Neverovatna priča o tajnoj liturgiji u Aja Sofiji: Predvodio ju je iskušenik sa Svete Gore, Turci nemo gledali

Pravoslavni vernici danas proslavljaju Uskrs, jedan od najvažnijih praznika hrišćanstva. Umesto klasične istorijske teme, donosimo vam priču koja povezuje religiju i istoriju. Reč je o gotovo zaboravljenom događaju iz Carigrada, koji se navodno odigrao na Bogojavljenje 1919. godine, kada su arhimanandrit Elefterios Noufrakis sa Krita i četiri grčka oficira služili liturgiju u Aja Sofiji. Prema navodima, to je bila prva služba u toj crkvi posle pada Carigrada 1453. godine, i jedna od poslednjih poznatih...

Glavni akteri ove smele akcije bili su arhimanadrit, koji je imao čin majora, Elefterios Noufrakis (rođen kao Emanuil 1872. ili 1874. godine u selu Alones u Retimnu) i četiri grčka oficira: brigadir Ambrosios Franzis mlađi, major Liaromatis, kapetan Stamatiou i potporučnik Nikolaou.

Preporučujemo

Kako su grčki vojnici završili u Carigradu?

Kraj Prvog svetskog rata označio je i kraj Osmanskog carstva, koje je bilo na gubitničkoj strani. Jedna od posledica osmanskog poraza bila je saveznička okupacija Carigrada (13.10.1918-10.4.1923) nakon potpisivanja Mudroskog primirja (18/31. oktobar 1918). Carigrad su okupirale britanske, francuske, italijanske i grčke trupe. Ukupno se u gradu iskrcalo 27.419 britanskih, 19.068 francuskih, 3.992 italijanska i 795 grčkih vojnika.

Nakon pobede u Prvom svetskom ratu, Francuzi su se iskrcali u Carigradu 12. novembra 1918. godine, a britanske trupe sledećeg dana. Italijanske trupe su se iskrcale u Galati 7. februara 1919. Saveznička vojna uprava u Carigradu je stvorena u decembru 1919.

Kao što je poznato, nakon apela francuskog premijera Klemansoa, koji je dao neka nejasna obećanja grčkom ambasadoru u Parizu, Atosu Romanosu, o povratku Trakije Grčkoj i francuskoj podršci Grčkoj u slučaju da Amerikanci i Britanci pokrenu pitanje Smirne, Venizelosova vlada je odlučila da pošalje trupe u Ukrajinu da se bore protiv boljševika.

Francuzi su imali ekonomske interese u regionu i bili su jedine velike sile koje su poslale grubo organizovane ekspedicione snage u Ukrajinu krajem 1918.

Grčka je poslala dve divizije i dva eskadrila brdske artiljerije (približno 23.550 ljudi), koji su krenuli za Ukrajinu početkom 1919. Ova kampanja je propala i boljševici su prvi pomogli Kemalu Ataturku novcem i oružjem. Uostalom, ovo je nedavno ponosno priznao i stalni ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, bliski saradnik Vladimira Putina. Krećući iz Kavale, jedinice grčke vojske ukrcale su se na francuski "Tigar" i "Normandiju" i, uz pratnju legendarnog bojnog broda "Averof", stigle su u januaru 1919. ispred Carigrada.

Tema o liturgiji u Aja Sofiji iz 1919. godine nije nova, ali postoji jedna važna dimenzija koja do sada gotovo da nije detaljno obrađivana - koliki je bio broj stanovnika Carigrada u to vreme i koliko je Grka tada živelo u gradu.

Procene govore da je u Carigradu 1919. godine živelo oko 1.200.000 ljudi. Oko 600.000 bili su muslimani, pretežno Turci. Grka je navodno bilo između 350.000 i 400.000, Jermena je bilo oko 120.000, Jevreja oko 15.000, dok je u gradu živelo i stanovništvo drugih nacionalnosti.

Ipak, ne postoji potpuno precizna procena broja stanovnika u tom periodu, pa različiti izvori daju različite podatke, piše Protothema. Neki čak navode da su muslimani činili između 38% i 44% stanovništva, što bi značilo da su bili tek neznatno brojniji od Grka. U tom periodu Grci su imali i snažnu ulogu u ekonomsko, životu grada.

Zbog toga se često postavlja i pitanje zašto Eleftherios Venizelos nije tražio od Saveznika da Grčkoj pripadne Carigrad, već je prioritet dao Smirni. To je tema koja i danas izaziva rasprave.

Liturgija u Aja Sofiji 

Navodno su svi grčki vojnici, u trenutku kada su ugledali Carigrad i Aja Sofiju bili veoma emotivni. Tako blizu, a tako daleko... Ljudi iz 2. divizije ukrcali su se na jedan od francuskih brodova. 34. pešadijski puk je pripadao njemu, sa pukovnikom Colakopulosom kao komandantom. Arhimandrit Elefterios Nufrakis je služio u ovom puku. Hrabri Krićanin je izgleda smislio smeo plan - da deluje unutar Aja Sofije, 466 godina nakon pada grada. U svoj plan je upleo brigadnog generala Francisa, majora Liaromatisa, kapetana Stamatijua i poručnika Nikolaoua.

Kada su ugledni Grci iz Carigrada prišli čamcima na kojima su se nalazili grčki vojnici, zatražili su od pukovnika Tsolakopoulosa dozvolu da njegovi ljudi posete grad. On je zaista dozvolio oficirima i onim vojnicima koji su imali rodbinu u gradu da se iskrcaju i odu u Carigrad. Planirana je i poseta Vaseljenskoj patrijaršiji i njenom namesniku, mitropolitu Doroteju pruskom.

