VERUJEM, NE VERUJEM: "Iznenađenja" u Londonu koja retko koga više iznenađuju

Da se neki ljubitelj tenisa, igrom slučaja, ovih dana probudio iz dubokog sna u koji je utonuo početkom novembra 2016. verovatno bi bio šokiran spiskom učesnika ovogodišnjeg završnog ATP Mastersa u Londonu, pa i kada su imena Nadala i Federera (i to klasifikovanih kao Br.1 i 2) u pitanju.

Povrede čak četvorice igrača od dosadašnjih osam “stubova” svetske teniske elite – od kojih su Vavrinka, Đoković i Marej na “jedevite jade” ostali u prvih 16 – i “vaskrs” pomenutog Španca, odnosno Švajcarca – rearanžirali su karte pred početak poslednjeg turnira u sezoni na način koji skoro niko nije očekivao.

Preporučujemo

Uz dužno poštovanje svima ostalima koji su se našli u Londonu, ono što je do sada pratilo njihove karijere i uticalo na to da ne potvrde svoj igrački potencijal (sa izuzetkom već eliminisanog Čilića) jeste upravo redovni nedostatak kontinuiteta i istrajnosti, kako bi napravili konačni korak ka članstvu u “velikoj osmorci” sezone. Isti problemi su bili prisutni i ove godine, ali je “megamiks” okolnosti ipak doveo do toga da im se ukaže šansa da “pronađu sebe” u impozantnom teniskom plavetnilu velelepne O2 Arene. Ovo ne kažemo slučajno, jer su već prvi mečevi potvrdili da je većini od njih bilo teško da se izbore sa tenzijom i “veličinom momenta” koji je nastupio na kraju hektične jurnjave za poslednjim poenima za ulazak u selekciju za London.

Foto: AP/Tanjug

Već krajem drugog seta prvog meča Rafe Nadala je bilo jasno da će njegov (posle Sokove pobede u Parizu) razočarani prijatelj Karenjo-Busta biti srećniji od igrača koji je tog dana odneo pobedu (belgijanca Gofena), jer se pokazalo tačnim ono što je svaki teniski posmatrač još na spomenutom Mastersu zaključio – da Nadal dolazi u London skoro isključivo da bi primio ATP trofej za najboljeg igrača sezone na tradicionalnoj ceremoniji koja se priređuje tim povodom. Verovatno je Rafa nešto slično i nagovestio Pablu čim je predao meč našem Filipu pa se ovaj, obradovan što ovoga puta nije “visio”, pripremio da proba da maksimalno iskoristi situaciju, što mu se umalo nije dodatno posrećilo protiv Tima. “Gledati Rafu tokom trećeg seta protiv Gofena bilo je nešto najmučnije u mojoj karijeri,” napisao je poznati engleski teniski komentator u svojoj kolumni, bez previše obzira na “izražajnu korektnost”.

Slično situaciji sa Rafom, posle povlačenja svefrancuskog dubla Erber-Mau u četvrtak zbog povrede leđa prvopomenutog (i to pred finale Dejvis Kupa sledećeg vikenda), njihove zamene Kontinen i Pers su čak otišle i korak dalje – i nastupiće u svom prvom polufinalu na Završnom Mastersu sezone, sa izglednim šansama da odličnu sezonu u kojoj su osvojili Australijen Open, Šangaj Masters i još dve titule eventualno krunišu u finalu protiv “tek” osmoplasiranog para Harison – Venus (osvajači Rolan Garosa i Estorila), kojima je ovo prvi nastup u novembru u Londonu. Iznenađenja na pretek – i u dublu…

Foto: AP/Tanjug

Igrač koji “surfuje” na talasu sreće koji ga nosi sa obala Sene, prvi Amerikanac koji se posle “zemljaka iz Nebraske” našao na Završnom Mastersu Džek Sok, izgleda da najviše uživa u svojoj “ulozi” u Londonu. Ako se neko i nadao da će “žirafko” Zverev (kako mu tepaju njemu bliski igrači na turneji) posle pobede nad Marinom i odličnog nastupa protiv Rodžera i potpuno opravdati odsustvo sa prvog (i njemu poslednjeg ponuđenog) izdanja "Next Gen" završnog turnira sezone za najbolje igrače do 20 godina u Milanu time što će doći barem do polufinala u Londonu – to se nije obistinilo.

A priča o meču u kome je Sok obezbedio polufinale u O2 Areni – i pratećim okolnostima - je, rekli bismo, simptomatična za to u kom smeru se kreće “teniski karavan”, u kome sve češće vodeću ulogu igraju novopridošli igrači iz drugog ešalona teniske scene.

