OVO SIGURNO NISTE ZNALI O SRBIMA: Kada vam Izraelac u Beogradu otkrije nešto što do sada jednostavno niste videli!

Pre nego što je trebalo da ga pošalju na službu u inostranstvo, Itaj Milner zamenik izraelskog ambasadora u Beogradu nije hteo nikome od nadređenih da oda da mu je Srbija "tiha patnja".

Preporučujemo

Kaže, to je bila njegova tajna, koju ni sa kim nije smeo da podeli da mu slučajno ne bi preoteli ono što priželjkuje.

Pošto se naposletku izborio za mesto u Beogradu, ne krije, bio je jedini koji je sa osmehom na licu izašao iz kancelarije u kojoj su te 2013. dodeljivane nove funkcije.

- Rekli su mi i da nije loše to što sam visok 187 centimetara, jer su u Srbiji svi visoki. Znate, u Izraelu važim za veoma visokog momka, a kada sam stigao ovde za kratko vreme sam uvideo da sam zapravo prosečne visine… E, to je jedina stvar koja mi se baš i nije svidela (smeh). Šalu na stranu, slušao sam priče o Beogradu i Srbiji... O prelepim devojkama, uzbudljivom noćnom životu, fantastičnoj hrani, te je sasvim razumljivo što sam želeo da "dobijem" ovaj grad - počinje priču s nama nasmejani Itaj dajući prvenstvo roštilju, ajvaru, i kajmaku.

Ne možemo da ga ne pitamo kako se osećao kada je prvi put probao rakiju, na šta Milner ne samo da iz stopa odgovara, već i dodaje kako je naučio da prepoznaje dobru od loše.

Foto: Milena Đorđević

- Kada su mi prvi put ponudili "šljivu" mislio sam da je u pitanju votka pa sam je odmah ispio. Svi su me zgranuto gledali! Sada, posle dve godine službovanja u Srbiji, ne samo da znam kako se pije, nego umem i da razlikujem dobru od loše... Otkriću vam tajnu! Što je flaša jednostavnija to je rakija bolja. Od takve vas sigurno neće peći grlo - priča nam Milner nadovezujući na ovu, sasvim logičnu priču o splavovima i narodnoj muzici.

- Istina je da me srpska folk muzika neodoljivo podseća na naše hitove, tako da mi uopšte nije bilo čudno kada sam čuo neke vaše narodne pesme. Mada, ako bih morao recimo da uporedim Guču i Exit, rekao bih da mi je ovaj drugi festival bliži što se tiče muzičkog ukusa. Jedva čekam ove godine da čujem kako će zvučati dva izraelska progresiv rok benda - Lola Marsh i Tiny Fingers. Guča je s druge strane - neponovljivo iskustvo! Nikada nisam bio na takvoj fešti na kojoj se srećete sa nepoznatim ljudima nasred ulice kao da ih znate sto godina! Tu spontanost i neposrednost nema nijedan festival na svetu - iskren je Itaj dodajući da su Izraelci neodoljivo slični Srbima.

- Sličnog smo, pozitivnog mentaliteta... Srbi su iskreni i otvoreni baš kao i Izraelci s tom razlikom što smo mi i direktni! Znate, mi ćemo vam reći istinu i kada vam se ne dopada i ne želite baš da je čujete! Srbi, čini mi se, ipak zaziru od toga da vas povrede. Kroz istoriju smo uvek bili na strani dobrih momaka, zajedno smo se borili protiv istih neprijatelja. Jednom rečju, imamo zajedničku prošlost!

Foto: Ambasada Izraela u Srbiji

Itaj, kaže, nije stigao da obiđe stravična stratišta u Jasenovcu i Jadovnom, opisujući nam, međutim, kako se osećao kada je video Staro sajmište u Beogradu i logor na Crvenom krstu u Nišu gde je '42. stradalo nekoliko hiljada Jevreja:

- To je osećaj koji je teško opisati... Dođete u neki grad koji je toliko udaljen od vašeg rodnog mesta i onda shvatite da je tu u Drugom svetskom ratu stradao vaš narod. Stravično! Pre neko veče sam bio u izlasku u Sava maloj i onda su mi u jednom trenutku objasnili da je u neposrednoj blizini bila gasna komora u kojoj su ubijali Jevreje i Srbe...

