Fransoa Oland je obećao da će biti predsednik blizak narodu: Sada odlazi kao najnepopularniji državnik, kojeg Francuzi preziru (FOTO)

Fransoa Oland obećao je da će biti "normalan predsednik", blizak narodu, ali u nedelju će napustiti Jelisejsku palatu kao daleko najnepopularniji francuski državnik, ostavljajući iza sebe izrazito složenu političku situaciju.

Preporučujemo

Svaki predsednik Francuske bio je ljubavnik: Sve afere koje su se dešavale iza vrata Jelisejskih polja (FOTO)

Dužnost će napustiti ponižen i jer upravljanje državom prepušta 39-godišnjem Emanuelu Makronu, praktično novajliji u politici, izabranom, među ostalim, i zbog obećanja da će prekinuti s Olandovom petogodišnjom politikom.

Za vreme njegovog mandata, uloga predsednika je izgubila ugled

Nerazumljiv, izložen kritikama čak i u vlastitoj stranci, Fransoa Oland zemlju je vodio kao ratni vođa, provodeći vojne operacije u inostranstvu, iskazujući u tome odlučnost kakvu nije imao u unutrašnjoj politici.

Nakon svakog terorističkog udara, a napadi džihadista prouzrokovali su 239 mrtvih u Francuskoj od 2015. godine, uspešno je igrao ulogu oca nacije, tešeći ranjenu zemlju.

Foto: Tanjug / AP

Ali to niti izbliza nije bilo dovoljno za popravljanje negativne reputacije, dodatno narušene knjigom poverljivog sadržaja "Predsednik to ne bi trebao reći", koju su objavila dvojica novinara u oktobru 2016. godine.

Na kraju Olandovog mandata, institucija predsednika je izgubila ugled.

- Potrebno ju je obnoviti (…) pronaći predsednika koji će znati voditi - rezimirao je to bivši ministar spoljnih poslova Dominik de Vilepin.

Foto: Tanjug / AP

Popularnost je počela da mu opada nakon pet meseci

Oland, prvi socijalistički predsednik nakon Fransoa Miterana (1981.-1995.), obećao je 2012. godine da će biti potpuno drugačiji u odnosu na tadašnjeg hiperaktivnog predsednika na odlasku Nikolasa Sarkozija. Olandovo "dostojanstveno" predsedanje trebalo je biti suprotno blještavom stilu njegovog političkog suparnika.

Međutim, njegova popularnost počela je da pada već nakon prvih meseci na vlasti. Kritika je bilo mnogo: "ne zna doneti odluku", "nema autoritet", "previše taktizira".

Godine 2013. reforma kojom je ozakonjen istopolni brak, obećanje dato tokom kampanje, uzrokovala je dubok prekid u francuskom društvu.

Foto: Tanjug/AP

Povećani fiskalni pritisak bez presedana na domove i preduzeća, uz kojeg se nadovezalo smanjenje javnih izdavanja, izazvao je neprijateljstvo velikog dela srednje klase.

Masovni protesti na ulicama 2016. godine

Za borbu protiv stope nezaposlenosti od oko 10 posto, predsednik se na pola mandata odlučio za socijalno-liberalni zaokret. Usledila je kiša kritika s levog krila Socijalističke stranke i odlazak nekoliko ministara.

To neprijateljstvo prema politici koja se smatrala previše blagonaklonom prema preduzetnicima, kulminiralo je u parlamentu početkom 2016. pobunom zastupnika njegove vlastite stranke koji su se protivili reformi radnog zakonodavstva.

Foto: Tanjug/AP

Istovremeno su se na ulicama odvijali masovni protesti hiljadu radnika, mladih i studenata.

- Mnogi njegovi birači su se osećali prevarenima. Jednostavno, prodao im je previše snova - ocenila su dvojica novinara, autori spomenute knjige Žerard Davet i Fabris Lom.

Odustao od kandidature za novi mandat

U januaru 2015. godine na Francusku je izvršen prvi atentat napadom na satirični časopis Šarli Ebdo. Usledio je novi talas smrtonosnih udara džihadista u različitim delovima zemlje. Oland je reagovao jačanjem francuske intervencije u Iraku i Siriji protiv Islamske Države.

Foto: Tanjug/AP

- Voleo bih da o meni govore, jer je istina, da sam bio hrabar u tom razdoblju - rekao je 62-godišnji Oland, kako se navodi u knjizi "Predsednik to ne bi trebao reći".

Na privatnom planu takođe je proživljavao teške trenutke. Razveo se od Valeri Trirveler u januaru 2014. godine nakon što je jedan ženski časopis otkrio njegovu vezu s glumicom Žuli Gaje.

Talas kritika nastalih objavljivanjem knjige poverljivog sadržaja, u kojoj su učestvovali i njegovi najverniji ministri, i rekordna nepopularnost, doveli su do toga da u decembru 2016. godine Oland odustane od kandidature za drugi mandat. Nešto nezabeleženo od 1958.

Foto: Tanjug / AP

Šta ostavlja iza sebe?

Iza sebe ostavlja Socijalističku stranku u ruševinama (jedva šest posto osvojenih glasova na nedavnim predsedničkim izborima), jednu ekstremno desnu stranku na najvišem nivou (10,6 miliona glasova) i nezaposlenost od 10 posto.

Pobeda Emanuela Makrona, međutim, delimično se uklapa u njegovu ideju socijaldemokratije oslobođene dogmatizma.

- Možda on bude čovek koji će ostvariti snove koje je njegov prethodnik nosio u sebi - rekao je bivši evropski zastupnik centra Žan-Luis Burlineaž.

(Telegraf.rs / Hina)