KUBUKU ili MOJA MALA KUĆA, koncept sa Balija koji nudi turistima ono što bi moglo lako da se primeni

Foto: Nenad Dikić

Siguran sam da nakon boravka u nekoliko sličnih hotela u Nepalu, Tanzaniji i sada na Baliju mogu da govorim o konceptu.

Naime, radi se o malim hotelima koji su mnogo više od hotela, a iznad svega imaju značajan uticaj na lokalnu zajednicu.

Preporučujemo

U mnogim hotelima na Baliju dobijete piće dobrodošlice, ali ako dobijete pored toga hladan peškir nakon napornog puta na nekih 30 C i dočeka vas chillout muzika i soba sa vašim ispisanim imenom od cveća, onda je to već nešto drugo.

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

I to nešto nije nastalo preko noći već je paralelno sa građenjem malih apartmana, lokalno osoblje obučavano da to poštuje.

Očigledno da je to bilo podjednako važno kao i unutrašnji dizajn. Trebalo je da svi nauče engleski jezik, ali da razumeju kulturološke razlike i ponašanje zapadnih turista. Trebalo je naučiti kuvanje, i to podjednako dobro domaće indonežanske specijalitete i strane kuhinje.

Za one koji vole sport nudi se jutarnja joga, a preko dana ronjenje ili vožnja bicikla do okolnih hramova.

Foto: Nenad Dikić

Po povratku servira se balinežanski kolač od kokosa sa lokalnim lemon grass čajem. Podjednako se radilo na usavršavanju tehnika masaže, pa se nudi sve od grubih sportskih do masaže lica. Obratila se pažnja i na zabavu pa je svake večeri organizovana mala priredba za vreme večere.

Limitiran broj kreveta je nadoknađen angažovanjem lokalnih domaćinstava, a da bi ugođaj bio isti svima je nabavljena slična posteljina i peškiri. Na taj način nisu samo zaposlena njihova deca, već cele porodice. Naravno tome treba dodati, organski odgojeno voće i povrće, kao i piliće i lokalno ulovljenu ribu i morske plodove.

Foto: Nenad Dikić

U suštini se radi o maloj zajednici ljudi različitih zanimanja iz više od 20 porodica koji su se udružili samo sa jednim ciljem da gostima u njihovom hotelu bude najbolje. Konačno hotel se svima odužio tako što je pomogao školovanje 45 lokalne dece koja su upisala višu školu ili fakultet.

I na kraju ekološka tema. Da ne bi izostavili ni brigu za plastiku koja je postala problem broj jedan na svetskim morima, izbacili su plastične boce i slamčice. Oni koji baš žele dobijaju bidegradabilne slamčice, a svako toči filtriranu vodu u staklene boce i pije iz staklenih čaša. Pošto je takva voda besplatna postavljena je kutija za donaciju jer su filteri skupi.

Naravno sve ovo su primetili i turisti i zato ocenili na različitim sajtovima KUBUKU sa maksimalnom ocenom i nazvali ga malim rajem ili oazom mira.

Siguran sam da bi sličan koncept mogao da zaživi i kod nas, jer sve što postoji je upravo drugačije. Otvori se hotel, a na goste niko ne obraća pažnju, sami se snalaze i tako svi gube. Kod nas se govori o seoskom turizmu, obično negde gde postoje interesantna priroda, spomenici, crkve ili mogućnost rekreacije.

Foto: Nenad Dikić

Zamislite samo da odete u nepoznato selo, a da vas dočekaju kao u KUBUKU hotelu, da imaju pripremljene ponude za planinarenje, vožnju bicikla, bavljenje nekim drugim sportom ili za posetu kulturnim spomenicima ili crkvama.

Da vas čekaju sa kolačima, a za večeru sa domaćim ili internacionalnim specijalitetima uz odgovarajući zabavni program.

I zamislite da su se naši ljudi složili pa da se više kuća udružilo, pa da svi zajedno rade i da im se deca školuju. Zvuči skoro utopijski za Srbiju, gde važi da nas samo sloga spašava. E zato je MOJA MALA KUĆA koncept na koji treba obratiti pažnju.

(Telegraf.rs/Prof. dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum.)