26 šokantnih antičkih viceva: Ovakvim stvarima su se Stari Grci & Rimljani smejali do suza

Grčki bog rata Ares (Mars u rimskoj religiji) i boginja ljubavi Afrodita (Venera kod Rimljana), sede na tronu, na ovoj prekrasnoj freski otkrivenoj u Pompeji. Foto: Wikimedia/ArchaiOptix

Mi danas imamo Muju i Hasu (ili ne, dugo nismo čuli neku pošalicu na njihov račun), ili bezimenog Bosanca, Piroćanca, ili Pericu i slične likove; u antici su imali Učenjaka, Abderitu, Prosjaka, i takve likove.

Vicevi koji su na suze terali stanovnike Stare Grčke i Starog Rima suštinski uopšte nisu drugačiji od naših, slične su forme, uglavnom kratki, s nekim uvodom i poentiranjem, uz obrt ili ne; ali po sadržaju se bitno razlikuju, jer sadržaj je određen istorijskim kontekstom, kojega je proizvod, a koji je nama potpuno stran.

Preporučujemo

Barem u velikom broju slučajeva stran, jer postoje aspekti ljudskog društva koji prevazilaze prostor i vreme. Neke antičke viceve koje smo probrali, današnja publika će naći morbidnim ili uvredljivim, neke čak i uznemirujućim, posebno one koji imaju veze sa seksom, gde se nehajno govori o incestu, silovanju ili pedofiliji.

Ali i ti vicevi su deo nasleđa čovečanstva, pa nije zgoreg pogledati čemu su se smejali žitelji Rimske imperije tokom 3. ili 4. veka, kada je najverovatnije napisana zbirka „Filogelos” (Ljubav prema smehu), s podnaslovom „Šale Hijerokla i Filagrija”, odakle ovi vicevi dolaze. To nije najstarija zbirka viceva, ali je najstarija koja postoji: posredno znamo da su postojale neke i ranije.

Hram Herkula Pobednika, podignut na Forum Boarijum, starorimskoj stočnoj pijaci, sredinom 2. veka p.n.e. Od svih rimskih građevina od mermera, ova je najstarija preživela. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Daderot

1. Učenjak se razboli i obeća doktoru da će mu platiti lečenje ako se oporavi. Žena uzme da ga grdi zato što pije vino a ima groznicu, on će njoj: „Želiš li da ozdravim i da budem prinuđen da platim doktora?”

2. Reče neko učenjaku da mu izlazi brada, i on ode na zadnji ulaz da je sačeka. Naiđe drugi učenjak i upita ga šta radi. Onaj mu sve objasni, a ovaj će njemu: „Ne čudi me što ljudi kažu da nama učenjacima manjka zdravog razuma. Kako znaš da neće izaći na drugu kapiju?”

(Ovo je homoerotski/pedofilski vic: dečak je gubio privlačnost kad bi mu izbila brada; istovremeno, grčka reč za „anus” znači i „kapija”).

3. Učenjak preko noći napastvovao rođenu babu, pa dobio batine od oca i stao se žaliti: „Jahao si mi majku dugo vremena, bez da si snosio posledice s moje strane. A sad si ljut što sam ja odradio tvoju majku prvi put!”

Antička freska iz Pompeje: Meleagar, koji sedi na kamenu i drži dva koplja, i Atalanta, koja stoji s njegove desne strane, naše leve, odmaraju se posle lova na Kalidonskog vepra. Foto: Wikimedia/ArchaiOptix

4. Večerao učenjak s ocem. Kako je na stolu stajala velika zelena salata s mnogim sočnim listovima, učenjak reče: „Oče, ti pojedi decu; ja ću uzeti majku”.

(Glavna stabljika zelene salate je „majka” a listovi su „deca”; iza ovog crnog humora postoji mitološka pozadina: Hron je pojeo svoju decu, Edip je oženio svoju majku.)

5. Napravio učenjak robinji dete. Na rođenju, otac mu predloži da dete ubije, a ovaj će njemu: „Prvo ubij vlastitu decu pa onda meni reci da ubijem svoju.”

6. Bio učenjak na svadbi. Odlazeći, reče: „Moliću se da vas dvoje nastavite da se tako lepo venčavate”.

7. Umre učenjaku žena, pa on ode da kupi sanduk, i uleti u veliku raspravu oko cene. Kada mu se trgovac zakle da mu ne može prodati sanduk za manje od pedeset hiljada, učenjak će njemu: „Pošto si pod zakletvom, evo ti pedeset hiljada. Ali ubaci i jedan mali kovčeg gratis, za slučaj da mi zatreba za sina.”

Kuća u Pompeji. Foto: Tanjug/AP

8. Delio Abderit madrac sa čovekom koji imao kilu. Usred noći ustane da se olakša i pri povratku slučajno, u mrklom mraku, zgazi tom čoveku na kilu. Čovek jaukne, a Abderit će njemu: „Zašto ležiš s glavom okrenutom nadole?”

(Igra reči: misli se na glavu penisa.)

9. Naleti šaljivdžija, koji je takođe bio dućandžija, na vigila (gradskog noćnog stražara, policijca ili vatrogasca u suštini) dok je ovaj imao snošaj s njegovom ženom, pa mu reče: „Evo nečega za šta se nisam cenjkao!”

10. Vide šaljivdžija svodnika koji iznajmljuje usluge crne prostitutke, pa ga upita: „Kolika ti je tarifa za noć?”

(U antici, crnci su često upoređivani s noći.)

11. Neko pokuša da se naruga šaljivdžiji, pa mu reče: „Imao sam tvoju ženu, bez da sam dinara platio”, a ovaj će njemu: „Moja supružnička dužnost je da se parim sa tim čudovištem. Ali šta je tebe na to nateralo?”

Freska iz Pompeje. Foto: Tanjug/AP

12. Izradio drski astrolog horoskop bolesnom dečaku i uverio majku da je pred detetom dug život, pa zatražio naknadu. Kada mu ona reče da se vrati sutra i da će mu tada platiti, on će njoj: „Ali šta ako dečak umre tokom noći? Da li ostajem bez svog novca?”

13. Ode čovek preko na put, pa u povratku pravo kod nesposobnog proricatelja, da upita za porodicu. Ovaj mu reče: „Svi su dobro, posebno tvoj otac.” Kada ovaj reče da mu je otac mrtav već deset godina, proricatelj će njemu: „Nemaš predstvu ko je tvoj pravi otac.”

14. Izradio nesposobni astrolog horoskop dečaku i prorekao majci da će mali da bude advokat, gradski službenik ili guverner provincije, ali dete umre i majka se vrati da se suoči s njim. „Mrtav je, onaj što si rekao da će biti advokat ili službenik ili guverner!” — „U ime svete uspomene na njega, bio bi sve to da je poživeo.”

15. Obećao proždrljivac ćerku svoju drugom proždrljivcu, a kada ga ovaj upita šta daje u miraz, odgovori: „Kuću čiji prozori gledaju na pekaru.”

Freska iz Pompeje. Foto: Tanjug/AP

16. Bio učenjak u krčmi, kad mu neko dojavi da mu je umrla žena. Reče on krčmaru: „Vreme je, moj dobri čoveče, da mi smućkate crno vino.”

(Ovde se aludira na crninu, pošto je u žalosti. Naravno, ne pada mu na pamet da napusti krčmu.)

17. Volele dve žene mladog glumca: jedna imala smradni zadah a druga smradne pazuhe. Prva mu reče: „Poljubi me, gospodaru.” Druga mu reče: „Zagrli me, gospodaru.” On reče: „Avaj, šta mi je činiti?! Razapet sam između dva zla!”

18. Reče mladić svojoj „napaljenoj” ženi: „Šta ćemo, draga moja? Hoćemo li jesti ili voditi ljubav?” A ona će njemu: „Biraj. Ali nema ni jedne mrvice u kući.”

19. Pozvao mladić neke starije nestašne žene u kuću i rekao slugama da onoj koja želi vino, smućkaju vino, a da sa onom koja želi da vodi ljubav, povedu ljubav. Dve žene u jedan glas rekoše: „Nisam žedna!”

Freska iz Pompeje. Foto: Tanjug/AP

20. Stao ženomrzac nasred tržnice i reče: „Dajem svoju ženu na prodaju, bez poreza!”. Kad ga upitaše zbog čega, on odgovori: „Da bi je vlasti pritvorile.”

(Roba prodavana na crnoj berzi, na koju se nije plaćao porez, bila je podložna konfiskaciji.)

21. Otišao ženomrzac na grob svoje tek preminule supruge da oda poslednju poštu. Kada ga prolaznik upita ko se upokojio, ovaj mu odgovori: „Ja, sada kada sam ostao sam.”

22. Bio ženomrzac bolestan, na izlaznim vratima života. Žena mu reče: „Ako ti se išta loše desi, ja ću da se obesim!” A on će njoj: „Učini mi uslugu dok sam još živ.”

23. Imao ženomrzac ženu koja se neprestano s njim svađala i prepirala. Kad ona umre, on uredi da je na štitu prenesu do groba. Upita ga neko zašto je to tako udesio, a on mu objasni: „Bila je borac.”

Freska iz Pompeje. Foto: Tanjug/AP

24. Imala gospodarica kuće prostodušnog roba, ali kada jednom prilikom primeti da mu je i donja glava isto debela, požele ga, pa stavi masku da je ne bi prepoznao i poče da pleše oko njega i zavede ga. Posle toga, kezeći se po svom običaju, rob reče gospodaru: „Gospodine, gospodine, spavao sam sa plesačicom a gospodarica je bila unutra.”

(U grčkom originalu postoji sačuvana dvosmislenost: spavao je sa plesačicom dok je gospodarica bila u kući, to je direktni smisao, ali se iza toga krije onaj drugi, povezan sa tim da su plesačice imale običaj da nose maske.)

Za kraj, evo dva rimska vica koji nisu našli mesto u ovoj zbirci, već ih drugi beleže: prvi Makrobije u „Saturnaliji” u 4. veku, mada je vic sigurno vekovima stariji, a drugi Aul Gelije.

Kaže onaj Makrobijev: došao čovek iz provincije u Rim, i uzeo da se šeta gradom, privlačeći svačiju pažnju, jer bejaše pravi dvojnik cara Avgusta. Pozove ga car u palatu, pogleda ga, pa mu reče: „Reci mi, mladiću, da ti nije majka nekad možda bila u Rimu?”, a ovaj će njemu: „Nikada nije. Ali moj otac je često dolazio”.

Kaže onaj Aula Gelija: stao čovek ispred cenzora (službenika koji je, između ostalog, bio zadužen i za javni moral) da posvedoči o tome, ima li ženu. Gleda ga cenzor, odmerava ga, pa mu reče: „Da li ti, u svoj svojoj iskrenosti, imaš ženu?” A ovaj će njemu: „Svakako da imam, ali ne u svoj svojoj iskrenosti.”

(Telegraf.rs)