Deca roditelje čine srećnim, ali tek kada se odsele iz kuće

pustite medije i zapad i tu takozvanu samostalnost..svadjajte se volite se i uzivajte u svemu tome sa svojom djecom sa svojim roditeljima jer oni su dio vas..vi dio njih!!ljubav je to vasa intimna obiteljska..a swen ili neki john nek zive s psima!

Samo lud moze da bude srecan tada..pa valjda su roditelji najsrecniji kada su deca sa njima...bar ja tako mislim..imam dva sina i daj Boze da uvek budu u mojoj blizini...

Ocito nisam shvatila ovaj text. Ne znam, mozda kada deca budu odrasla, budem srecna kad odu od kuce i uzivam. Jer sad ne uzivam jel tako?! Kazem mozda nisam shvatila clanak. Sad trenutno i od kada imam decu mi je sve prelepo i predivno i zaista se ne bih menjala za zivot bez dece. I nezamislivo mi je da moje dete sutra jednog dana nece biti samnom. Da tako je, ja sam jedna od tih sebicnih majki koje nenormalno vole svoju decu, ali zar to nije normalno? Ja ne cekam jedva da odrastu i odu od mene. Kada bude dosao trenutak da se osamostale, pomoci cu im na sve nacine, biti podrska i sve sto treba i biti srecna zbog njihove srece.... Ali to nece biti moja sreca sto nisu pored mene. Jedan deo mene ce uvek ostati tuzan... Eto tako je...

Svako zeli svoj mir i roditelji i deca .Kod nas ,,deca,, od po 40 godina zive sa roditeljima ,mnogi bez posla cekaju se penzije (mnogi mladi od toga zive ).Uvek se bolje slazete sa detetom koje ne zivi sa vama !

Najdraze mi je kad su samnom

Moja mladja cerka se rano osamostalila,mislili smo da ce to uraditi i starija, ali ona ne zeli da ode od nas.Dovela muza , i mi izgubismo nas mir.Sukob generacija,nocu budnj danju spavaju,mi bi nocu da spavamo a ne mozemo.Zeleli smo da budemo sami,da na miru prozivimo ovo malo zivota sto nam ostade.Zvuci mozda sebicno ali tako je.Svako treba da zivi odvojeno.

Ova beba sa slike je prelepa

Jako zanimljiv članak. Čitajuci kom.i ne čudim se sto nasa djeca zive snama i do 30+...zato sto smo sebicni, pravimo veliku stetu i sebi i njima a i dalje mislimo da su najsrecniji pod nasim krovom. Kako se samo tesko razdvojiti od njih ...i kako je tesko priznati da si usamljen posle...a kako smo srecni kad izgrade zivot mnogo bolji od naseg...oni su mnogo srecniji kad odu..a mi smo srecni, zbog njihove srece..to bi bio moj odg.🙂

Ne znam za druge, pišem u svoje ime. Moje dete je moje jedino bogatstvo. Nisam u mogućnosti da posećujem pozorišta, bioskope, kafiće... Ali to zadovoljstvo i punoću života koje mi pruža moj anđeo samo roditelj može da razume. Mislim da su životi parova bez dece tako prazni i osakaćeni da ih često žalim.

Jeste tako , potpisujem. Moji otisli od kuce, dobro zive, svega imaju. Zovu stalno, gledamo se preko skypa. Puno mi srce!A ovamo, baba i ja uzivamo. Jedemo sta ima, setamo se u gacama po kuci, dolazi nam drustvo, tu su sale smeh... svma lepo!!!I sva deca treba da odu od kuce i zive svoj zivot kada zacto dodje vreme!

Od tenutka kada imam dete ja imam sve sto mi treba u zivotu. A, to su sreca, osmeh, radost, nervoza, trud, rad, milina u dusi... Prosto imam sve.

Deca su svetinja!❤

Koje je to istraživanje pokazalo da su ljudi bez dece srećniji od onih sa decom?!?!?!

Hm, pa sve je stvar licnih zelja. Mi smo zeleli decu, nije lako dok su mali, vuci, cimaj secaj... nema kuliranja na plazi, kod kuce... stalno neka akcija. Po zelimo nekad da pobegnemo na dan-dva sami... ali toliko. Nedostaju njihove sale, osmesi, ideje... s druge strane, ko voli mir i tisinu i samocu... pozdravljam... Samo ne primecujem da su ljudi moje generacije bez dece srecniji od nas... sreca je toliko licna stvar. Po ovom tekstu ispada da je sreca u spavanju i tisisni... nije nego

Deca su ukras sveta, samo sto pederi upropastise ovaj svet.Kuca bez dece je pustinja,jadan je taj koji kaze drugacije..