josipa. S obzirom da su većina hrvatskih pomoraca bili s Kvarnera, jedan su rt nazvali po današnjoj Rijeci - "Fiume", pišu 24 sata.

Okovan ledom "Admiral Tegetof" plovio je dve godine, a kada je posada shvatila da treću zimu neće preživeti, napustili su brod i neko vreme boravili na kopnu. Uskoro su zaključili da se brod ne može osloboditi od leda, i krenuli su na jug. Krenuli su u tri male barke koje su spustili u more s broda, te su jedreći i veslajući prešli više od 300 nautičkih milja, nakon čega su pešačili po ledu puna tri meseca. Potpuno iscrpljene u septembru 1874. spasili su ih ruski ribari, koji su ih iskrcali u Norveškoj odakle su se vratili kućama.

Zanimljivo je da su se, kada su ih Rusi ukrcali na ribarski brod, žalili na vrućinu u kabinama koliko su već bili naviknuti na svakodnevni led.

Hrvatski mornari sa ekspedicije: vođa palube Petar Lusina (Cres), stolar Ante Večerina (Sušačka Draga), mornari: Lovro Marola (Rijeka), Petar Falešić (Bakar), Juraj Štiglić (Bakar), Jakov Sušić (Volosko), Fran Letiš (Volosko), Vicko Palmić (Volosko), Josip Latković (Plomin), Ante Katarinić (Mali Lošinj), Ante Lukinović (Pučišća na Braču), Ante Zaninović (Sveta Nedilje na Hvaru) i Ante Skarpa (Trst).

Povodom 40-godišnjice povratka ekspedicije s područja Severnog pola postavljena je 1914. u crkvi Gospe od Mora u Puli bronzana spomen-ploča, a nakon što je ta nestala, postavljena je druga, mramorna, s istim tekstom.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Я

    Oni su Hrvati kao što sam ja Kinez. Gospodo pisite malo postenije,a ne da uvek spominjete i favorizujete Hrvate i kad nisu ni postojali kao nacija. U tim predelima su oduvek živeli Srbi katolici kojih je Vatikan i Neč prekrstio u Hrvate

  • Бобан

    Из данашње Хрватске. Нигде не пише да су хрвати. Много шта се у међувремену изменило...

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima