Ozloglašeni nacista, Geringov pajtos, sad je u žiži javnosti zbog ćerkinog oglasa: Priča o kojoj bruji svet!

"Ovaj čovek je najgora zmija", bile su reči američkog inspektora koji je satima ispitivao nacistu Fridriha Kadgiena.

Sada, skoro 50 godina nakon njegove smrti, zlodela ratnog oficira SS-a i glavnog saradnika monstruoznog Hermana Geringa konačno dobijaju pažnju koju zaslužuju. Fridrih je ponovo dospeo u žižu javnosti nakon što je prošle nedelje oglas za prodaju nekretnine u kojoj je umro u Buenos Ajresu, pokrenuo policijsku potragu.

Preporučujemo

Policija se angažovala nakon što je na fotografiji iz oglasa viđena umetnička slika za koju se veruje da je ukradena od jevrejskog trgovca umetninama. Kuća je, nakon Fridrihove smrti, pripala njegovoj ćerki.

Međutim, kada je policija u avgustu upala u kuću Patricije Kagien, ustanovili su da je "Portret Dame", koji je u 18. veku naslikao Fra Galgario nestala i da na tom zidu sada visi tapiserija.

Sada, usred globalnog interesovanja i konfuzije oko toga gde je završila slika, mediji prenose zapanjujuću priču o tome kako je Kadgien pobegao iz savezničkog obruča posle nacističkog poraza u Drugom svetskom ratu.

Njegov beg bio je moguć delom zbog nesposobnosti, ali i zbog spremnosti švajcarskih vlasti da mu neposredno nakon rata izdaju vizu i zaštite ga od američkog zahteva za izručenje. Uspeo je da izgradi novi život i karijeru kao posrednik u poslovima i trgovac oružjem u Brazilu i Argentini, koja je naročito postala ozloglašena po pružanju utočišta vodećim nacistima.

Ratni zločinci Adolf Ajhman, glavni arhitekta Holokausta, i Jozef Mengele  lekar logora smrti Aušvic, bili su među onima koji su pronašli sigurno utočište pod režimom Huana Perona.

Govoreći o Kadgienovom begu na sigurno, argentinski istoričar Hulio Muti rekao je da uopšte nije iznenađen što je ozloglašeni nacista uspeo da pobegne.

"Postoje mnoge priče o gorim nacističkim zločincima, čak i uz uporne zahteve za izručenje iz Evrope, koji su uspeli da to izvedu bez ikakvih problema.

Ti nacisti su bili zaštićeni i zbrinuti od strane argentinske vlade. Kako Kadgien ne bi mogao da uradi isto, kada je imao brojne finansijske resurse? Osim toga, suočio se samo sa slabim pokušajem izručenja od strane Amerikanaca dok je bio u Švajcarskoj. Ono što me iznenađuje jeste da njegovo dugo i uspešno prisustvo u Argentini nije primećeno tokom dubinskih istraga koje su sprovedene 1990-ih i 2000-ih u Argentini", rekao je Muti.

Kadgien, rođen u Elberfeldu, zapadna Nemačka, 1907. godine, postao je član nacističke partije krajem 1932, samo nekoliko nedelja pre nego što je Adolf Hitler izabran za vođu Nemačke.

Kako su tridesete odmicale i nacisti učvršćivali vlast, tako je napredovala i Kadgienova karijera.

Stručnjak za valute pridružio se zloglasnom SS-u 1935. godine, a do 1938. postao je ključni saradnik Hitlerove desne ruke, Hermana Geringa.

Iako je Gering možda najpoznatiji kao narkoticima zavisni komandant nemačkog vazduhoplovstva, on je takođe - kao "komesar za četvorogodišnji plan" - bio zadužen za jačanje nacističke ratne ekonomije.

Prema izveštaju švajcarske Bergierove komisije iz 2002. godine, naslovljenom „Švajcarska, nacional-socijalizam i Drugi svetski rat“, Kadgien je bio duboko umešan u kriminalne metode pribavljanja valuta, hartija od vrednosti i dijamanata ukradenih od jevrejskih žrtava.

Drugim rečima, koristio je svoju snalažljivost da besramno pljačka imovinu žrtava Holokausta.

"Specijalnost odeljenja u kojem je Kadgien radio bila je pretvaranje prihoda od opljačkane jevrejske imovine u stranu valutu. Na primer, umetnička dela, zlato i druge dragocenosti. Gering je, zauzvrat, bio glavni organizator pljačke svih vrsta umetničkih dela na okupiranim teritorijama", rekao je Muti.

Tačno kako i kada je Kadgien došao u posed slike "Portret dame" ostaje misterija.

Ali ona je bila među najmanje 800 dela u vlasništvu Holanđanina Žaka Goudstikera, koja su nacisti zaplenili ili kupili pod prinudom.

Goudstiker je umro 1940. godine u 42. godini, nakon što je pao u skladišni prostor broda i polomio vrat dok je bežao od nacista ka Engleskoj, gde je i sahranjen.

U decembru 1944, kada je poraz od strane saveznika postajao izvestan, Kadgien i još dvojica nacista - Ernst Fišer i Ludvig Haupt - isplanirali su beg.

Slovna greška mu omogućila bekstvo

Kako su naveli autori pomenutog izveštaja i istoričari Regula Bošler i Muti, Kadgien i njegovi saučesnici angažovali su pomoć švajcarskog advokata Ernsta Imfelda. Imfeld, zvaničnik švajcarske naftne firme Petrola, obezbedio im je mesta u vozu za Švajcarsku koji je prevozio gorivo.

Takođe im je nabavio vize. Krajem aprila 1945, Kadgien, Fišer i Haupt našli su se u relativnoj sigurnosti hotela u Cirihu. Trio je raspolagao novcem koji su prethodnih meseci povlačili iz Nemačke.

Međutim, britanski zvaničnici već su tragali za Kadgienom. Kada su saznali da je u Švajcarskoj, pokušali su da zatraže njegovo izručenje. Neverovatno, greška u slovima njegovog imena pomogla mu je da pobegne.

Zatim se našao pod prismotrom američkih zvaničnika, koji su naredili da se javi u američku ambasadu u Bernu. Tamo je Kadgien bio podvrgnut četvoročasovnom ispitivanju. Ali nacista, pošto nije ništa priznao, bio je pušten.

Zatim je pažnja preusmerena na planiranje bekstva u Južnu Ameriku.

Imfeld je dobio zadatak da im nabavi pasoše. Najpre se obratio Paragvaju, zatim Italiji, ali nije uspeo da dobije dokumenta iz tih izvora.

Kadgiena su zatim ispitivali holandski istražitelji koji su tragali za dijamantima koje je preneo iz Holandije u Nemačku. Ipak, Kadgienova poricanja ponovo su mu obezbedila slobodu.

Do kraja 1946, Kadgien je saznao da mu prisluškuju telefon.

Sada su Francuzi istraživali njegovo kretanje, a Amerikanci su od švajcarskih vlasti zahtevali njegovo izručenje.

Švajcarska policija u Bernu dobijala je i anonimna pisma u kojima su Kadgien i njegovi saučesnici označeni kao nacistički begunci. Ali, navodno je Kadgien podmitio vlasti kako bi ostao na slobodi i kako bi američki zahtev za izručenje bio odbijen.

Štaviše, vize nacista produžene su do 1948.

Vlasti "vukli za nos"

Iste godine, Kadgien, Imfeld i Haupt osnovali su firmu Imhauka AG, nazvanu po skraćenicama njihovih inicijala.

Neverovatno, prvi poslovni poduhvat ovog trojca bio je posredovanje u prodaji argentinskog mesa savezničkoj okupacionoj zoni u Nemačkoj.

Do 1951. godine, stigli su u Južnu Ameriku. Ko im je tačno obezbedio vize, ostaje nejasno.

Kadgien je prvo živeo u brazilskom Rio de Žaneiru, gde je vodio ogranak Imhauke sa Hauptom i Antoanet "Toni" Imfeld, suprugom Ernsta.

Prema analizi iz izveštaja iz 2002. godine o Kadgienovoj ruti ka slobodi, švajcarske vlasti su ga "zaštitile od savezničkih zahteva za izručenje i omogućile mu da početkom 1951. ode u Latinsku Ameriku ne trepnuvši okom".

Fotografija iz 1954, prvobitno objavljena u švajcarskom listu NZZ, prikazuje Kadgiena i Imfelda kako poziraju ispred aviona na ogromnom stočnom imanju koje su te godine kupili. Do tada, Kadgien je dobio argentinsko državljanstvo i osnovao ogranak Imhauke u Buenos Ajresu, piše Daily Mail.

Kasnije se oženio mlađom Nemicom, sa kojom je, veruje se, imao dve ćerke. Navodno je kupio kuću u naselju Visente Lopes u Buenos Ajresu.

Tamo je, kako se tvrdi, posredovao u poslovima između nemačkih kompanija i argentinske vlade Huana Perona.

Priča se i da je prodao oružje u vrednosti od nekoliko miliona dolara brazilskoj vojnoj hunti.

Godine 1978, nacista je umro u Buenos Ajresu i sahranjen je na nemačkom groblju u tom gradu.

Slika nedavno uklonjena

Sada, nakon smrti, nacista je pod većom pažnjom nego ikada. Nedavna afera počela je nakon što je kuća Patriše Kadgien u gradu Mar del Plata, blizu Buenos Ajresa, oglašena za prodaju na sajtu agencije za nekretnine Robles Casas & Campos.

Holandski novinar koji je istraživao nestanak Portreta dame primetio je delo na fotografijama u oglasu.

Slika je zauzimala počasno mesto u porodičnoj dnevnoj sobi.

Policija je obaveštena, ali kada su došli da pretraže imanje, samo su kuka i tragovi na zidu svedočili da je slika nedavno pomerena.

Portret dame se u holandskim arhivima vodi kao delo koje je pripalo čoveku sa Kadgienovim prezimenom.

Jedan od policajaca koji je učestvovao u pretrazi kuće Patriše Kadgien rekao je da je jasno da je tamo gde su našli tapiseriju "do pre kratkog vremena nalazilo nešto drugo."

Patriša Kadgien, njen advokat i njen partner posmatrali su pretragu. Policija je zaplenila mobilne telefone i dva neregistrovana komada vatrenog oružja, kao i crteže, gravire i dokumenta iz 1940-ih, koji bi mogli da pomognu u istrazi.

Marei fon Saher (81) jedina preživela naslednica Goudstikkera, izjavila je prošle nedelje da sada planira da podnese zahtev i pokrene pravnu akciju kako bi slika bila vraćena njenoj porodici.

"Moja potraga za umetničkim delima koja je posedovao moj svekar Žak Goudstikker počela je krajem devedesetih i neću odustati", rekla je fon Saher za holandski list Algemeen Dagblad.

"Mojoj porodici je cilj da vrati svako umetničko delo opljačkano iz Žakove kolekcije i obnovi njegovo nasleđe", dodala je Saher.

(Telegraf.rs)