Iznenađujuće! Evo u kojim evropskim zemljama su ljudi najusamljeniji

foto: pixabay.com

Problem usamljenosti postaje sve veći, a upotreba interneta koliko pomaže, toliko i odmaže.

Ležala je mrtva u hodniku svog doma u Roterdamu gotovo deceniju.

Preporučujemo

- Niko to nije primetio – rekao je portparol holandskog ministarstva zdravlja Eksel Des. - Bio je to pravi šok! Kako je uopšte moguće da u tako velikom gradu neko bude mrtav 10 godina, a da to niko ne primeti, da nikome ne nedostaje?

Ova 74-godišnjakinja je na kraju pronađena tako što su radnici primetili veliki broj nagomilanih pisama ispred njenih ulaznih vrata, nakon čega su pozvali policiju.

Ovaj šokantni događaj iz 2013. godine motivisao je Huga de Jonga da nešto preduzme. Tada radeći u Gradskom veću Roterdama, razvio je lokalni plan za borbu protiv usamljenosti. Danas, ovaj ministar zdravlja Holandije, proširio je svoju strategiju na celu državu.

Nije Holandija jedina zemlja koja je preduzela korake po ovom pitanju. Usled problema sa kojim je Evropa počela da se suočava, Velika Britanija je prva zemlja koja je imenovala ministra za usamljenost.

Koliki je nivo usamljenosti ljudi u Evropi?

foto: pixabay.com

Osnovna poteškoća sa kojom se stručnjaci suočavaju prilikom definisanja ovog problema i utvrđivanja da li on i koliko brzo raste širom kontinenta, je nedostatak uporednih podataka.

Najpre, usamljenost je subjektivni osećaj koji se razlikuje u različitim društvenim grupama i državama. Drugo, iako postoje studije, one su relativno nove, pa je malo referentnih vrednosti sa kojima bi se rezultati mogli uporediti, te uočiti eventualni porast ovog problema.

Usamljenost pogađa sedam procenata odraslih ljudi širom Evrope, navodi se u kratkom tekstu Evropske komisije. Takođe, u tekstu stoji da se ljudi u istočnim i južnijim delovima Evrope češće osećaju usamljeno nego ljudi u zapadnim, odnosno severnijim delovima.

Govoreći konkretno o društvenoj izolaciji, najgore stanje je u Italiji, Holandiji i Francuskoj. U anketi iz 2015. godine u kojoj su građani pitani da li imaju od koga da zatraže pomoć, ili nekoga da mu se povere o ličnim stvarima, ove tri zemlje izdvojile su se po negativnim odgovorima.

Da li usamljenost pogađa samo starije ljude?

Čak 1,4 miliona starijih od 50 godina u Engleskoj priznaje da se često oseća usamljeno, navodi dobrotvorna organizacija „Age UK“. Stručnjaci kažu da se udeo starijih osoba koje se osećaju usamljeno nije promenio, ali se ukupan broj povećava jer ljudi sve duže žive.

Eksel Des je rekao da kako ljudi stare, njihovo se društveno delovanje smanjuje, a samim tim i povezanost sa drugim ljudima.

- Vidimo da je broj starijih ljudi zaista veliki. Oni nemaju prirodan način da ostanu u kontaktu sa drugima. Tačno je i da deca teže da žive dalje od svojih roditelja, i to je još jedan razlog za pojavu usamljenosti kod starijih.

Međutim, iako se inicijative za borbu protiv usamljenosti fokusiraju na starije starosne grupe, prema rečima bivše poslanice parlamenta Džudit Merkis, usamljenost pogađa i mnoge druge grupe. Ona je rekla da je istraživanje u Nemačkoj pokazalo da su mladići najusamljenija grupa, a da se stepen usamljenosti povećava i kod mladih žena.

- Mnogo ovakvih inicijativa usmereno je na starije osobe. U glavama postoji ta ideja da ste, ako ste stari, samim tim i usamljeni – rekla je Džudit. – Te inicijative za starije su veoma lepe, ali zbog čega imamo predrasude o tome da usamljenost zavisi od godina?

Šta prouzrokuje usamljenost?

foto: pixabay.com

Istraživači kažu da su loše zdravlje, usamljenički život i stepen siromaštva faktori koji povećavaju rizik od usamljenosti.

- Ali, presudni uticaji su karakter čoveka i sposobnost da se poveže sa drugim ljudima, rekla je Džudit Merkis. - Svi vezujući faktori koji su nekada postojali, vremenom pomalo blede. Sve više je prisutna i razlika između onih koji rade i imaju finansijska sredstva, i onih koji nemaju. Porodica je, takođe, veoma važna. Ljudi su više isključeni ako moraju da se odsele zbog posla.

Robin Hevings, direktor kampanje za okončanje usamljenosti, kaže da jedan od najvećih rizika dolazi tokom ključnih životnih promena.

- Ukoliko se preselite zbog novog posla ili obrazovanja što može biti velika promena, naročito kod mladih. Menja se okruženje, krug prijatelja... A nije uvek lako uklopiti se. Drugi rizik se javlja nakon što u naš život uđu deca. U velikoj meri, smanjuju se izlasci i društvena interakcija. Deca radikalno menjaju život.

Pored životnih promena, takođe je preispitan i faktor novih tehnologija.

- Apsolutno postoji veliki rizik kada su internet sajtovi poput Fejsbuka i Instagrama u pitanju. Tamo ljudi sebe predstavljaju u najboljem svetlu, i poređenja sa drugim ljudima, kada nam se lako učini da su svi drugi srećniji, zadovoljniji, ispunjeniji... mogu stvoriti osećaj usamljenosti – kaže Hevings.

- Sa druge strane, socijalne mreže mogu biti i korisno srestvo za održavanje društvenih odnosa. Ranije, ako vam se član porodice preseli u Australiju, suočavali ste se sa činjenicom da ga godinama nećete videti. Danas, možete ga viđati svakog dana, preko Skajpa ili drugih platformi. Digitalne tehnologije nude mogućnosti za rešavanje problema usamljenosti; one mogu pomoći ljudima da pronađu stvari koje ih zanimaju, ljude sa kojima žele da se povežu i pomaže u održavanju odnosa.

Šta možemo učiniti kako bismo se izborili sa ovim problemom?

Božić i drugi praznici su česta asocijacija na porodicu i prijatelje, pa se tokom ovih dana češće razmišlja o onima koji nisu tu. Međutim, stručnjaci ističu da se usamljenost ne oseća samo tokom prazničnog perioda.

- Leto može biti period godine kada se posebno osećamo usamljeno, jer tada se mnogo putuje.

Džudit Merkis je rekla da bi na nivou pojedinaca, svako bi trebalo da pokuša da napravi određena poboljšanja i iskorake u krugovima u kojima se kreće. Sa druge strane, vlade zemalja treba da osiguraju obrazovanje mladih na temu kako da se pripreme za život tako da mogu da stvaraju društvene konekcije.

- Učimo mlade kako da govore strane jezike, ali ne učimo ih kako da se povezuju. Moramo im objasniti šta znači povezati se sa drugima. Šta je potrebno uraditi, i kako? Takođe, prikazati i realan pogled, jer je slika koju često vidimo na društvenim mrežama nestvarna, ukrašena, gotovo bajkovita realnost. Nažalost, internet sve više ohrabruje da se aktivnosti obavljaju iz svojih domova, i sve je manje fizičke interakcije među ljudima. Kako da komuniciramo, kako da srećemo jedni dtuge ako više ne postoji razlog da izlazimo?

(G.S./Euronews)