(INTERVJU) DUŠKO JOVANOVIĆ, DIREKTOR KANCELARIJE ZA INKLUZIJU ROMA: Najveća obaveza svih Roma je da šalju decu u školu! (VIDEO)

Duško Jovanović je direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodina koji već 8 godina uspešno obavlja svoju dužnost. Iako rođen u siromašnoj romskoj čergi, svojom upornošću uspeo je da završi Poljoprivredni fakultet na Univerzitetu u Novom Sadu. Razgovarali smo sa njim o romskom jeziku, učešću Roma u državnim organima, kao i o Nacionalnom romskom savetu.

Preporučujemo

INTERVJU SA DR ZORANOM TAIROVIĆEM: Romi su učestvovali u stvaranju Evrope kakva danas postoji! (FOTO) (VIDEO)

Imamo posebno zadovoljstvo da razgovaramo sa Duškom Jovanovićem, direktorom Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodina. Marija Aleksandrović je nedavno odbranila doktorat na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Šta to znači za romski narod, za razbijanje stereotipa o neškolovanim Romima?

U poslednjih dvadeset godina smo kao zajednica napravili jedan ogroman pomak u oblasti obrazovanja koji je apsolutno vidljiv. 1992. godine upisao sam Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i tada nas je bilo četiri studenta romske nacionalnosti. Danas na Univerzitetu u Novom Sadu i na Visokim školama Vojvodine imamo preko 300 studenata romske nacionalnosti. Brzo smo uspeli da srušimo ogromnu predsrasudu prema romskoj zajednici. Odbrana doktorata Marije Aleksandrović je još jedan dokaz da se u Vojvodini negovao proces obrazovanja i školovanja. Mi smo ove godine imali još nekoliko doktora nauka. Doktor Zoran Tairović je odbranio svoj doktorski rad, posle njega doktor Slavica Denić i evo sada Marija Aleksandrović. To govori da smo mi kao zajednica i država Srbija uspeli da, uz pomoć međunarodnih organizacija pomognemo romskoj zajednici.

OD TRNJA DO ZVEZDA, OD PRALJE DO DOKTORKE NAUKA: Marija Aleksandrović odbranila doktorat! (FOTO) (VIDEO)

Foto: Telegraf

Ko je Duško Jovanović? Odakle je počeo, iz kakve je porodice i kad se pojavila želja za školovanjem?

Moja porodica je bila siromašna romska porodica koja je živela u klasičnoj romskoj čergi. Iako neškolovani, roditelji su shvatili da je jedini način izlaska iz začaranog kruga bede i siromaštva dece upravo u obrazovanju. Oni su od našeg prvog razreda forsirali da se školujemo. Imali smo veliku podršku škole i tako sam, po završetki osnovne, završio srednju poloprivrednu školu, a zatim i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Kao osnovac sam bio vrlo dobar učenik, ali već u srednjoj, sa malo jasnijom slikom o siromaštvu, bio sam ubedljivo najbolji učenik. To je dovoljan motiv da nastavim dalje školovanje. Ipak, uvek ću pamtiti razgovor sa razrednim starešinom u trećem razredu srednje škole kada me je pitao da li ću nastaviti školovanje. Rekao sam da imam zagarantovan posao posle završetka srednje, ali on mi je rekao da ako ne probam, nikada neću znati da li sam mogao da završim fakultet. Položio sam prijemni ispit i započeo sam studiranje na Poljoprivrednom fakultetu na smeru ratarstvo i povrtarstvo. Na drugoj godini sam počeo da radim u romskoj redakciji televizije Radio televizije Vojvodine i to mi je u velikoj meri pomoglo da se dublje upoznam sa problematikom romske zajednice.

Da li ste tokom školovanja osetili neku vrstu diskriminacije na svojoj koži?

Ja bih bio neiskren ako bih rekao da jesam. Naprotiv, to sam uvek doživljavao kao motiv više da budem ambiciozniji i uspešniji. I tako sam se i ponašao. Od 2007. godine od kada sam na ovoj poziciji, nikada nijedan srednjoškolac, a ni student nije došao da mi se požali da je na neki način diskriminisan. Međutim, kada govorimo o osnovnom obrazovanju, tu već imamo dosta primera diskriminacije. Kada je stupio na snagu Zakon o obaveznoj predškolskoj pripremi dece, tu barijeru smo uspeli da prevaziđemo. I ako sam iza leđa čuo da je neko rekao da sam Rom, da sam tamnoput, što ustvari ne mogu i ne želim da prikrijem dok neki Romi to čine, to me nije pogađalo.

