PUTEVI: Posle Tita ni kilometar nismo izgradili

U vreme predsednika SFRJ Josipa Broza Tita rodila se ideja o izgradnji auto-puta Beograd - južni Jadran, beogradskog železničkog čvora, pa je započeta i izgradnja nove železničke stanice "Beograd - Centar" u Prokopu. Do danas nijedan projekat nije kompletiran, pišu "Večernje novosti".

Danas nemamo dovoljno, već staro i izraubovano, jer se u međuvremenu, primera radi, nije izgradio nijedan kilometar punog profila auto-puta!

Nekada se u drumove ulagalo godišnje između 300 i 700 miliona dolara, a danas "Putevi Srbije" za održavanje imaju na raspolaganju nešto više od 80 miliona evra, što nije dovoljno ni da se pokrpe rupe.

Razloge za loše puteve i pruge treba tražiti, pre svega, u nedostatku novca. Uz to, sudbinu saobraćajne infrastrukture kroje političari, niko struku ne sluša. Brozovi projekti vađeni su iz fioka u predizbornim kampanjama u protekle dve decenije, otvarana gradilišta, a svaka nova vlast imala je svoje prioritete. Smenjivali su se tako Beograd - južni Jadran i drumski Koridor 10. Tek sada se rade oba putna pravca.

Najvažniji putni pravac u Srbiji biće završen tek krajem 2015. godine. Lane je na drumskom Koridoru 10 završeno svega devet kilometara, a ove godine, ako austrijska "Alpina" ne "zakaže", plan je dvadesetak kilometara.

- Širom Srbije ima velikih kapitalnih objekata, koji su već decenijama nezavršeni, a od izuzetnog su značaja za državu - kaže Goran Rodić, stručnjak u oblasti građevinarstva.

- Vlast koja se menja nikako da shvati da su uložena ogromna sredstva, a da objekti propadaju. Uz nedostatak para i nestručnost, naš veliki problem su i nezavršeni projekti, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na trasama i izvođači sa damping cenama.

U železničku infrastrukturu već decenijama nije ulagano koliko je bilo potrebno, što je dovelo do lošeg stanja infrastrukture i nižeg nivoa kvaliteta usluge. Mreža železničkih pruga u Srbiji stara je više od jednog veka, a preko polovine svih pruga izgrađeno je u 19. veku.

Prosečna starost pruga je oko 42 godine, a većine elektrotehničkih postrojenja između 30 i 40 godina.

(Telegraf.rs / Izvor: Novosti)