Kome ili čemu Bukurešt duguje svoje ime: Knezu, hajduku, ribaru, pastiru, lovcu, sreći i radosti ili bukovoj šumi?

Panorama Bukurešta. Foto: Flickr/270 Fan

Rumunska prestonica i najveći grad te zemlje, Bukurešt, nalazi se u središnjem delu Vlaške nizije na rekama Dambovici i Kolentini. Prvi put se pominje 1459. godine kada ga je za svoju letnju rezidenciju izabrao vojvoda Vlad III Cepeš nakon čega je ubrzo postao prestonica Vlaške kneževine, a najveći procvat je doživeo tokom druge polovine devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka.

Preporučujemo

Zbog elegantne arhitekture i sofisticiranosti svoje elite (a možda i zbog Trijumfalne kapije) prozvan je u međuratnom periodu „Malim Parizom“ ili „Parizom Istoka“, i bez obzira što je delimično stradao tokom Drugog svetskog rata, a posebno tokom vlasti Nikolaja Čaušeskua, koji je zarad „sistematizacije“ rušio pojedine njegove istorijske delove da bi gradio nove užase — veliki deo starog grada je očuvan.

Rumuni protestuju protiv vlasti u Bukureštu. Foto: Tanjug/AP

Rumuni su oduvek bili Srbima prijateljski narod i često se može čuti da samo sa njima, od svih naših suseda, nikada nismo ratovali (ruku na srce, nismo bili ni u prilici), ali istina je da o njima ne znamo baš mnogo. Da nabrajamo šta sve o njima ne znamo ovom prilikom nećemo, ali možda ćemo se time jednom baviti. Sada ćemo samo o zanimljivom pitanju porekla imena njihovog glavnog grada: kome ili čemu Bukurešt duguje svoj naziv?

Ne zna se pouzdano odgovor na to pitanje, i postoji nekoliko hipoteza koje skoro sve zvuče moguće. Jedno rumunsko predanje prvi put zabeleženo u pretprošlom stoleću kaže, da je grad osnovao pastir po imenu Bukur. Bukur je u drugim verzijama te tradicije knez, hajduk, ribar ili lovac. Šta je bio, i da li je ta legendarna ličnost utemeljena na nekoj stvarnoj, nemoguće je utvrditi.

Ipak, neki Bukur je verovatno postojao, i to stoga što se rumunski sufiks „—ešti“ (rum. -ești), inače vrlo čest u njihovim toponimima, javlja upravo kod naziva mesta koja dolaze od ličnih imena („—ešti—“ je množina prisvojnog sufiksa „—esku“ koji se nekada koristio za patronime a danas je široko rasprostranjen u prezimenima, kao naše „—ić“, „—ov—“ ili „—ski“).

Bukurešt je u međuratnom periodu s pravom nazivan „Malim Parizom“ ili „Parizom Istoka“. Foto: Wikimedia Commons/www.ratb.ro

Međutim, to ne mora ništa da znači jer je Bukur mogao da bude izmišljena legendarna ličnost po kojoj je naknadno Bukurešt u petnaestom veku dobio ime. Zato postoje i druge hipoteze, recimo ona koja kaže da naziv grada dolazi od rumunske reči za sreću i radost: „bukurije“ (rum. bucurie). Za tu reč se veruje da potiče iz dačanskog jezika.

Hipoteza koju je u sedamnaestom veku izneo otomanski putopisac Evlija Čelebija, da Bukurešt ime duguje izvesnom Abu-Karišu iz plemena Bani-Kurejša, jednostavno nije uverljiva i ne pije vodu. Zašto bi se rumunski grad po tom čoveku zvao, ako je taj čovek postojao? Ili po arapskom plemenu, pa bilo ono i Muhamedovo?

Mnogo je realnija teza koja se pojavila u devetnaestom veku u bečkim krugovima, da ime Bukurešta dolazi od „bukovie“, odnosno od slovenske reči za bukvu. Uostalom, rumunski jezik jeste preplavljen slovenskim uticajima koji postoje na svim lingvističkim nivoima, a slovenskih reči u rumunskom nekada je bilo mnogo više od današnjih 20 odsto.

(P.L.)