Odbrojavam dane dok ne umrem": Pogledajte kakav život vodi žena koja pati od anksioznosti

i ja sam imao sve ove simptome i pomishljao na samoubistvo. onda sam snimio shtitnu zlezdu u nemachkoj . dobio tablete i dve nedelje nakon prve tablete bilo josh gore. organizam se sredio u medjuvremenu i nemam vishe hipohondrijske napade. zivot pre dijagnoze je bio pakao

Samo inteligentni ljudi obolevaju od ove bolesti,sto nikako nije pozitivno,ali gde si video zabrinutu budalu kojoj je more do kolena???

Zar ovo nisu simptomi hipohondrije?

Neznam sta je u pitanju ali imam mnogo istih simptoma kao osoba koja je poslala komentar.Nezelim da vidjam ljude oko sebe ruke mi drhte, stalno zaboravljam stvari Idem kod psihijatra ali naravno tamo dobijete lekove za umirenje i to je to.Nista me neraduje cesto placem pijem lekove za spavanje a onda imam kosmorne snove.Veoma cesto gubim zelju da zivim imam suicidne ideje.

Kao neko ko ima mesoviti anks.depr.poremecaj rekla bih ipak da ovo nije to. Hipohondrija pre

Patim od poremecaja kao sto je u tekstu opisan dugo. To je anksiozni poremecaj u vidu opsesivnog straha od bolesti, kod mene jos udruzen sa depresijom. Sad ne znam kako da opisem taj osecaj, u kome sami sebe izolujete, ostavio sam posao, izgubio prijatelje, nemam ljubavne veze vise. Prosto nit izlazim, niti se radujem, niti imam emocije prema bliskim ljudima, samo strahovi i gledanje u tacku. Trudis se, ides kod psihijatara, cak ih i menjas, ali samo daju lekove i posalju te kuci, placao sam psihoterapeuta dok sam radio mada ni on nije cudotvoran. Prosto kada si dugo u ovim strahovima, potones skroz. Ljudi cesto osudjuju ovakve ljude, imaju fraze "trgni se", "raduj se", "izadji i druzi se", "putuj ili radi" i slicne, ali ne razumeju da niko ne voli da se ovako oseca. Ja znam da mi uopste nije zabavno sto idem po lekarima, idem kod specijalista na svoju ruku, radim analize ultrazvukove, snimke ma svasta. Bukvalno sve pare koje imam dajem na takve stvari, a znam i ja da bih bio srecniji da ih potrosim u kafani. Prosto jedan ovakav poremecaj je tezak, a vise njih u kombinaciji je pretesko. Cesto pokusavam da se setim kad sam se poslednji put nasmejao, obradovao necemu, izasao u provod i ne ide mi. Svaki simptom tumacis na neki nacin, prepadnes se, zivis u strahu, i onda kad te popusti pojavi se nesto novo i ponovo u krug.

Драга моја,немој да одбројаваш дане.Потражи стручну помоћ,дружи се са драгим особама,релаксирај се,медитирај и најважније,имај веру у себе...

Ovo u opisu vise lici na hipohondriju.Umisljeni bolesnik i to je cesta pojava.Anksioznost je bolest vezana za realne probleme za stvarne bolesti, za borbu za egzistenciju, ako postoji nasilnik sa kojim osoba zivi i da ne nabrajam dalje.Znaci anksioznost je proizvod skupa problema a brojka je zabrinjavajuca jer covek tek u kasnijoj fazi shvati da je oboleo.

Veoma težak i komplikovan poremećaj. Milion varijacija u ispoljavanju. Kao borba sa demonima. Meni bliska osoba pati od anksioznosti već godinama unazad. Da bih bila uspešna u podršci, čuvam zdrav razum, principijelna sam u stavovima, ne popuštam. Ogroman gubitak energije u toj borbi nadoknađujem stvaralaštvom, jačanjem duha, humorom i humanim pristupom problemima drugih ljudi. Misliti na druge, a ne samo na sebe, jedini je lek.