Nivo tenisa i izvedene neizvesnosti koji je pratio Završni Masters u Londonu poslednjih 6 godina, uz povremene izuzetke, retko kada bi mogli da se uvrste u “Top 8” takmičenja sezone. Ipak, ono što je opravdavalo opšte interesovanje publike, medija i sportskog sveta bila su velika imena koja su davala obeležja prestiža i važnosti ovom turniru, makar i kada se Rodžer povlačio iz finala, a svi ostali igrali pod povredama ili usled privatnih problema (Endi, Rafa, Novak). Ove godine, vakum koji je nastao povlačenjem “velikana” iz dobro poznatih razloga, nažalost, nije ničim nadoknađen, a ponajmanje tenisom. Sokov uspeh i ulazak u polufinale koji podseća na priču o Nalbandijanu koji je 2005. odložio pecanje da “uskoči” kao alternativa na Završni Masters u Šangaju i osvoji ga nedelju dana kasnije, najbolje svedoči o “viskoznom” stanju stvari u Londonu.

Foto: AP/Tanjug

- Pa ne znam, dobro se osećam, važno mi je da se zabavljam u igri, ništa ne očekujem, imao sam sreće… - je ono što amerikanac ponavlja iz meča u meč, kada biva upitan o svojoj igri i šansama. Sa druge strane, Zverev snuždeno komentariše da mu je treći set protiv Soka “jedan od najgorih u karijeri”, odlučujući gem – sigurno najgori, a celo iskustvo iz Londona “jedno od najvećih razočarenja”. Tim gubi od Gofena 6-1 završni set, Čilić i Zverev istim rezultatom od Federera, Dodig i Granoljers oba seta od Mareja i Soareša. Zverev dobija Soka 6-1 drugi set, a onda “zabrlja” treći set kao da drugog nije bilo… Usponi i padovi, konstantni i to ne prouzrokovani protivnikovom boljom igrom, nego padom u koncentraciji i posvećenosti igri. Sa tim problemima se, pored briljantnog Federera, za sada najbolje izborio igrač čiji je ulazak u sam teniski vrh bio redovno odlagan upravo nedostatkom usresređenosti, konsistentnosti i radnih navika, “komšija” Grigor Dimitrov koga je rad sa trenerom Valverduom napokon doveo na pravi put.

Njegovo očekivano finale sa Federerom, pod uslovom da ne potceni Sokov forhend i servis je, čini nam se, poslednja nada da će ljubitelji tenisa videti barem jednu dobru tenisku predstavu u poslednjem meču turnira. Sve ostalo što smo, uz često prebacivanje TV kanala i kuckanje i postovanje na aplikacijama i društvenim mrežama iz publike, posmatrali na konačnoj teniskoj smotri za sezonu 2017. nije bilo vredno njenog naziva i važnosti.

Foto: AP/Tanjug

Pitanje je da li je ovo “znak vremena” koja nastupaju u svetskom tenisu, ili samo posledica još jedne previše naporne sezone za ATP igrače? Ako se nešto ne promeni u pogledu napora i fizičkih zahteva sa kojima se igrači suočavaju iz nedelje u nedelju, čini nam se da će ovo stanje postati hronično, sa svim svojim negativnim posledicama. U pravu je Rafa Nadal koji zamera zbog toga što niko više i ne pamti kada je jedan Završni Masters igran na šljakastoj podlozi. Nije slučajno Rodžer Federer i dalje “majstor nad majstorima” a da verovatno najviše od svih vodećih igrača pravi najduže pauze bez tenisa i reketa tokom godine, uz preskakanje Rolan Garosa i Pariskog Mastersa u sezoni na izmaku.

Čudi li ikoga vest da je Novak Đoković, prema informacijama koje su nedavno “procurele” ka svetskim medijima, igrao sa frakturom u predelu lakta skoro godinu i po dana? A šta tek reći o Mareju koji se bukvalno “raspao” u 2017. godini posle osvanjana prvog mesta, drugog Vimbldona i Olimpijade tako da ga je, na kraju sezone u kojoj ga skoro nismo videli na terenu, Rodžer Federer nedavno dobio na egzibiciji, igrajući u tradicionalnom škotskom kiltu?

Igrači su, jednostavno, previše umorni, iznureni i pod prevelikim pritiskom – fizičkim, a samim time i psihičkim – da bi održanje ovakvog stanja stvari bilo dugoročno dobro za svetski tenis. Naravno, odlično je videti “nove klince u kraju” kako nadiru ka vrhu, kao i one koji su dočekali “svojih pet minuta” da bi malo popunili vitrine sa trofejima i “tanjirima” kao legat njihovih karijera ali, i ovi prvi, a tek drugi, su sve češće povređeni, umorni i sebi dozvoljavaju velike padove u mečevima, na turnirima, povlačenja sa takmičenja, izostanke iz delova sezone i, ono što navijači najviše mrze “pro forma” pojavljivanje na turnirima samo da bi se “zaradila koja para”.

Svet tenisa, u kome “pričuckanje” levo-desno ima skoro podjednaku važnost kao, na primer, za modnu i filmsku scenu i medije koje ih prate, kao bitnu premisu za planiranje uspeha sada ima informisanost o stanju povreda i ostalih nedaća koje prate ostale igrače tokom sezone - suočene sa pritiscima koji se iz godine u godinu uvećavaju.

