13 veličanstvenih slika Aja Sofije za svih 13 stvari koje niste znali o ovoj pravoslavnoj svetinji (FOTO)
Ova građevina, koja hiljadu godina bila hrišćanski hram pa onda pola milenijuma džamija a sada muzej, tokom celog svog postojanja ne prestaje da impresionira ljudsku vrstu. Evo i zašto
Preporučujemo
Zavirite u luksuzni voz (2.654 evra za noć) koji postaje nezaobilazna atrakcija Japana (FOTO)
Kaća Živković: Sve o novom dečku, odmoru na Maldivima, kolegama i estradi! (VIDEO)
Divimo joj se iako već pola milenijuma ne služi kao pravoslavni hrišćanski hram. Divimo joj se jer je grandiozna, jer je akt arhitektonske revolucije, jer je model po kome su kasnije građene mnoge crkve, jer je živi dokaz veličanstvenosti pravoslavnog Romejskog carstva, jer je simbol nekih davnih vremena koja svi vole da idealizuju.
Naravno, pričamo o Aja Sofiji, a danas konkretno o 13 činjenica koje o toj bivšoj bogomolji niste znali a koje će vam biti interesantne. Uživajte, i u tim činjenicama i u pratećim fotografijama.
1. PRVA CRKVA
Na mestu na kome se danas nalazi Aja Sofija prvobitno se nalazila tzv. Velika crkva sagrađena sredinom IV veka, tako nazvana jer je bila najveća u Carigradu tog doba.
Sporno je ko je tačno bio imperator koji je naložio njenu gradnju; možda je bio Konstantin Veliki, možda je bio Konstancije II. Zna se, međutim, da je sagrađena nakon crkve Svete Irene koja i dalje postoji i koja se nalazi u neposrednoj blizini.
Velika crkva je spaljena juna 404. godine, tokom podjednako velikih nemira u Konstantinopolju koji su izbili nakon što je carica Evdoksija izdejstvovala kod muža, cara Arkadija, proterivanje carigradskog patrijarha Svetog Jovana Zlatoustog jer je ovaj propovedao protiv raskoši i raskalašnosti imperijalnog dvora. Od te bogomolje ništa nije ostalo.
2. BAZILIKA DRVENOG KROVA
Arkadijev i Evdoksijin jedini sin koji će postati imperator Teodosije II (ime dobio po svom dedi, caru Teodosiju Velikom, poslednjem vladaru ujedinjenog Rimskog carstva) sagradio je i 10. oktobra 415. godine otvorio drugu crkvu na toj istoj lokaciji.
Bila je to bazilika drvenog krova, delo arhitekte Rufinusa od kojeg je preteklo nekoliko mermernih blokova, ali je i ona stradala u istorijski najkrvavijim nemirima koji su zahvatili Carigrad 13-14. januara 532. godine, koji su izbili na hipodromu a protiv cara Justinijana I.
3. OVAPLOĆENJE VIZANTIJE
Samo nekoliko nedelja kasnije Justinijan odlučuje da sagradi novu baziliku, grandiozniju ne samo od prethodnih koje su se nalazile na tom mestu već i grandiozniju od svega do tada viđenog, i to ne samo u hrišćanskom svetu već u svetu uopšte.
Nalog da budu arhitekte ove građevine dobili su od cara fizičar Isidor iz Mileta i Antemije iz Trala, koji je međutim samo godinu dana kasnije preminuo. Više od deset hiljada ljudi gradilo je ovu crkvu koju danas imamo prilike da vidimo, a primenjene su bile teorije matematičara i inženjera Herona iz Aleksandrije kako bi se odgovorilo na izazov tako ogromne kupole kakva je bila zamišljena i na kraju sagrađena.
Mermer, stubovi i svi ostali materijali korišćeni pri gradnji dovoženi su iz svih krajeva imperije, koja se za vreme Justinijana protezala od juga Španije preko severne Afrike i Italije pa sve do istočnih krajeva Mediterana koje obično povezujemo sa Vizantijom.
Arhitektonski značaj ove građevine momentalno je priznat, a smatra se i da je promenila istoriju arhitekture kao i da je ovaploćenje vizantijskog graditeljstva. Njen uticaj čak i na gradnju kasnijih otomanskih džamija je skoro pa fizički opipljiv, toliko je golem.
4. PET GODINA
Mogli smo ovu kratku činjenicu da pomenemo usput u prethodnoj tački, ali je toliko impresivna da smatramo da zaslužuje da bude posebno izdvojena.
Aja Sofija je sagrađena za samo 5 godina i 10 meseci. Vizantijski šamar ostatku sveta, pa tako i nama. Doduše, mozaici unutar ove monumentalne bogomolje završeni su tek za vreme Justinijanovog naslednika i sestrića Justina II.
5. KOLAPS KUPOLE
Avgusta 553. godine, samo petnaestak godina nakon što je Aja Sofija podignuta, snažan zemljotres potresao je Konstantinopolj. Zatim je usledio još jedan 14. decembra 557. Oni su načeli glavnu kupolu i istočnu polukupolu. A onda je pola godine kasnije, 7. maja 558. godine novi zemljotres izazvao totalno urušavanje glavne kupole što je dovelo do uništenja amvona, oltara i ciborijuma u unutrašnjosti hrama.
Imperator je naredio momentalnu obnovu i poverio je Isidoru Mlađem, nećaku Isidora iz Mileta. On je pri gradnji koristio lakše materijale i podigao kupolu 6,25 metara naviše, pa je tako Aja Sofija došla do trenutne unutrašnje visine od 55,6 metara. Pored toga, Isidor Mlađi je promenio i tip kupole sagradivši rebrastu sa pandativima. Sve to je bilo neophodno zato što se prvobitna kupola srušila upravo jer je bila previše plitka čime je preopteretila noseću konstrukciju.
6. KUPOLA KOJA ODOLEVA KAO PRAVOSLAVLJE
Međutim, zemljotresi su nastavili da nanose štetu ovom hramu, pa je tako recimo 8. januara 869. godine ponovo urušena jedna od polukupola. 25. oktobra 989. godine u strašnom zemljotresu stradao je zapadni svod nakon čega car Vasilije II naložio jermenskom arhitekti Trdatu da izvrši obnovu. On je to i uradio, ali mu je trebalo šest godina, duže nego što se crkva tri i po stoleća ranije gradila.
Kasniji zemljotresi će takođe nanositi štetu, poput onog iz 1344. godine ili onog katastrofalnog iz 1509. čiji je epicentar bio u Mramornom moru a koji je doveo do stradanja tek jednog minareta (tada je Aja Sofija već postala džamija). Glavna kupola Isidora Mlađeg, međutim, od sredine VI veka pa do danas odoleva sili zemljinog tla i nikada nije njome dovedena u pitanje, iako se nalazi na neverovatno trusnom podneblju.
7. MILENIJUMSKA DOMINACIJA
Aja Sofija je bila najveća katedrala na svetu u toku prvih hiljadu godina svog postojanja, i tek je gradnjom Seviljske katedrale 1520. godine prešla na drugo mesto ove liste. Doduše, tada je već bila konvertovana u džamiju pa je upitno da li ju je seviljska bogomolja direktno srušila sa ove pozicije časti, ili se pak popela na upražnjeno mesto.
8. NE UVEK PRAVOSLAVAN
U toku svojih prvih hiljadu godina postojanja, Aja Sofija nije uvek bila pravoslavna crkva. Kada su latinski krstaši suprotno zapovedima rimskog pape a pod uticajem Mlečana i njihovog dužda Enrika Dandola koji je imao dogovor sa pretendentom na vizantijski presto Aleksijem Angelom, zauzeli Carigrad 1204. godine i osnovali Latinsko carstvo, ovaj hram je postao rimokatolička katedrala. Tek se 1261. godine, kada su Grci povratili grad na Bosforu, vratio u okvire Pravoslavne crkve.
Međutim, to nije jedini slučaj kada se u tom vremenskom okviru ne može govoriti o Aja Sofiji kao o pravoslavnom hramu.
Naime, tokom VIII i IX veka ne-pravoslavna ikonoboračka struja je harala Romejskom imperijom i uništavala ikone i freske na sve strane, pa su tako stradale i one u Aja Sofiji. Pošto su ne samo carevi već i patrijarsi koji su stolovali u crkvi Svete Mudrosti bili često ne-pravoslavni ikonoborci, može se diskutovati o tome da li je u tim turbulentnim vremenima ovaj hram bio u punom smislu pravoslavan, pošto možda mora biti u pravoslavnim rukama da bi bio takav.
9. SILOVANJE DEVOJČICA U OLTARU
Kada je 29. maja 1453. godine Carigrad konačno pao pod turskom najezdom, sultan Mehmed II dao je dozvolu svojoj vojsci da tri dana neometano hara i pljačka Novi Rim. Takav je bio običaj tih vremena.
Mnoštvo naroda se sakrilo u Aja Sofiju, a sveštenici su vršili službu do poslednjeg trenutka. Međutim, islamski ratnici su upali u hram i pobili stare, bolesne i ranjene, a žene i devojčice silovali na licu mesta. One koje nisu pobili — porobili su, a unutrašnjost devastirali.
Naposletku je sultan ušao u hram i naredio da se momentalno pretvori u džamiju. Jedan od prisutnih ulema se istog trena i bez oklevanja popeo u predikacionicu i počeo da recituje odnosno peva šehadet: "Svedočim da nema drugog boga osim Alaha, i svedočim da je Muhammed Božiji rob i Božiji poslanik".
Te reči će nastaviti da odzvanjaju među zidovima Aja Sofije narednih pet vekova, sve dok nakon rušenja Otomanskog carstva režim nove Republike Turske na čelu sa Kemalom Ataturkom ne bude 1935. godine ovu svetinju proglasio za muzej, što je ona ostala do dana današnjeg (2015. godine bila je čak najposećenija turistička atrakcija u čitavoj Turskoj).
10. PORUKA SOLOMONU
Vratimo se hiljadu i po godina unazad. Kažu da je car Justinijan, ušavši u ovaj veličanstveni hram nakon njegovog završetka, uskliknuo: "Solomone, nadmašio sam te!" aludirajući na činjenicu da je pomenuti jevrejski vladar, po legendi najbogatiji, sagradio čuveni prvi Hram u Jerusalimu.
11. MOZAICI
Latini su 1204. godine vandalizovali veliki broj unutrašnjih dekoracija, a mnogi zlatni mozaici su odneti u Veneciju. Ono što je ostalo, kao i ono što su Grci nakon povraćaja grada obnovili, premalterisano je nakon dolaska Turaka. Premalterisano i srećom zaboravljeno pa tako i sačuvano. Otkriveno je ponovo u XIX veku kada je malter počeo da otpada, a sultan ostao nem pred tom lepotom te naredio da se nipošto ne dira.
12. KO JE SOFIJA?
Premda najčešće ovu crkvu nazivamo Svetom Sofijom kao da je imenovana po Svetoj velikomučenici Sofiji, majci tri ćerke koje takođe slavimo kao Ljubav, Veru i Nadu, i premda u tome nismo usamljeni (na latinskom je često zovu Sankta Sofija), nismo u pravu kada to radimo i svi kolektivno grešimo.
Puni naziv ove svetinje bio je Hram Svete Mudrosti Božije (grč. Ναὸς τῆς Ἁγίας τοῦ Θεοῦ Σοφίας). Prema tome, ovaj hram je bio posvećen Logosu, drugoj ličnosti Svete Trojice, Logosu koji se pre 2.000 godina otelovio kao Isus Hrist. Zbog toga, pogrešno je ovu svetinju nazivati Svetom Sofijom jer implicira nešto što nije tačno. Pravilno je reći ili Aja Sofija ili hram (ili crkva) Svete Mudrosti.
13. MESTO RAZDORA
Za kraj, ostavili smo još jedan kuriozitet. Zidovi Aja Sofije svedočili su 1054. godine događaju u kojem je kardinal Humber od Silve Kandide u ime rimskog pape pred okupljenim svetom i sveštenstvom ekskomunicirao carigradskog patrijarha Mihaila I Kerularija, nakon čega je patrijarh na licu mesta izopštio i njega i papu. To se danas zove Veliki raskol, mada je to bio samo početak.
Međutim, niko od prisutnih nije znao da je papa Lav umro tri meseca ranije, pa je sve to što se odigralo pravno i kanonski bilo ništavno. Šta više, premda se o papinom pravu da izopšti carigradskog patrijarha možda i može diskutovati (ne kažemo da je imao to pravo, samo da se o tome može voditi debata), carigradski patrijarh nije imao kanonsko pravo da izopšti papu.
(O. Š.)
Povezane vesti
Nele Karajlić počasni umetnik u Istanbulu: Najnovije delo slavnog muzičara na svetskom festivalu
Pravoslavni episkop poslao moćnu poruku mladiću (19) koji ga je napao nožem: Obratio se iz bolnice
Viva travel predlaže najlepša putovanja tokom proleća
Sin Dragane Mirković i Tonija se potpuno posvetio veri i Bogu: Marko posetio sveto pravoslavno mesto
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
"JE** TE, MRTVI SMO, SRUŠIĆEMO SE!" Poslednje reči posade pre nego što se avion sa 216 putnika survao u okean: Kad se pilot probudio već je bilo kasno (FOTO, VIDEO)
Jeleni je dijagnostikovan rak debelog creva, a sve je počelo od OVOG simptoma: "Hranila sam se zdravo i trenirala, a onda je počela moja BORBA ZA ŽIVOT" (FOTO)
OVAJ DEO SRBIJE NOVO JE ŽARIŠTE OPASNOG VIRUSA! Oglasio se "Batut": Zaraza se iz Beograda proširila po celoj zemlji, OBOLELA BEBA
Beranac
Islamofobski tekst. Čista izmišljotina. Koliki je teror i nasilje bilo prema pravoslavcima goviri činjenica da je pravoslavno stanovništvo bilo većinsko u Istambulu sve do 1925 gidine. Nezabelježeno je u ljudskoj istoriji ovakav primjer, da poražena strana u sukobu ostane preko 500 godina većinski. Zato dan danas ovolika mržnja prema islamu, zbog bolesne laži.
Podelite komentar
Sanjaa
Aja Sofija se nalazi na Sultan Ahmet trgu.Tu se nalazi i Sultan Ahmet dzamija.Prelepo izgleda ceo taj trg.
Podelite komentar
Wien
Kada vec pisete...napisite i zasto je Ataturk proglasio za muzej...neka istina izadje na svjetlost dana....
Podelite komentar