Zemljotresi su na prostoru bivše Jugoslavije uništavali čitave gradove, ovo su najjači

Zemljotres u Skoplju; Foto: Wikipedia/The State Archives of the Republic of Macedonia

Zemljotres snage pet stepeni Rihterove skale pogodio je jutros severozapadni deo Hrvatske s epicentrom 12 kilometara jugozapadno od Siska, kod Petrinje, objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar. Na svu sreću, nije bilo žrtava.

Preporučujemo

Balkan je, kroz istoriju, zabeležio snažne zemljotrese koji su razarali čitave gradove. Ovo su neki od najsnažnijih.

Dubrovnik 1667. godine

Foto: Wikipedia/Georg Kowalczyk

Tokom istorije, Dubrovnik je pogodilo oko 1.000 potresa, a prvi koji je zabeležen kao katastrofalan dogodio se 1520. godine. Najjači zemljotres desio se 1667. godine, jačine 7,4 stepena Rihterove skale. On je bio najrazorniji - uništio je grad, a poginulo je oko 5.000 ljudi - oko 80 posto tadašnje gradske populacije.

Dubrovačka republika, u to vreme veoma moćna trgovačka i politička sila, nikada se nakon zemljotresa nije oporavila, prenosi Avaz.ba. Postojala je sve do 1806. godine, kada su Napoleonove trupe ušle u grad i ukinule republiku.

Skoplje 1963. godine

Sa zemljotresom u Skoplju u tadašnjoj Jugoslaviji počinje serija razornih zemljotresa koji će se okončati onim na crnogorskom primorju 1979. godine. Tog 26. jula 1963. godine u 5 sati i 17 minuta Skoplje je pogodio zemljotres jačine 6,1 stepeni Rihterove skale, koji je sravnio grad.

Poginulo je 1.070 stanovnika grada, najmanje 3.000 je povređeno, a 1.200 osoba su ostali invalidi, porušeno je 15.800 stanova, a oštećeno 28.000.

Bez krova nad glavom ostalo je oko 200.000 ljudi. Zemljotres se osetio na 50.000 kvadratnih kilometara.

Zemljotres je uništio oko 80 posto Skoplja - između ostalog i pozorište, Dom vojske, Narodnu banku… Deo srušene železničke stanice sa satom koji je zaustavljen na 5 sati i 17 minuta ostao je kao spomen na katastrofu i tu se danas nalazi gradski muzej.

- Skoplje je doživelo neviđenu katastrofu, ali Skoplje ćemo ponovo izgraditi uz pomoć cele zajednice. Ono će postati ponos i simbol bratstva i jedinstva, jugoslovenske i svetske solidarnosti - rekao je Tito nakon zemljotresa.

Banjaluka 1969. godine

Foto: Profimedia

Zemljotres u Banjaluci odlikuje se po tome što je praktično trajao dva dana. Podrhtavanje tla počelo je 26. oktobra 1969. godine u 2 sata i 55 minuta ujutru i trajalo je do 8 sati i 53 minuta, a glavni zemljotres, jačine 6,4 stepeni Rihterove skale, dogodio se 27. oktobra u 16 sati i 35 minuta.

Epicentar se nalazio tačno ispod grada, na dubini od oko 20 kilometara. Potpuno je uništeno 86.000 stanova.

Prvi zabeleženi zemljotres koji je pogodio Banjaluku je onaj iz 1888. godine, a pored ovog iz 1969. godine, zemljotresi su ovaj grad pogađali i 1935. i 1981. godine. Međutim, zemljotres iz 1969. godine bio je najjači zabeleženi.

Crna Gora 1969. godine

Foto: Profimedia

Zvanično najjači zemljotres u modernoj istoriji Balkana, jačine 7 stepeni Rihterove skale, pogodio je Crnu Goru 15. aprila 1979. godine u 6 sati i 19 minuta.

Potres koji je trajao svega deset sekundi ostao je u sećanju onih koji su ga osetili kao nešto najgore što su doživeli. U Starom gradu u Budvi svega osam zgrada ostalo je neoštećeno, deo zidina Starog grada u Herceg Novom pao je u more, većim delom uništen je akvadukt iz rimskog doma u Baru, a ulcinjska tvrđava, uključujući i Balšić kulu, skoro je potpuno uništena; 450 sela sravnjeno je sa zemljom.

Na kraju, zabeleženo je da je u Crnoj Gori zemljotres odneo 101 život, dok je u Albaniji poginulo 35 osoba, a oko 100.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

Epicentar zemljotresa bio je u moru između Bara i Ulcinja, na oko 15 kilometara od obale.

(Telegraf.rs)