Svetog Đorđa slavi i Istok i Zapad

Đurđevdan, koji se slavi u nedelju 6. maja, jeste jedna od veoma čestih slava kod Srba. Svetom Đorđu posvećeno je 330 hramova, a više ih je samo u slavu Svetog Nikole.

Kult tog svetitelja rasprostranjen je svuda na istoku i zapadu. Engleska Kraljevina smatra ga svojim pokroviteljem, u Rusiji je njegov lik stavljen na najstariji kovani novac, a on je i zaštitnik Moskve. Srpski ratnici u vreme Nemanjića slavili su ga takođe kao svog zaštitnika.

Venčići od cveća

Oko 300. godine u Nikomidiji, u 30. godini mučenički je postradao za veru Hristovu mladi rimski vojnik Georgije (Đorđe), u vreme cara Dioklecijana. I pored muka na koje je stavljen, nije se odrekao svoje vere, a na kraju je posečen mačem. Pred pogubljenje molio je Boga da bude milostiv prema njegovim ubicama i da ih urazumi kako bi i oni primili hrišćanstvo. Hrišćani su njegovo telo sahranili u mesto Lidi, današnji Izrael, gde su se dešavala brojna čuda i isceljenja zahvaljujući molitvama upućenim svetitelju.

U srpskim krajevima oduvek je postojao običaj da se na Đurđevdan, u ranu zoru, nabere određeno bilje i cveće i isplete venac, koji se stavlja na ogradu, ali i na tor za stoku. U venac se obavezno stavlja dren kao simbol zdravlja. Ponegde se venčići bacaju u reku ili potok.

Kako je ubio aždaju

U ikonografiji se Sveti Đorđe predstavlja kao mladi vojnik sa oklopom, štitom i kopljem. Tek se od srednjeg veka predstavlja na konju kako ubija aždaju, koja simbolizuje zlo.

Slikanje ubijanja aždaje zasniva se na jednom starom predanju, koje kaže da je nedaleko od Lide postojalo jezero, iz kojeg se stalno pojavljivala neman, povremeno izlazeći i grabeći ljude. Narod nikako nije mogao da joj se suprotstavi, a mesni vladar, koji nije bio hrišćanin, rekao je da se neman može zadovoljiti i umiriti ako joj se svakog dana preda po jedno dete da ga pojede. Na kraju je došao red i na samog vladara da žrtvuje svoju jedinicu. Ona je, lepo obučena, otišla na obalu jezera, znajući šta je čeka.  Tuda je prolazio Sveti Đorđe i, ugledevši tužnu devojku, upitao ju je šta se dešava. Ona mu je ispričala, a kada je aždaja izašla iz vode, svetitelj se prekrstio, pomolio i kopljem je prikovao za zemlju. Poneo ju je u grad i pred svima je ubio mačem. Kada je narod video to čudo, zajedno sa vladarem se krstio i primio Hristovu veru.

(A. P.)