Foto: Telegraf

Vi ste uspešni direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine. Kažite nam o rezultatima Vašeg rada.

S obzirom da sam radio na RTV i na RTS, znam vrlo dobro šta znači biti vidljiv u medijima i ako nešto što je urađeno nije zabeleženo u njima, to kao i da niste uradili. Kada smo pričali sa doktorom Zoranom Pajtićem o osnivanju Kancelarije, rekao sam da ću prihvatiti funkciju, ali pod uslovom da ne može niko da mi kroji tim. Ja sam želeo da odaberem ljude koji će raditi sa mnom, ali rekao sam da ću sto dana od mog rada objaviti rezultate. To sam i učinio. Na internetu je održana konferencija povodom sto dana rada Kancelarije. U oblasti obrazovanja, nastavili smo da sprovodimo mere afirmativne politike i u direktnom kontaktu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nacionalnim romskim savetom vodili smo te mere. Mi smo romski jezik 1996. godine uveli u osnovne škole i nastavili smo to kroz Kancelariju dalje da razvijamo. Iz godine u godinu povećavali smo škole u kojima se uči romski jezik. Nažalost, van Vojvodine ne postoji nijedno odeljenje. To je, uostalom, obaveza Nacionalnog romskog saveta. Time želimo da sačuvamo kulturni identitet, prevashodno nacionalni identitet Roma. Na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Vršcu pokrenuli smo 2009. godine studijski program za vaspitače na romskom jeziku. Uspeli smo i da zaposlimo prvu Romkinju koja je završila tu školu. Od 2009. godine do danas imali smo namenske konkurse za zapošljavanje lica romske nacionalnosti, osnovali smo preko 70 firmi i preduzeća, a danas Rom koji živi na teritoriji Vojvodine može da dobije 3000 evra da osnuje svoju firmu i da dobije kompletnu logističku podršku. Drugi segment koji je prioritetan je zapošljavanje Roma pri institucijama. Mi smo u jednom trenutku u 23 opštine uspeli da zaposlimo koordinatora. Danas imamo svega 11 opština u kojima imamo koordinatore, ali smo uspeli da i da osnujemo prvu romsku biblioteku.

ONA JE UNUKA ČUVENE LEPOTICE SOFKE i žena, koja je OBELEŽILA DEKADU ROMA! (FOTO) (VIDEO)

Foto: Telegraf

Dekada 2005-2015 je prošla. Kažite nam, da li ste zadovoljni rezultatima postignutim u ovom periodu?

Ako te rezultate posmatrate iz ugla čoveka koji živi u romskom naselju, on će vam reći da Dekada do njega nije došla. I ja se slažem. Jer, zaista nije ništa vidljivo urađeno unutar zajednice. To govorim generalno. U Vojvodini je svakako urađeno više nego u celoj Evropi. Dekada kao ideja je bila sjajna i ona je omogućila da se romsko pitanje stavi u fokus i domaće i međunarodne javnosti. Mislim da smo mnogo vremena potrošili u administrativnom delu Dekade. U narednih 10 godina trebali bismo da to valorizujemo u neke konkretne akcije. Mi smo danas suočeni sa činjenicom da veliki broj Roma napušta Srbiju zbog teškog položaja. Pred nama je usvajanje nove Strategije, od nje se očekuje puno, ali ja sam skeptičan po pitanju toga. Ne zbog toga što su bili loši akcioni planovi, nego govorim o implementaciji tog dokumenta na lokalni nivo koji je bio praktično nevidljiv.

Da li ste zadovoljni prisutnošću Roma od lokalne samouprave pa do Vlade? Da li Romi moraju biti više zastupljeni u njima da bi se borili za svoja prava?

Mi smo i do sada imali situaciju da pojedini Romi budu sastavni deo državnog aparata. Međutim, oni su tamo bili kao ikebane i fikusi. Oni nisu konkretno mogli da izdejstvuju nešto u okviru svog angažmana. Kada krenemo od lokalnog nivoa do republičkih organa, Roma gotovo da nema. I ukoliko su prisutni tamo, oni nemaju moć i slobodu odlučivanja. Ukoliko nema Roma u sistemu, koliko god da je dobar projekat, to je pod velikim znakom pitanja u momentu kada dođe do realizacije. Sve više stičem utisak da država ne želi u tm smislu da pomogne romskoj zajednici.

