Što su se razveli. Što ni pre toga nisam imala ni mamu ni tatu, oslonac, rame za plakanje, osobu za razgovor. Što mi nisu pružili osnovne uslove za život. Što smo odrastale bez struje i vode. Što nismo školu završile. Zato što imam komplekse zbog njih, osećaj bezvrednosti. Što sam se mlada udala da pobegnem od oca nasilnika i teškog života u 4 zida. Što mi se nikada nisu našli, iako sam se ja njima uvek našla i pored svega. Rastala sam se, ostala bez dece na neki način zahvaljujući njima jer nisu mi pomogli ni na koji način. Sada kada sam se oporavila od svega, počela da živim normalan život sa normalnim čovekom, kada sam na korak da vratim decu u svoje naručje, oni mi i dalje uništavaju život i pokušavaju sadašnji mir da mi unište. Zameram im što se nikada nisu promenili niti mi se izvinili za to što su me unakazili. A najviše zameram sebi što ih i dalje volim i poštujem, što ih zovem i posećujem i što sam im nekako sve to oprostila, umesto da sam se okrenula od toksičnih roditelja i nastavila da uživam u životu.
E Vi ste gospođo baš unakaženi. Umeju to roditelji često: iz neznanja, zbog neobrazovanisti, egoizma, poroka, zbog onog "ja sam te rodio/la, ti si obavezan/a prema meni, a pritom ništa detetu nisu pružili. Nažalost mnogo ih je i Vas mi je iskreno žao.
Nisam osetila ni trunku ljubavi sa njihove strane. To me je napravilo emotivnim invalidom i osobom nesposobnom da izgradi normalan zivot, sa normalnim muskarcem. Uporno ponavljam greske uz koje sam zivela i koje sam gledala kod svojih roditelja.
Moji su bili baš, baš strogi, znalo se fakultet - kuća! Nekad sam im zamerala, danas sam zahvalna, jer sam izrasla u uspešnu i srećnu ženu. I ja sam bila stroga prema svom sinu, evo ga uspešan softver inženjer, ima divnu devojku, ali je i dobrica, daje krv, pomaže dobrotvorne akcije, jedno plemenito biće! Moje iskustvo je - bolje biti malo strozi, zavesti pravila i red, nego pustiti da deca rade šta hoće! Pri tom ne mislim na batine i slično, samo red i pravila...
Sto su me rodili,pa drugom (stricu) predali kao igračku da odgaja a oni uzivali i pod stare dane razveli,sad kad imam svoju djecu njih bi da vaspitavaju.♥️♥️♥️♥️
Морамо знати да се сви мењамо сваких пет и више година и да нисмо они стари.Стога свака срџба је непотребна.Иначе одрастање је тешко и за децу и за родитеље,али родитељи сносе већу одговорност и зато морају бити увек пример својој деци.Ако успемо у томе ,обострано поштовање неће изостати.
Zasto nisi vec sa 18 otisla od nje i borila se za sebe i svoj zivot kao sto mnogi su ucinili .Naj lakse je za svoj neuspeh i nemoc kriviti nekog drugog.
E Maja, Maja. Srce mi se cepa kad ovo čitam. Muškarac sam, mislim da sam fantastičan otac i supruga je divna majka za našu decu, pa me ovo tako razočara da mi suze poteku. Posebno kad se radi o majci, mada nema razlike. Žalosno, zaista.
Bio sam previše zaštićen, nikada se do kraja nisam osamostalio. Danas kao zreo čovek i dalje ne mogu biti sam svoj jer imam blokadu u podsvesti šta će oni reći.
Isto, ali moja priča. Sada sam udata žena, imam 35 godina, posao i svoj život, a pri svakom potezu mislim da li bi se to mojima svidelo, kada mi se učini da su ljuti na mene, zovem ih i osluškujem boju njihovog glasa, ponekad ne mogu da spavam.. Pakao.
