Uskoro obeležavamo 180 godina od prvog selfija u istoriji. Napravio ga je Robert Kornelijus koji je morao 15 minuta ukočeno da sedi pred kamerom

Fotografski autoportret Roberta Kornelijusa iz oktobra 1839. godine. Ujedno je prvi foto-portret, prvi fotografski autoportret, prvi selfi u širem smislu te reči i prva slika na kojoj se namerno nalazi čovek. Foto: Wikimedia Commons/United States Library of Congress

Pre nekoliko godina svi su pričali o selfijima, o kojima više niko ne priča, i to iz jednog dobrog razloga: selfiji su sada svuda oko nas, i skoro svaka treća slika koju vidite na društvenim mrežama je selfi. Pa zašto bi se onda o tome govorilo, kad je to postalo normalno? Niko ni o struji ne priča sve dok ne dođe do „prekida snabdevanja električnom energijom“, zar ne?

Preporučujemo

Ali ono što je posebno interesantno u vezi sa selfijem kao fotografskom formom leži u tome, što je nekako očigledna, a opet tako kasno „otkrivena“, i to tek sa pojavom prednjih kamera na pametnim telefonima protekle decenije. To je posebno neverovatno ako se ima u vidu jedna činjenica koja glasi: prvi fotografski portret i prva namerna slika na kojoj se nalazi čovek, bila je selfi.

Oktobra 1914. godine velika kneginja Olga Nikolajevna Romanov, ćerka cara Nikolaja II, izrađuje najpoznatiji rani selfi. Foto: Wikimedia Commons/forum.alexanderpalace.org

Kažemo „namerna slika na kojoj se nalazi čovek“, zato što su se na slici pariskog Bulevara du Tampl o kojoj smo nedavno pisali, autora Luja Dagera, sasvim slučajno zadesila dva čoveka. U pitanju su bili čistač cipela i njegova mušterija koji su dovoljno dugo stajali u istom položaju da budu uhvaćeni na snimku, jer je vreme ekspozicije trajalo dvanaestak minuta (zbog čega se ne vidi saobraćaj, iako je bila u pitanju prometna saobraćajnica).

A ovaj prvi namerni foto-portret, koji je ujedno i prvi selfi, delo je američkog pionira fotografije Roberta Kornelijusa (1809—1893), čoveka rođenog u Filadelfiji od oca koji je 1783. emigrirao iz Amsterdama.

Robert se u mladosti posebno zanimao za hemiju, a 1831. godine počeo da radi kod oca u radionici za poliranje srebra i metala. Interesovanje za fotografiju javilo mu se nakon što ga je pronalazač i fotograf Džozef Sakston zamolio za izradu srebrne pločice za njegov dagerotip (dagerotipija je jedna od prvih foto-tehnika koju je razvio upravo gorepomenuti Luj Dager).

Nepoznata žena izrađuje najraniji poznati selfi u užem smislu te reči, ispred svog ogledala, oko 1900. godine. Foto: Wikimedia Commons/Tsukiakari/shorpy.com

Kornelijus je baš tehnikom dagerotipije izradio ovaj selfi koji vidite, i to ispred očeve radnje kada je imao trideset godina, oktobra 1839. Vreme ekspozicije u njegovom slučaju trajalo je između deset i petnaest minuta, i tokom tog perioda morao je da sedi nepokretan da bi bio uslikan.

Na drugoj slici koju smo priložili možete videti najpoznatiji rani selfi, onaj koji je oktobra 1914. godine ispred svog ogledala izradila velika kneginja Anastasija Nikolajevna. Kornelijusov portret nije u užem smislu selfi jer on nije u rukama držao aparat, ali Anastasijin jeste; ipak, nju je u tom smislu preduhitrila nepoznata žena koja se oko 1900. godine takođe slikala u ogledalu. To je ova treća priložena slika.

(P. L.)