Za godinu dana 3 hiljade Srba odreklo se državljanstva: Svi su imali jak razlog za to

U poslednjih 13 godina, otkako se vodi evidencija, 58.286 osoba podnelo je zahtev za prestanak državljanstva Republike Srbije, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova.

Preporučujemo

Hrvati se masovno odriču državljanstva da bi dobili srpsko!

Samo tokom prošle godine bilo je 3.243 takva zahteva. Najčešći razlozi za traženje otpusta iz državljanstva su, kako kažu u MUP-u, regulisanje statusa u inostranstvu zbog sklapanja braka, spajanja porodice ili školovanja.

Državljanstvo može da prestane podnošenjem zahteva za otpust ili odricanjem.

U MUP-u naglašavaju da se zanemarljiv broj ljudi odrekao državljanstva, dok daleko veći broj njih podnosi zahtev za otpust.

Iako su ovi građani odlučili da raskinu formalnu vezu sa zemljom svog rođenja, to ne znači da je ovaj raskid konačan.

Kako bi ponovo postali punopravni građani Srbije neophodno je da podnesu zahtev za prijem u državljanstvo i izjavu da Srbiju smatraju svojom zemljom. Dok rešenje o otpustu iz državljanstva košta 31.250 dinara, za prijem se plaća oko 17.000 dinara.

Svi koji podnesu zahtev za otpust iz državljanstva moraju pre svega da imaju dokaz da poseduju strano državljanstvo ili da će ga uskoro dobiti. Osim toga, moraju da budu punoletni, ali i da su regulisali vojnu obavezu, izmirili porez i druge obaveze, kažu u MUP-u za beogradski list.

Svi koji podnesu zahtev za otpust iz državljanstva moraju pre svega da imaju dokaz da poseduju strano državljanstvo ili da će ga uskoro dobiti. Osim toga, moraju da budu punoletni, ali i da su regulisali vojnu obavezu, izmirili porez i druge obaveze, kažu u MUP-u za beogradski list.

Foto: Profimedia/imageBROKER

Zahtev za otpust će biti odbijen ukoliko se protiv podnosioca zahteva vodi krivični potupak zbog kojeg se gone po službenoj dužnosti. U slučaju da se radi o osobi koja je osuđena na zatvorsku kaznu - ta kazna mora biti odslužena.

Država je odbila samo tri odsto građana koji su tražili otpust iz državljanstva, a reč je uglavnom o muškarcima koji se nisu prijavili za uvođenje u vojnu evidenciju.

Demograf Vladimir Nikitović za "Politiku" naglašava da odjavljivanje mesta boravka ili odricanje od državljanstva ne odražava realnu sliku o migracijama u Srbiji ili u regionu.

- Naši ljudi se najčešće ne odjavljuju kada odlaze iz zemlje, niti traže otpust iz državljanstva, jer to i nije uslov za sticanje dvojnog državljanstva. Svi znamo da Mađari koji žive u Vojvodini traže i dobijaju pasoš te države, a sličnu situaciju imamo i u istočnoj Srbiji, na područjima gde žive pripadnici bugarske manjine - kaže Nikitović.

(Telegraf.rs)