Otrovnice u Vojvodini posle 100 godina! (FOTO)
Građani ne treba da se plaše zmija i da ih ubijaju, već da ih oteraju ili pozovu našu ekipu koja će bezbedno uhvatiti zmiju i odneti je na njeno prirodno stanište - kažu u Zavodu za zaštitu životinja
U poslednje vreme sve veći broj građana žali se na povećano prisustvo zmija u mestima u okolini Zrenjanina! Na fotografijama koje smo dobili vidi se mala šarka koja spada u otrovne zmije, a građani tvrde da ih viđaju sve češće. Jedan od njih, koji nam je poslao fotografiju, opasnu zmiju zatekao je u WC šolji!
S druge strane, u pokrajinskom Zavodu za zaštitu životinja poručuju da će ispitati ove navode što pre. U ovom zavodu tvrde da se šarke otrovnice mogu pronaći jedino na Fruškoj gori.
- Postoji mogućnost da su građani pomešali šarku s nekom drugom zmijom, ali u svakom slučaju, naša ekipa će izaći na teren i proveriti stanje. Građani ne treba da se plaše zmija i da ih ubijaju, već da ih oteraju ili pozovu našu ekipu koja će bezbedno uhvatiti zmiju i odneti je na njeno prirodno stanište - kaže Oliver Fojkar iz Zavoda za zaštitu životinja.
Kako saznajemo, ovih zmija u Vojvodini nije bilo, verovali ili ne, čitavih 100 godina!
KARAKTERISTIKE ŠARKI
Šarka je zmija otrovnica iz roda vipera i vrlo je rasprostranjena u svetu. Otrov ubrizgava ujedom, kroz žljeb otrovnog zuba. Otrov sporo deluje, ali može da usmrti i čoveka.
Zdepasta je i spora, veoma kratkog repa, ovalne i pljosnate glave, koja se jasno odvaja od trupa. Mužjaci, koji su manji od ženki, imaju sivu boju, dok su ženke crvenkasto-smeđe. Jedinke oba pola duž leđa imaju tamnu, vijugavu prugu sa tamnim mrljama po bokovima.
Njeni otrovni zubi leže preklopljeni u čeljustima a izbacuju se prema napred kad napada. Nakon što napadne, šarka čeka da otrov počne da deluje, jer će plen pojesti tek kad bude mrtav.
Neki naučnici šarkin otrov smatraju otrovnijim i od poskokovog, svrstavajući ga čak među najotrovnije u zmijskom svetu, ali veruju da šarka zbog manje količine otrova koji može ubrizgati u ranu ne predstavlja ni približnu opasnost kao poskok.
Žive na različitim mestima — na vlažnim nizijskim livadama, u šumama i planinskim kršnim predelima.
(M. Babić)
Povezane vesti
"Bež'te zmije u more": Ovako deca neguju stari srpski običaj vezan za Svetog Jeremiju u selima kod Kraljeva
Zrenjanincima stiže jednokratna pomoć od 10.000: Evo kakvi su uslovi konkursa
Pijani vozač izazvao udes, pa pretio policajcima: Saobraćajna nesreća u Zrenjaninu
Bespovratno i do 200.000 dinara za mlade: Ovo je sve što bi trebalo da znate
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
SA OVAKVIM KOLIMA NEĆETE MOĆI NA OMILJENA GRČKA LETOVALIŠTA! Novi zakon stupio na snagu, tiče se 2 kategorije vozila, evo o čemu se radi
RHMZ UPALIO ALARME ZA 3 DANA ZBOG 3 POJAVE Najgore će biti u ovim delovima Srbije, spremite se i za puno kiše
NIŽU SE UPOZORENJA RHMZ! U ovom delu pašće puno kiše, poseban oprez i zbog OLUJNE KOŠAVE - udari do čak 100 km na čas!
svasta
i jos jednom lazi na deluili necija nesposobnos i nekompetentnost u obavljanju posla. sarki ima svugde po vojvodini i nikada nisu nestajale to sto neko nije sposoban da ih vidi nije opravdanje da izjavi da ih nije bilo 100 godina.
Podelite komentar
Nenad
Na drugoj slici je ribarica, potpuno bezopasna zmija, koju ljudi najčešće brkaju sa šarkom. Šarka uopšte nije česta zmija u Srbiji, i retko se sreće, iako ljudi tvrde da je svuda viđaju.
Podelite komentar
Соња
Поново видим само драмљење и беспотребно дизање панике. И опет нетачне информације везане за змије: шарке из Војводине нису биле одсутне претходних сто година, али их јесте, као што је Ненад већ рекао, тешко наћи. Другим речима, шарка је ретка, везана за специфична станишта, угрожена (директно и индиректно, одн. нпр. уништавањем станишта) и самим тим веома значајна врста на нашим просторима. Вероватноћа да просечан становник града, па чак и села сретне шарку веома је мала; вероватноћа да човек буде уједен још је мања (далеко је извесније да ће несрећна змија бити убијена), а могућност да одрастао здрав човек смртно страда након уједа шарке заиста је занемарљиво мала. Ујед наших отровница (осим ако је уједени алергичан на неки састојак отрова) озбиљно може да науди старима и болеснима, или деци. Другим речима, по живот су опасније пчеле и стршљени (о побеснелим људима и псима да и не говорим) него змије које настањују Србију. Змије уједају искључиво у самоодбрани, одн. само онда кад не успеју да заплаше и отерају потенцијалног предатора, или да побегну и сакрију се. Помињање човека и плена наших змија у истом тексту апсолутно је бесмислено. Најкрупнији плен одраслих поскока не може бити већи од осредњег пацова. Змије које се виђају око река, бара и сл. - нарочито у близини насељених места - скоро искључиво су белоушке и рибарице, потпуно безопасне животиње, које се хране водоземцима и рибом. СВЕ ЗМИЈЕ у Србији законом су заштићене, одн. сврстане у СТРОГО ЗАШТИЋЕНЕ и ЗАШТИЋЕНЕ ВРСТЕ. За детаље погледати „Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива“ и његова два додатка, у којима су побројане врсте које су под заштитом закона.
Podelite komentar