Ja sam problem resila tek sa 35 god kada sam se preselila za Bg. Ceo zivot je bilo uci skolu/fakultet sutra mogu da umrem od cega ces ziveti. Majka me je rodila sa 40 god i previse je vremena trosila na brigu o meni i bratu. Bila sam jedan od najboljih studenata, u roku zavrsila faks, nisam isla na zurke, nisam imala momka...majka nas je tretirala kao da imamo 5 god. Onda jurnjava za poslom....Prvog momka sam imala sa 29 god i imala sam osecaj kao da sam nesto ruzno uradila, par vezica za koje ona nije ni znala kasnije. Nikad momka u kucu nisam uvela. Nikada ni jedan mm privatnosti. Ne postoji stvar koju sam u kucu unela da ona za to nije znala. Zadnjih 5 god zivim svoj zivot. Posledica ima. Kad te neko ceo zivot gleda kao dete nemas znanja o vezama, ljudima....upoznam nekog, za tren oka se vezem....ja bih vezu ali....Jedino sto sam u poslu dobra i zaradjujem dobru lovu da mogu da bacam novac na gluposti. I opet kada dodjem kod mojih, opet isto, kao da sam dete. Cekam pitanje kada i da li planiram zivot sa nekim, da li imam momka....Ne pita, valjda jos nije vreme za to. A da, jos uvek je hvala Bogu dobro, zdrava. Toliko o pricama koje slusam celog zivota sutra mogu da umrem. Kad god izbije neki konflikt uvek krece pasivna agresija i izigravanje zrtve. Jedino sto hocu da cujem da je imala dobre namere ali da je opet pogresila.
Unakažena
Što su se razveli. Što ni pre toga nisam imala ni mamu ni tatu, oslonac, rame za plakanje, osobu za razgovor. Što mi nisu pružili osnovne uslove za život. Što smo odrastale bez struje i vode. Što nismo školu završile. Zato što imam komplekse zbog njih, osećaj bezvrednosti. Što sam se mlada udala da pobegnem od oca nasilnika i teškog života u 4 zida. Što mi se nikada nisu našli, iako sam se ja njima uvek našla i pored svega. Rastala sam se, ostala bez dece na neki način zahvaljujući njima jer nisu mi pomogli ni na koji način. Sada kada sam se oporavila od svega, počela da živim normalan život sa normalnim čovekom, kada sam na korak da vratim decu u svoje naručje, oni mi i dalje uništavaju život i pokušavaju sadašnji mir da mi unište. Zameram im što se nikada nisu promenili niti mi se izvinili za to što su me unakazili. A najviše zameram sebi što ih i dalje volim i poštujem, što ih zovem i posećujem i što sam im nekako sve to oprostila, umesto da sam se okrenula od toksičnih roditelja i nastavila da uživam u životu.
Podelite komentar
TKo
@Unakažena
E Vi ste gospođo baš unakaženi. Umeju to roditelji često: iz neznanja, zbog neobrazovanisti, egoizma, poroka, zbog onog "ja sam te rodio/la, ti si obavezan/a prema meni, a pritom ništa detetu nisu pružili. Nažalost mnogo ih je i Vas mi je iskreno žao.
Podelite komentar
Chance
Nisam osetila ni trunku ljubavi sa njihove strane. To me je napravilo emotivnim invalidom i osobom nesposobnom da izgradi normalan zivot, sa normalnim muskarcem. Uporno ponavljam greske uz koje sam zivela i koje sam gledala kod svojih roditelja.
Podelite komentar
Jelena
Moji su bili baš, baš strogi, znalo se fakultet - kuća! Nekad sam im zamerala, danas sam zahvalna, jer sam izrasla u uspešnu i srećnu ženu. I ja sam bila stroga prema svom sinu, evo ga uspešan softver inženjer, ima divnu devojku, ali je i dobrica, daje krv, pomaže dobrotvorne akcije, jedno plemenito biće! Moje iskustvo je - bolje biti malo strozi, zavesti pravila i red, nego pustiti da deca rade šta hoće! Pri tom ne mislim na batine i slično, samo red i pravila...
Podelite komentar
Rajvos@
Sto su me rodili,pa drugom (stricu) predali kao igračku da odgaja a oni uzivali i pod stare dane razveli,sad kad imam svoju djecu njih bi da vaspitavaju.♥️♥️♥️♥️
Podelite komentar
TKo
@Rajvos@
E ne dajte. Jer ni Vas nisu vaspitavali, pa nemaju pravo ni Vašu decu.
