VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Nema više arčenja para Državne lutrije Srbije!

Državna lutrija Srbije (DLS) završila je 2012. godinu sa gubitkom od čak 150 miliona dinara, koje je napravilo prethodno rukovodstvo. Kada se pogledaju ugovori koji su sklapani od 2010. do 2012. možete da shvatite samo jedno - da se arčio novac Lutrije i da je korist od toga imala određena grupa ljudi. Rasipanju novca DLS sada je kraj i mi smo ponosni što smo 2013. godinu ipak uspeli da završimo sa 1,6 miliona evra u plusu, kaže predsednik Skupštine Državne lutrije Vladimir Đukanović u intervjuu za Telegraf.rs.

Preporučujemo

- Najveći deo gubitka napravljen je zbog ugovora sa jednim preduzećem na 130 miliona dinara, koji iz godine u godinu nije knjižen. I tako se lažno predstavljalo da je Lutrija u dobitku. Čak i bez toga, DLS bi bila u minusu u 2012. od oko 20 miliona dinara što je, takođe, van svake pameti. Kada pogledate neke ugovore, shvatite da se ovde bukvalno rasipao novac na marketinške usluge pa su se čak potpisivali ugovori sa firmama za koje verovatno niko nikada nije čuo. Kasnije se, ipak, saznalo da su to ćerke firme jedne uticajne kompanije i onda su stvari postale jasnije. Suštinski, Državna lutija Srbije je služila za ispumpavanje novca za određeni krug ljudi. Tom katastrofalnom poslovanju stali smo na put u 2013. a ja sam upravo početkom te godine i postavljen na ovu funkciju - kaže Đukanović.

 Ukoliko je poslovni rezultat bio tako loš pre samo dve godine, kako je sada DLS u plusu?

- Bilo je dovoljno samo prestati sa tako neodgovornim trošenjem novca da bi Lutrija postigla dobar rezultat. U takvim okolnostima, DLS je ipak prethodne godine inkasirala 1,6 miliona evra.

Utisak je da je to mali plus?

- Morate da znate zakonsku raspodelu sredstava da bismo mogli da polemišemo da li je profit mogao da bude veći. A zakonska raspodela i nije baš povoljna po Lutiju. Od ukupnog prometa koji DLS ostvari tokom godine, pola mora da ide u fondove za nagrade. U nekim igrama čak 70 odsto prometa mora da se da u nagradni fond, kao što je to slučaj kod greb-greba. Onda ostatak dele država i Lutrija u rasponu 60 prema 40. Tako da Lutriji od ukupnog prometa ostane nekih 18%, što naravno nije dovoljno. Svuda u Evropi je tendencija da makar 20% od svih davanja pripadne Lutriji.

Pomaže li vam država?

- Jako je važno da ljudi razumeju da mi nismo javno preduzeće. Lutrija je državna firma koja je u statusu d.o.o. i koja se ne finansira od države. Naprotiv, mi smo osnovani da punimo državni budžet. Nama je malo i krivo što nemamo veća sredstva, kako bismo mogli da pokrenemo investicije. Država je prošle godine od Lutrije dobila oko 25 miliona dolara, što je trećina ukupne zarade od svih  igara na sreću na našem tržištu. DLS ima monopol na klasičnim igrama na sreću i to znači da niko drugi ne može da priređuje loto, bingo, tombolu, greb-greb, sportsku prognozu..U posebne igre na sreću spadaju slot aparati, ruleti, kladionice i to mogu svi ostali da priređuju. To može i Državna lutrija ali ona nema interes u tome jer su tu ogromni rizici a bila bi nam potrebna velika investicija. To kockanje sa državnim parama zaista nije ni dobro, a nije ni u redu. Mi se samo bavimo klasičnim igrama na sreću i od toga privređujemo.

Zbog teške ekonomske situacije u zemlji da li građani manje igraju Loto?

- Pad igranja lutrijskih igara je dodatni problem. Loto, bingo, tombolu, greb-greb uglavnom igra starija populacija. Svuda u Evropi je tendencija pada lutrijskih igara i sve te lutrije pokušavaju da pronađu model kako da opstanu. Neophodno je da se investira u nove tehnologije, u nove igre, a za sve to su neophodna sredstva do kojih nije lako doći.

Kako se borite sa pričama da sedmica može da se namesti?

- Nama je veoma bitno da promenimo sliku, percepciju Lutrije u javnosti. To što su se ovde rasipale pare u jednom periodu nikako nije dobro. Ali, upravo zbog toga sadašnjem rukovodstvu je stalo da pošalje poruku ljudima koji su se pokolebali i misle kako ih "neki tamo lopovi iz Lutrije pljačkaju". Tu je i skepsa da se sedmica namešta, što je apsolutna neistina. Nemoguće je namestiti sedmicu zato što samo jedna firma na svetu pravi set kuglica za loto i ona se nalazi u Londonu. Taj set je izuzetno skup i koristi ga ceo svet. Ovde se pre dve godine desio jedan slučaj kada je izvučen veliki broj šestica. Koliko god ljudima to suludo izgledalo, ali desilo se da je izvučena kombinacija iz filma "Tesna koža", odnosno da je od sedam brojeva koje je Rahela Ferari u filmu ispisala na vratima, izvučeno šest. Ljudi nisu mogli da poveruju da to nije namešteno. Zato što ne znaju da naš narod obožava da prepisuje kombinacije i mnogi igraju loto godinama po istoj kombinaciji. I, zaista, jednom je ta kombinacija i izvučena.

Kakve su procene za ovu godinu, ima li Lutrija šansu da ostvari bolji rezultat nego prethodne godine?

- To ne mogu da tvrdim, još uvek je rano govoriti na tu temu. Mislim da ćemo biti na sličnom nivou kao i u 2013. godini.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić pomenuo je mogućnost da se Lutriji pronađe partner kojem bi bilo ponuđeno da kupi licencu za organizovanje igara na sreću i da bi se tako inkasirao dobitak od 100 miliona evra. Da li je to dobro rešenje?

- Da bismo bili konkurentniji jedna od opcija je i da se nađe strateški partner. Ja sam lično pristalica koncesije, što bi podrazumevalo da nam taj strateški partner da garanciju, kroz novac da će zaista investirati u Lutriju, a da ona ostane u vlasništvu države. Treba sagledati državni interes i zato se zalažem za to da taj strateški partner plati unapred, i da onda u nekom vremenskom periodu dobije pravo da privređuje određenu igru.

Šta bi još povećalo profit Lutriji?

- U eri tehnološkog napretka, lutrije zaostaju. Možda je igranje lotoa ili greb-greba preko aplikacija, odnosno preko interneta nešto o čemu treba razmišljati, ali i tu treba naći partner koji bi tako nešto izveo jer je to ozbiljna investicija za koju mi nemamo novca.

Koju vi igru na sreću igrate?

- Držim se jednog pravila. Ne koristim usluge firme u kojoj radim. I ja se zaista toga držim.

(N. S.)