ŠTA JE I ŠTA PREDSTAVLJA ŠARLI EBDO: Sve o satiričnom listu koji se našao na udaru islamista (FOTO)

Sreda, 7. januar 2015. godine, 11:30. Redakcija satiričnog lista "Šarli Ebdo" drži kolegijum i planira naredni broj. Koga će sada podbosti? Ko će se ovoga puta sa pravom slobode govora koja je neotuđivo oruđe u rukama kritičara svega što ne valja na ovom svetu, naći na njihovoj naslovnoj strani?

Preporučujemo

Neko hoće, ali na to neće uticati ljudi koji su sedeli na tom kolegijumu, pošto su naoružani islamisti upali su njihove prostorije i ubili deset ljudi, kao i dva policajca na ulici ispred zgrade u kojoj se njihova redakcija nalazi.

Zbog čega? Šta je nateralo zaslepljene usijane glave zadojene primitivnom interpretacijom džihada koja nema veze sa onim o čemu je prorok koga su "branili" zaista i pričao, da počine jedan ovakav gnusni čin?

Reprint: Charlie Hebdo

Još bolja pitanja: šta je "Šarli Ebdo"? koji je njegov značaj? na liniji kog fronta je stajao? čega je simbol?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, najbolje bi bilo da krenemo od početka, od vremena njegovog nastanka.

NAZIV LISTA

U pitanju je aluzija na Čarlija Brauna, dobro poznatog junaka iz istoimenog američkog crtanog filma, ali i šala na račun Šarla de Gola, posleratnog predsednika Republike Francuske i lidera Slobodne Francuske tokom Drugog svetskog rata, inače poznatog kao desničara i konzervativca. Ebdo, u francuskom originalu "hebdo", je skraćenica od "hebdomadaire", što znači nedeljnik.

Reprint: Charlie Hebdo

RANI RADOVI

List je nastao na temelju mesečnika pod nazivom "Hara-Kiri", osnovanog 1960, koji je u toj deceniji dva puta zabranjivan. Devet godina kasnije dolazi se na ideju uspostave nedeljnika koji će se više koncentrisani na aktuelna zbivanja. Tako je nastao "Hara-Kiri Ebdo".

Prva ozbiljna kontraverza koju su izazvali dogodila se novembra 1970. godine. Nedelju dana nakon požara u jednom noćnom klubu u jugoistočnoj Francuskoj, u kome je poginulo 146 ljudi, većina između 17 i 30 godina, umro je tvorac posleratne Francuske, gorepomenuti Šarl de Gol, u selu Kolombe le Dez Egliz.

Časopis je odlučio da se poigra činjenicom da su mediji više pažnje posvetili drugom događaju nego prvom, sa naslovom "Tragični bal u Kolombeu, jedan mrtav". Ministarstvo unutrašnjih poslova je zabranilo list. Da bi izbegli zabranu promenili su ime u "Šarli Ebdo".

Reprint: Charlie Hebdo

1981. godine publikacije je ugašena zbog slabe prodaje. Jula 1992. ponovo je počela da izlazi uz dosta buke. Prvo izdanje je prodato u 100.000 primeraka. Obnovili su ga (ljudi koji stoje iza umetničkih imena) Val, Gebe, Kabu, Kavana, Delfi de Ton i Volinski, a neki od njih su bili i formalni vlasnici.

Val je 2009. godine dao ostavku na mesto urednika jer mu je ponuđen posao u "Frans Interu", javnoj radio stanici kojoj je doprinosio skoro dvadeset godina unazad. Dva crtača su preuzela njegov posao, Stefan Šarbonije zvani Šarb i Loren Suriso zvani Ris.

KONTRAVERZE

Pre nego što pređemo na sve bure koje su izazvali, želimo nešto da napomene: kritičari "Šarlija Ebdoa" koji misle da njihove karikature rasistički izruguju pripadnike drugih vera i nacija su u suštini neznalice koje nikada nisu čuli za slavnu franko-belgijsku školu stripa.

Reprint: Charlie Hebdo

Linije i način crtanja u ovom stilu je vrlo specifičan, a "Šarli Ebdo" deluje gotovo u potpunosti u skladu sa njom. Stripovi poput "Avantura Tin Tina", "Spirua i Fantazija" i "Iznoguda", koji su kod nas najpoznatiji primeri ove škole, mogu vam poslužiti kao reper.