Podelite komentar
Vesna
Sto nisu ziceli duze😪
Podelite komentar
Отац
Морамо знати да се сви мењамо сваких пет и више година и да нисмо они стари.Стога свака срџба је непотребна.Иначе одрастање је тешко и за децу и за родитеље,али родитељи сносе већу одговорност и зато морају бити увек пример својој деци.Ако успемо у томе ,обострано поштовање неће изостати.
Podelite komentar
Jovana
Ma sto su me rodili u pogresnoj drzavi
Podelite komentar
Maja
Meni je majka toliko ubila samopozdanje da se nisam oporavila evo vec 48 godina, ta zena me je unakazila za ceo zivot... Najveci dusmanin moj
Podelite komentar
.
@Maja
Isto sam prošla. Nažalost sam kasno shvatila da majke zaista mogu da mrze svoju decu
Podelite komentar
Olja
@Maja
Zasto nisi vec sa 18 otisla od nje i borila se za sebe i svoj zivot kao sto mnogi su ucinili .Naj lakse je za svoj neuspeh i nemoc kriviti nekog drugog.
Podelite komentar
TKo
@Maja
E Maja, Maja. Srce mi se cepa kad ovo čitam. Muškarac sam, mislim da sam fantastičan otac i supruga je divna majka za našu decu, pa me ovo tako razočara da mi suze poteku. Posebno kad se radi o majci, mada nema razlike. Žalosno, zaista.
Podelite komentar
Eminem
Bio sam previše zaštićen, nikada se do kraja nisam osamostalio. Danas kao zreo čovek i dalje ne mogu biti sam svoj jer imam blokadu u podsvesti šta će oni reći.
Podelite komentar
Mila
@Eminem
Isto, ali moja priča. Sada sam udata žena, imam 35 godina, posao i svoj život, a pri svakom potezu mislim da li bi se to mojima svidelo, kada mi se učini da su ljuti na mene, zovem ih i osluškujem boju njihovog glasa, ponekad ne mogu da spavam.. Pakao.
Podelite komentar
Zaza
@Eminem
Ja sam problem resila tek sa 35 god kada sam se preselila za Bg. Ceo zivot je bilo uci skolu/fakultet sutra mogu da umrem od cega ces ziveti. Majka me je rodila sa 40 god i previse je vremena trosila na brigu o meni i bratu. Bila sam jedan od najboljih studenata, u roku zavrsila faks, nisam isla na zurke, nisam imala momka...majka nas je tretirala kao da imamo 5 god. Onda jurnjava za poslom....Prvog momka sam imala sa 29 god i imala sam osecaj kao da sam nesto ruzno uradila, par vezica za koje ona nije ni znala kasnije. Nikad momka u kucu nisam uvela. Nikada ni jedan mm privatnosti. Ne postoji stvar koju sam u kucu unela da ona za to nije znala. Zadnjih 5 god zivim svoj zivot. Posledica ima. Kad te neko ceo zivot gleda kao dete nemas znanja o vezama, ljudima....upoznam nekog, za tren oka se vezem....ja bih vezu ali....Jedino sto sam u poslu dobra i zaradjujem dobru lovu da mogu da bacam novac na gluposti. I opet kada dodjem kod mojih, opet isto, kao da sam dete. Cekam pitanje kada i da li planiram zivot sa nekim, da li imam momka....Ne pita, valjda jos nije vreme za to. A da, jos uvek je hvala Bogu dobro, zdrava. Toliko o pricama koje slusam celog zivota sutra mogu da umrem. Kad god izbije neki konflikt uvek krece pasivna agresija i izigravanje zrtve. Jedino sto hocu da cujem da je imala dobre namere ali da je opet pogresila.
Podelite komentar
marija
nisu me terali da ucim
Podelite komentar
Ja
@marija
MARIJA pa i da jesu mislis da bi danas radila u struci
Podelite komentar
Ena
@marija
Sto bi te terali da ucis to si sama trebala da shvatis da ce ti škola trebati ma gde zivila.
Podelite komentar