Potresna priča Vanje Grbića koja nema veze sa sportom, ali je rasplakala mnoge koji su je pročitali (FOTO)

Foto: Tanjug/Executive Group

Preporučujemo

''Život piše romane'', kaže jedna izreka, a nažalost, mnogi od njih budu i tužne i potresne priče. Jednu takvu situaciju, sasvim slučajno, osetio je i legendarni odbojkaš Vladimir Grbić, vraćajući se sa obeležavanja 30 godina svog razreda iz srednje škole.

Nakon što je krenuo ka Kleku do svoje majke u povratku sa okupljanja sa drugarima, doživeo je situaciju koja ga je veoma potresla, a koju je kasnije podelio na svom Fejsbuk profilu i tako rasplakao mnoge koji su ga pročitali.

>>> BOGOTAC VANJA GRBIĆ! Ovako je proslavio pobedu Srpkinja nad Amerikankama! (VIDEO)

- Moj razred biologičara... nakon 30 godina i dva drugara manje... Život ne bira... - bio je njegov komentar uz fotografiju okupljenog odeljenja 30 godina kasnije. I to je bio tužan komentar za mnoge zbog dva drugara, koja nisu sa njima, ali je status koji je legendarni odbojkaš objavio kasnije terao na suze i one koji to retko kada čine.

Naime, na stanici je stao momku koji je čekao prevoz i povezao ga, a ispostavilo se da je to sin njegovog preminulog drugara, sa kojim je poslednji put pričao baš kada je njegova žena bila trudna i nosila momka sa kojim je upravo pričao.

- Nakon večere pune emocija sa mojim biolozima iz srednje škole, razredom od pre 30 godina, vratio sam se u Klek da kod mama Dane ostavim neke stvari. Na stanici u Kleku stajao je momak. Kad mogu uvek povezem nekog. Ajde rekoh, tražiš li molbu.

- Mladić uđe i reče dobro veče. Kako se prezivaš? Petrović kaže. Ko ti je otac? ''Meni je stric Drago''... U tom trenutku kao da me neko nozem uboo u srce. Čekaj ti si sin Stevice? Da reče...

- Stevice, mog preminulog druga iz osnovne škole, sa kojim sam razgovarao poslednji put dok mu je žena bila trudna sa ovom momčinom a on teško oboleo od raka.

- Znaš li ko sam ja rekoh. Znam, reče momak. Sećaš li se oca? Pa ja sam čika Vanja imao godinu i po dana, i ne baš. E sine... tvoj tata i ja smo odrasli zajedno, rekoh, isli smo u isti razred. Jedva sam izgovorio... Momak mi je video suze, koje nisam ni pokušao da zadržim... Život je neumoljiv, a Stevica, bio bi ponosan na sinčinu.

Često se pitam o smislu života. I sve više shvatam koliko je važno pomoći onima posle nas da postanu vredni i dostojni svojih predaka - završio je vanja srceparajuću priču.

(Telegraf.rs)