Foto: AP/Tanjug

Magični momenat ove godine, a rekli bismo i više sezona unazad, bio je inauguralni “Lejver Kup” u Pragu. A zašto je to bilo tako, uz sve pohvale za koncept, organizaciju, medijsku pažnju i posećenost mečeva? Jednostavno, igrači su se opustili, doživeli su “nov momenat” u takmičarskom smislu, obogaćen odlično osmišljenim novim pravilima i formatom koji je podstakao pravi duh borbe, bez mogućnosti da se previše kalkuliše i “pakuje gotov proizvod” za redovno zadovoljavanje medijsko-statističke forme koje ostatak ATP turneje nosi.

Takođe, osećaj pripadanja timu, izgaranja za zajednički cilj i sve prateće emocije su oduševile sve i na terenu i oko njega takođe u suprotnosti sa spartanskim režimom i osamljenošću koji je karakteristika života savremenih tenisera koja se najteže podnosi, bilo da su u Top 10 ili plasirani iza 800-tog mesta.

I, tako, kako se bliži kraj i ove teniske sezone – a eksponencijalno raste broj pitanja i dilema o budućnosti takmičenja i njegovih najvećih zvezda ono koje se nameće kao glavno od njih je: koliko sve ovo može da se nastavi dalje na ovaj način? Pogledom na druge globalno popularne sportove koji su skoro svi, sa izuzetkom golfa i borilačkih veština, timskog profila, jasno je da su svoju budućnost krenuli da reformišu na razne načine, potpomognuti osnovnom činjenicom da su zamene skoro svih članova tima redovna i očekivana pojava. I tako, jedan Real Madrid, Barselona, PSŽ, Mančester Siti i Junajted, Voriorsi, Patriotsi, CSKA, Penguinsi, Kardinalsi i ostali imaju po barem dva tima skoro izjednačenog kvaliteta u svom sastavu, čiji su pojedinci spremni da ulete u potrebnu ulogu kada žrvanj takmičenja to bude zahtevao od njih.

U tenisu je to, naravno, nemoguće, a donedavna jedino timsko (i nacionalno) takmičenje, Dejvis, odnosno Fed Kup, je primer kako zabrljati organizaciju i izvođenje jednog timskog takmičenja “do daske” možda zato što je u pitanju 1. tenis, i 2. jedno od najstarijih sportskih takmičenja na svetu. Da li će tradicija, ponos, konvencije, gordost, principijelnost koje odlikuju tenis kroz njegovu istoriju spojene sa marketinško-medijskim diktatom koji produkcija i plasman vrhunskog sporta današnjice podrazumevaju postati sve više “toksična kombinacija” zbog koje će tenis biti doveden u opasnost da implodira ili naglo krene da gubi popularnost, pitanje je koga su svi u svetskim teniskim organizacijama više nego svesni.

Foto: AP/Tanjug

Ostala pitanja su kako, od kada, kojom dinamikom, i uz koju poruku bi trebalo izvoditi te promene? Ako možemo da kažemo da su Lejver Kup i njegova moguća ekstenzija u ženskom tenisu, kao i Nekst Džen turnir najboljih igrača do 20 godina u Milanu bili svetle tačke u 2017. godini da li će trend ovih promena biti nastavljen i širen, i koju ulogu će igrači imati u svemu tome? Iako se potreba za promenama i inovacijama u tenisu odavno oseća i o njoj debatuje više od dve decenije, tempo kojim se one primenjuju je neverovatno spor. Kada bi se one odvijale upola brzo kao što je to bio slučaj u tehnologiji opreme, metodologiji treninga i oporavka igrača, marketingu i medijima, tenis danas bi bio u znatno boljem stanju, a njegova perspektiva – svetlija.

Ono što je važno je da je ova tema napokon izbila u prvi plan – i da ju je, od sada, nemoguće zaobilaziti ili njom se ne baviti - pod hitno.

I tako će, po prvi put u polufinalu singla Završnog Mastersa u Londonu, nastupiti čak trojica igrača u singlu, i, za sada, dva dubl para. Ako neko ko voli da uživa u iznenađenjima u sportu ovo smatra za povodom za radost – imaće puno dodatnih razloga da provede prijatan vikend uz tenis iz O2 Arene. Da li je svetski tenis sada u fazi da iznenađenja postaju “norma”, a da pritom kvalitet tenisa i dalje bude takav da opravdava posvećeno vreme, skupe karte i sve ostale pojavne i opisne karakteristike ljubitelja tenisa i strast koja se izražava prema belom sportu, naravno, pravi odgovor može biti jedino subjektivne prirode. I, zato, uživajte u tenisu iz Londona i priželjkujte da budete iznenađeni barem u vidu ranog novogodišnjeg poklona od ATP turneje. I to je nešto, zar ne?

(Specijalni izveštač iz Londona, Vuk Brajović)