Karijera vs. porodica?

Skot m Pek to je najbolje napisao u svojoj knjizi "Put kojim se ređe ide".

Ustanem u 07h, spremim dorucak muzu i dvoje dece. Spremim manje za obdaniste, starije se sprema samo za skolu. Skuvam rucak. Odvedem decu u 08h, prosetam psa i odem na posao. Radim od 9 do 17h. Pokupim mladje iz obdanista. Starije me čeka kuci da radimo domaći. Usisivac, sudovi, ves, Pegla, razbacane igracke, skupljaj trci peri. I tako u krug. Kad kažem mužu da ne radi nista (sem sto ide na posao) i da sam umorna dobijem odgovor da samo prigovaram i da sam lenja. Dakle...karijera i deca idu zajedno. Ali muz koji pravi rupu popodne na kauču ne ide. Nismo mi loše majke, imamo loše supruge a krivica se traži u nama.

I kad karijera prodje, iza sebe nemas nista.

U Svajcarskoj sam 32-god isto toliko i radim,imam dva odrasla sina,momci zaposleni u struci koju su zavrsili, sa prvim detetom 10 nedelja trudnicko,sa drugim detetom 12-nedelja...obe trudnoce sam radila puno radno vreme bez dana bolovanja...posle trudnickog bolovanja nastavila do danas da radim puno radno vreme bez dana bolovanja. Hocu reci sve se moze kada se mora i hoce. Moj muz je imao daleko manja primanja Tako da nisam mogla da sedim kuci i budem domacica....

Od kada su zene pocele sebi da postavljaju ovo pitanje srpska pa i druge porodice su otisle u rasulo...

cale bio direktor fabrike... nista nije vaznije od porodice i ne postoji veci uspeh od podizanja dece, od deteta do postenog i moralnog coveka

Završila sam 2 fakulteta, zaposlila se, započela divnu karijeru, došla na veoma važnu poziciju u firmi, a onda sam u 30-oj godini ostala trudna, otišla na bolovanje zbog rizične trudnoće. Hvala DRAGOM Bogu rodila zdravog dečaka, pa onda još jednog zdravog dečaka, i uživala u majcinstvu. Kada je došlo vreme da decu dam u vrtić i da se opet vratim poslu i karijeri koja me je čekala i koja je podrazumevala odsustvo od kuće i službena putovanja po 5 dana u nedelji, odlučila sam da svoj život i svoje vreme želim da provodim sa svojom decom, da im budem podrska, da im budem tu kada sam im najpotrebnija. Napustila sam posao i svoje snove o karijeri zamenila vaspitanjem dece i uzivanjem u njihovom odrastanju. Imala sam sreće da je suprug bio zaposlen, radio je u to vreme i imao je siguran posao. Ja sam se kasnije posvetila nekom radu kod kuće, koji ne zahteva ni završen fakultet, ni odredjeno radno vreme. Diplomu fakulteta čuvam kao uspomene na svoju mladost, a uživam u tome što su mi deca sada fina, dobra, kulturna, vaspitana, vredna, poštena, što sam ih izvela na pravi put i sto sam bila uvek uz njih. Imam najbolje sinove na svetu, koji znaju da cene prave vrednosti i kojima smo moj suprug i ja pružili pravi primer srećne porodice. Uvek bih ponovo izabrala porodicu ukoliko bih morala da biram izmedju nje i karijere. Eto toliko. Srdačan pozdrav i sve najbolje svima koji su imali strpljenja da pročitaju ovoliki tekst. 😃 Možda nekome pomogne moje iskustvo u odluci.

Zato sto je doslo takvo vreme da je svima vaznija karijera od porodice zato su nam takva deca, nevaspitana bezobrazna rade svasta....strasno...