Nufrakis, koji je sa sobom imao sve što je potrebno za služenje liturgije, i četiri oficira uputili su se ka Aja Sofiji. Turski stražar ih je pogledao neprijateljskim pogledom, ali pogled brigadnog generala Francisa naterao ga je da zaboravi svaku želju za daljom reakcijom. Nufrakis je sproveo svoj plan u delo. Uzeo je sto koji je pronašao u crkvi i na njega stavio antimens (to je osveštana tkanina, koja na sebi nosi razne prikaze i stavlja se na oltar radi služenja tajne Svete evharistije ili je zamenjuje), obukao petraheliju i započeo liturgiju. Glavni pojac bio je major Liaromatis.

Grci unutar Aja Sofije bili su iznenađeni, ali su ubrzo pobožno posmatrali liturgiju, ne verujući šta vide. Upravo isto se dogodilo i Turcima, koji su bili iznenađeni. Ubrzo, dok je liturgija trajala, pojavilo se nekoliko naoružanih Turaka, uglavnom sledbenika Kemala. Grčki oficiri su izvukli pištolje i spremili se da se bore sa Turcima unutar svetinje. Čak i ako samo sporadično, liturgija je bila završena. Kada su Nufrakis i grčki oficiri počeli da odlaze, neki Turci su krenuli prema njima. Međutim, jedan turski zvaničnik ih je zaustavio rekavši im "ndurun hemen", to jest, "pustite ih da prođu". Iako je to rekao, njegov pogled je bio pun mržnje.

Ipak, morao je da im dozvoli odlazak, jer je Carigrad u tom trenutku bio pod savezničkom okupacijom. Da je došlo do ubistva pet grčkih oficira, posledice po tursku stranu bile bi veoma ozbiljne.

Turski oficir nije zaboravio da su kod obala Carigrada bile dve spremne grčke divizije, kao ni to da je Carigrad tada u suštini bio pod vlašću pobednika Prvog svetskog rata, među kojima, naravno, nije bilo Turaka. Kada je izgovorio te reči, Turci su se povukli.

Elefterios Noufrakis i ostali oficiri izašli su iz Aja Sofije i krenuli ka obali, gde ih je čekao čamac. Jedan krupan Turčin ih je pratio, podigao štap i nasrnuo da udari Noufrakisa, znajući da je on bio inicijator tog događaja. Noufrakis se sagnuo da se zaštiti, ali je ipak zadobio udarac u rame. Bol je bio jak, ali je prikupio snagu i nastavio dalje.

U međuvremenu, major Liaromatis i kapetan Stamatiou razoružali su napadača koji je bio spreman da zada još jedan, možda i kobni udarac. Zatim su stigli do čamca i svi su ušli unutra. Kosmas je povukao užad i brzo počeo da vesla. Ubrzo su se njih petorica našla na grčkom ratnom brodu, bezbedni i ponosni.

Usledio je i diplomatski incident, a o svemu je obavešten i sultan, koji je uputio žalbu Britancima i Francuzima. "Saveznici" su oštro protestovali kod premijera Elefteriosa Venizelosa, koji je bio primoran da ukori Noufrakisa. Ipak, on je kasnije tajno stupio u kontakt s njim i "pohvalio i čestitao patrioti-igumanu, koji je makar na kratko oživeo najdublje nacionalne snove u Aja Sofiji", prenosi Protothema.

Ko je bio Elefterios Noufrakis?

Elefterios Noufrakis (rođen kao Emanuil) rođen je 1872. ili 1874. godine u selu Alones u Retimnu. Osnovno obrazovanje stekao je u obližnjem mestu Rustika.

Od 1890. do 1905. godine odlazi na Svetu Goru i živeo je u manastiru ili isposnici, gde je postao iskušenik, dok je istovremeno studirao u atonskoj školi.

Od 1905. do 1907. godine studirao je u crkvenoj školi Rizarej, čiji je direktor tada bio episkop Pentapolja, Nektarije Kefalas, koji je kasnije proglašen svetiteljem.

Godine 1907, Nufrakis se upisao na Teološki fakultet Univerziteta u Atini, gde je diplomirao 1911. godine. Jerođakon Pajsije, kako su ga tada zvali, kasnije je postavljen za nastavnika grčkog jezika u školi u Atoliku.

Kada je izbio Prvi balkanski rat, napustio je školu i pojurio u borbu. Od oktobra 1912. do kraja života učestvovao je u 27 bitaka. 1915-16. postao je arhimandrit i dobio ime Elefterije. Vratio se u školu u Aitoliku.

Od 1912. učestvovao je u brojnim vojnim operacijama, ukupno u 27 bitaka. Tokom Prvog svetskog rata i kasnije grčkih vojnih pohoda učestvovao je u borbama u Makedoniji, Ukrajini i u Maloj Aziji, gde je i ranjen. Nakon katastrofe u Maloj Aziji služio je kao vojni sveštenik i propovednik, vodeći asketski život u vojnim objektima u Atini.

Godine 1940. ponovo se priključio vojsci uprkos godinama i lošem zdravlju i borio se u Severnom Epiru, gde je ubrzo zbog posledica zime i promrzlina prebačen u Atinu, gde je umro 5. avgusta 1941. Njegovi posmrtni ostaci kasnije su preneti u rodno mesto. Dve ulice u Grčkoj nose njegovo ime, iako, prema navodima Protothema, država ga nije posebno institucionalno odlikovala.

(Telegraf.rs)