Vi ste član Nacionalnog romskog saveta nacionalne manjine Srbije. Do treće skupštinske sednice bili ste potpredsednik. Molim Vas kažite nam koliki je bio Vaš doprinos u radu Nacionalnog romskog saveta i Vaše povlačenje u opoziciju. Možete li nam reći nešto više o tome?

Od momenta konstituisanja Nacionalnog romskog saveta, bio sam vrlo aktivan u kreiranju njegovog koncepta. Bio sam i član delegacije koja je razgovarala sa šefom delegacije Evropske unije u Beogradu. Tada smo i ukazali na činjenicu da je formiran tim za izrad Strategije. Ukazivao sam na važnost decentralizacije Nacionalnog saveta u smislu da Nacionalni savet ne može da funkcioniše ako je skoncentrisan samo u Beogradu. Kada sam ukazivao na primenu mera afirmativne akcije, počela su neka razilaženja u stavovima. Poslednjih godina imamo zloupotrebu primene tih mera. Sve veći broj je onih ljudi koji nisu romske nacionalnosti, ali se izjašnjavaju da su Romi da bi dobili određene benefite i Nacionalni savet nije tu odreagovao. Gospdin Mihajlović je imao volju da radimo onako kako treba, ali koalicija koja je sastavljena je pružala otpor i jedino rešenje je bilo, za nas članove iz Vojvodine, da se povučemo odatle.

Foto: Telegraf

Vi ste sigurno najaktivniji predstavnik Roma ne samo u AP Vojvodini već u celoj Srbiji. Šta je to što Vam daje volju da pomažete romskim ljudima?

Od 2007. kada sam došao na ovo mesto, ja nisam koristio godišnji odmor. Ovo je moj treći mandat i želim maksimalno da iskoristim to vreme. Ja na mesečnom nivou pređem preko 5000 km. Smatram da Romi koji su dobili priliku da rade ne treba da postupaju kao ja, to troši mnogo čoveka. Ove godine sam bio dva puta u Briselu, sedištu Evropske komisije, imam prilike da kroz ovaj posao komuniciram sa predstavnicima međunarodnih organizacija i institucija. Oni su impresionirani kada vide budžet sa kojim mi raspolažemo. Veliku zahvalnost dugujem i medijima, jer sve treba da bude javno i transparentno. Trudio sam se da maksimalno korektno radim svoj posao, a koliko to Romi prepoznaju, ne znam. Mislim da sam u korpusu onih ljudi koji su ostavili nešto iza sebe. Svaki rezultat koji sam pomenuo možete da proverite, jer on je merljiv za razliku od nekih drugih koji su radili nekakve projekte i nemaju merljive rezultate. Ja sam profesionalno obavljao svoj posao i to je deo kućnog vaspitanja.

Kažite nam Vaše mišljenje o serijalu o Romima koji sprovdi Telegraf. Koliko mediji razbijaju stereotipe o Romima?

Želim da se zahvalim Telegrafu jer je ovo sjajna ideja. Nažalost, danas u medijima imamo previše stereotipa i predrasuda o Romima. Ako se desi neka krađa, na primer, uvek će se pre imena naglasiti da se radi o pripadniku romske nacionalnosti. Ne želim da kažem da neko to namerno radi, nažalost to je ustaljeno. Ali mediji ne smeju sebi to da dozvole. Ova ideja Telegrafa je sjajna i ruši predrasude o Romima. Ima veliki broj onih koji nisu Romi, a koji malo ili nimalo znaju o Romima. Oni ih karakterišu kao prljave, neuredne, kradljivce... Mi možemo da izmestimo Rome, ali time nećemo dobiti ništa. Suština je u međusobnom upoznavanju, a ovo je pravi put. Mediji stvaraju sliku o jednom čoveku, o jednoj populaciji. Ovo je potrebno i to treba da rade i drugi mediji.

Foto: Telegraf

Šta poručujete romskom narodu?

Romi moraju, pre svega, da se potrude. Kada društvo vidi da se i sami trudite, da ulažete napor, uvek će se neko postarati da pomogne. Obaveza svih Roma je da pošalju decu u školu, bez obzira što nemaju pribor ili nose pocepanu garderobu, ali bitno je da ona bude uredna i čista. Ako dete svaki dan dolazi u školu, škola će se postarati za dete. Moramo da prekinemo taj začarani krug bede i siromaštva. To je put. Najsrećniji sam kada vidim svoje rezultate i drago mi je što su i drugi zadovoljni.

(I.V./S.T.)