Elem, uprkos činjenici da su bez prekida prozivali sve žive religije, društvene i političke lidere, ništa nije moglo da se meri sa njihovom odlukom 2006. godine da puste u promet sporne karikature proroka Muhameda koje je prethodno objavio danski "Jilands Posten".

Šta više, otišli su korak dalje i pored nekoliko svojih karikatura utemeljitelja islama koje su ubacili u unutrašnje stranice, na naslovnu stranu su stavili svoju karikaturu uplakanog proroka koji plače i kaže "Teško je kada te vole kreteni". Prodat je u nekoliko puta većem tiražu nego što je uobičajeno; francuski muslimani su ih tužili zbog rasizma, ali je sud oslobodio list optužbi.

Reprint: Charlie Hebdo

3. novembra 2011. godine izdali su broj u kome je časopis preimenovan u "Šarija Ebdo" (aluzija na šerijatski zakon koji traže islamisti) sa Muhamedom na naslovnoj strani koji kaže "100 udaraca bičem ako ne umrete od smeha". U noći pre pojavljivanja ovog broja na kioscima bačena je bomba na njihove prostorije.

Septembra 2012. godine ponovo su se bavili islamom, nekoliko dana nakon što je muslimanski deo sveta eksplodirao u nasilju prema zapadnim ambasadama zbog filma "Nevinost muslimana", objavili su seriju satiričnih karikatura proroka Muhameda; na nekima je bio prikazan nag. Takođe, objavili su i karikaturu na kojoj Jevrejin gura kolica u kojima se nalazi musliman pod naslovom "Nedodirljivi 2", što je aluzija na čuveni film u kome se dva lika iz potpuno različitih okruženja sprijatelje. To je trebalo da bude poruka ljubavi, ali su se sve strane osetile prozvanima i uvređenima.

FILOZOFIJA I POLITIČKO OPREDELJENJE

Po rečima Šarba, časopis odslikava gledišta "svih komponenata ekstremne levice, u svom njenom pluralizmu, uključujući i apstinente". Odbijali su pomisao da kritikuju neku posebnu religiju: odlučno tvrde da kritikuje sve.

Reprint: Charlie Hebdo

- Od 1058 brojeva, samo su tri naslovnice sa Muhamedom. Svake nedelje branimo ilegalce, među kojima je mnogo muslimana, borimo se protiv rasizma i diskriminacije, zalažemo se za imigrantsko pravo glasa. Lično sam bio protiv zakona koji zabranjuje nošenje vela. Ali mediji nikad o "Šarliju Ebdou" ne govore u tom kontekstu, koji je uglavnom naklonjen muslimanima - rekao je Šarb za jedan marokanski dnevnik 2012. godine.

Na pitanje novinara šta misli o tome što većina muslimana misli da je uredništvo njegovog lista islamofobično, Šarb je rekao:

- Smeta mi reč islamofob: to doslovno znači strah od islama. Ja sam ateista i ne bojim se muslimanske religije, nego ekstremista svih veroispovesti. Ni ne mrzim ni ne volim religije, odbacujem ih i nikad neću biti religiozan. Nisam islamofob kao što nisam ni judeofob, katofob ili budistofob.

Reprint: Charlie Hebdo

Onima koji su ih optuživali da se obrušavaju na islam više nego na ostale religije, ovo je poručio:

- Oni koji to misle ne čitaju "Šarli Ebdo". Redovno ismevano mane katolika i Jevreja. Pre par godina, za vreme polemike o doušniku u Vatikanu, nacrtao sam papu (koji je za katolike ipak predstavnik ili portparol Boga na zemlji) kako siluje krticu. To nije podiglo toliku graju. Uostalom, ako govorimo statistički, mnogo češće udaramo po katolicima nego po muslimanima. A u 1058 brojeva imali smo samo četiri sudska postupka s katoličkim udruženjima.

Onima koji se ne slažu sa njim, poručio je:

- Napravite satirički časopis i vratite nam milo za drago! Ismevajte ateiste, rugajte nam se!