Foto: Wikipedia/Spellcast

Pričamo o stradanju, te ne možemo da se ne osvrnemo i na nedavne terorističke napade u Tunisu i Francuskoj. O ekspanziji islamskih terorističkih napada Itaj bez ustručavanja priča:

- Većina pripadnika islamskog sveta nije radikalna. Ne bih krivio islam nizašta! Razlog je pre svega loša ekonomska situacija, koja pojedince tera na radikalizam. Ono na šta svi treba da obratimo pažnju jesu loši uticaji pojedinih verskih fanatika na mlade.

Foto: Tanjug/AP/Darko Vojinović

Pomen ekonomije nas, pak, odvodi na razgovor o tome kako je Izrael sa 70 odsto teritorije pod pustinjom i stanovnicima (prim. aut. nešto više od osam miliona 70 nacionalnosti) koji su '50. za sledovanje imali jedno jaje dnevno na bonove dospeo u svetski tehnološki vrh?

Foto: Milena Đorđević

- Jedno od objašnjenja jesu, nažalost i česti ratovi... Ta muka nas jednostavno tera da budemo inventivni. Skoncentrisali smo se na razvoj tehnologije, infrastrukture, poljoprivrede, oružja... Znate, Izraelci s navršenih 18 odlaze u armiju. Devojke tamo ostaju dve, a mladići tri godine, pa tek onda pohađaju fakultet. Oko 45 odsto mladih je fakultetski obrazovano - ističe Milner nastavljajući - U vojsci se ne uče samo timskom duhu, već i kako da budu lideri, jednog dana i dobri menadžeri koji će menjati stvarnost! Bilo bi lepo kada bi reči naših majki "volela bih da dete ne mora da mi ide u vojsku u 18." mogle da se ostvare, ali evo, već četvrtu generaciju zaredom, nažalost, od toga nema ništa.

Foto: Ambasada Izraela u Srbiji

Skoro sama se nameće jedna prilično poražavajuća paralela po Srbe.

Naime, mi sa našim Dunavom, Savom i tri Morave večito kuburimo oko navodnjavanja dok seljaci iz kibuca Mašabe Sade u pustinji Negevu nemaju tih problema. Da, dobro ste pročitali - u pustinji!

Pitamo Itaja kako je to moguće?

Foto: Milena Đorđević

- Meštani tog sela su iskopali bunar od 800 metara, ali umesto pijaće otkrili su toplu, slanu vodu - priča nam s osmehom na licu Itaj dodajući - Profesor Semjuel Eplbom sa Univerziteta "Ben Gurion" u Negevu shvatio je da bi ta voda bila idealna za uzgajanje slatkovodne ribe... Tako je Izrael postala jedina zemlja na svetu čija se pustinja smanjuje! - otkriva nam Itaj završavajući priču s nama odgovorom na naše više nego jednostavno pitanje: Kako bi preporučio Izraelcu da dođe u Srbiju, a Srbinu da obiđe Izrael?

Foto: Wikimedia/David Shankbone

- Izraelcima i ne moram da preporučujem da dođu u Beograd. Dovoljno je da vide fotografije na mom Fejsbuk profilu i da shvate kako se dobro ovde provodim. Ne smem ni da vam kažem koliko njih je do sada to uradilo i istog trenutka bukiralo let za Beograd (smeh). Srbima bih s druge strane predložio da posete neverovatne plaže u Tel Avivu, obiđu istorijsku riznicu Jerusalim, drevno mesto Isusovog života i stradanja, i naravno - neizostavno "plutanje" po Mrtvom moru. To je nešto što morate da doživite da biste znali o čemu pričam - završava priču s nama Milner užurbano hitajući u Rektorat Univerziteta u Beogradu kako bi proglasio pobednike takmičenja startap kompanija iz Srbije "Start Tel Aviv" koji će od 6. do 11. septembra učestvovati na DLD-u, najvećem festivalu inovacija u Izraelu.

(Katarina Vuković)