Reprint: Charlie Hebdo

Upravo u tom svetlu treba posmatrati i bavljenje "Šarlija Ebdo" Srbima tokom devedesetih. Tvrdnja da je to bila anti-srpska propaganda potpuno maši temu, pošto bi to bila generalizacija potpuno nesvojstvena njihovim uverenjima. Nisu svi Srbi za njih bili zločinci, samo mali broj pojedinaca. Uostalom, brojne dokaze o našim sopstvenim zločinima na Kosovu smo i sami otkrili u okolili Beograda i u hladnjačama; čisto da vas podsetimo, ako ste zaboravili.

Dakle, njihova kritika je u suštini bila na mestu, a to što se nisu bavili zločinima druge strane nije njihova odgovornost već odgovornost zapadnih medija koji su se u tom periodu bavili samo nama; ne zaboravite, "Šarli Ebdo" je satirični list, on nije imao izveštača iz Prištine i mogao je samo da se osloni na vesti koje su im se servirale.

Sa druge strane, to što naši mediji tokom ratova nikada nisu izveštavali o našim sopstvenim zločinima već samo o tuđim dovelo je do toga da mi odbijamo da prihvatimo očigledno, baš kao što i oni drugi odbijaju da prihvate očigledno. Tu dolazimo do važnosti slobode govora.

Reprint: Charlie Hebdo

- Naša jedina odgovornost je da poštujemo francuski zakon. Mi smo francuski satirični časopis koji izlazi u Francuskoj i nekim frankofonim zemljama poput Belgije. Ne izlazimo u Maroku i muslimanskim zemljama. Kad bi to bio slučaj, poštovao bih lokalne zakone, usput pokušavajući da ih unapredim. U Francuskoj cenzure nema, na svakome je da izražava svoje stavove kako to želi. Uostalom, nikoga ne prisiljavamo da nas čita, "Šarli Ebdo" se prodaje na kioscima... Čitanje časopisa je dobrovoljni čin, nikome se ne nameće - dodao je Šarb, koji je takođe stradao u napadu 7. januara.

ŠTA JE "ŠARLI EBDO", ŠTA PREDSTAVLJA I ČEGA JE SIMBOL?

Ma koliko to u ovom trenutku bilo nepopularno reći, odgovori na ova tri pitanja, tim redosledom, glase: sloboda govora, slobodu govora i slobode govora.

Foto: Twitter/@davpope

"Šarli Ebdo" pripada jednoj specifično francuskoj tradiciji oštrog humora koji je uvek uperen ka moćnima, samozadovoljnima, svetima, netolerantnima i buržoaziji svih pozadina i nacionalisti.

Uperen uvek protiv političkih, verskih i korporativnih lidera. Nikoga nisu ostavili nedodirnutim, pa čak ni Ameriku koja ima dugu tradiciju glumljenja svetskog policajca. Bili su kritičari svega i svih. Nadamo se, biće i dalje.

"Šarli Ebdo" nije prekršio nikakav zakon, a koristili su se svojim pravom da u svojoj zemlji koriste sve blagodeti slobode govora. To je slobodu koju ni jedan stanovnik Srbije ne bi voleo da izgubi. Svi žele da je imaju i da je onda koriste onako kako im se prohte, samo što neki tu slobodu žele da uskrate drugima. A to ne ide tako. Ne može i jare i pare. Ili će svi imati tu slobodu, ili je neće niko imati.

Foto: Twitter/@leJDD

Zato je besmisleno pitanje da li smo svi mi Šarli ili nismo. Možete da budete, ali i ne morate, kao što možete ali i ne morate da se složite sa tim karikaturama. Poenta je da smo svi ljudi i da svi imamo pravo da kažemo šta mislimo, dok god time ne ugrožavamo život drugoga. A staviti karikaturu proroka Muhameda ne ugrožava ničiju slobodu, ugrožava samo nečija osećanja.

Kada bi novinari morali da vode računa o tome da li će se neko uvrediti zbog onoga što rade, nikada ništa dobro ne bi bilo ni napisano, a glavna vest bi bilo cvetanje stabala u parku dok neko ko sedi na vlasti zadovoljno trlja ruke trpajući novac uvređenog naroda u svoj džep.

(S. D.)